Dogadjanja

Socijaldemokratska tradicija Srbije

Ujedinjenje dve socijaldemokratske partije u aprilu 2002. godine pokrece secanja na ranije nosioce istih teznji. G. S. Bisevac je u listu Danas od 21. i 22. aprila pomenuo Svetozara Markovica, Zivojina Zujovica i Vasu Pelagica kao inspiratore socijalizma, a Dragisu Lapcevica, Radovana Dragovica, Dimitrija Tucovica i Dusana Popovica kao organizatore i vodje Srpske socijaldemokratske partije, od osnivanja 1903. godine do Prvog svetskog rata. Zbunjuje to sto se na iste pretece pozivaju i srpski komunisti. I socijaldemokrati i komunisti su u pravu jer je podela radnickog pokreta na ta dva tabora nastala tek posle Prvog svetskog rata.
Prave pretece komunista su, na primer, Sima Markovic, Filip Filipovic, Zivko Jovanovic, Pavle Pavlovic, Mosa Pijade i drugi sto su, nasuprot socijaldemokratskoj tradiciji, propagirali nove Lenjinove ideje o revoluciji i diktaturi proletarijata. Nasuprot njima, osnivaci demokratskog socijalizma su Vitomir Korac, Dragisa Lapcevic, Nedeljko Kosanin, Zivko Topalovic, Nedeljko Divac, Dragisa Djuric, Jova Jaksic, Bogdan Krekic i drugi nastavljaci reformisticke socijaldemokratske politike.
Evropski socijaldemokrati su opredeljeni za mesovitu trzisno-socijalnu privredu, za gradjanske slobode, demokratske ustanove i politiku socijalne pravicnosti. Takve koncepcije branili su i jugoslovenski socijalisti izmedju 1920. i 1941. godine.

Socijaldemokrati prve Jugoslavije radili su na donosenju i sprovodjenju zakona o zastiti na radu, zakona o socijalnom osiguranju, zakona o inspekciji rada i dr. Organizovali su ustanove socijalnog osiguranja, radnicke komore, sindikate amsterdamskog pravca i Socijalisticku partiju. Zalagali su se za mere protiv nezaposlenosti, za javno utvrdjivanje minimalnih nadnica, za specificnu radnicku komunalnu politiku, za demokratske metode rasplitanja jugoslovenske drzavne krize. Protivili su se kraljevoj diktaturi i prodiranju fasistickih i komunistickih ideja. Stvorili su brojna radnicka drustva za kulturu i sport, gradili decja letovalista, osnivali potrosacke i stedno-kreditne zadruge, razvili sopstvenu stampu. Sav taj rad bio je prilagodjen tadasnjem drustvu i njegovim mogucnostima. Od toga su radnici imali vidljivih koristi. Medju pregaocima na tom poslu nalazili su se ljudi vredni trajnog pomena kao sto su, na primer, ova cetvorica:
Dragisa Lapcevic (1867-1939) bio je predsednik Socijaldemokratske partije Srbije od osnivanja, narodni poslanik, opstinski odbornik u Beogradu, urednik Radnickih novina. Veliki medjunarodni ugled stekao je kad je u skupstini glasao protiv ratnog budzeta. Posle rata se izjasnio protiv komunista. Tada se povukao iz radnickog pokreta, ne zeleci da ucestvuje u sukobima zavadjenih struja radnickog pokreta.
Vitomir Korac (1877-1941) delovao je kao osnivac, sekretar i predsednik Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije i, kasnije, kao predsednik Socijalisticke partije Jugoslavije. U zagrebackom Narodnom vijecu zalagao se za ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. Dva puta je bio ministar u vladi Kraljevine SHS i pokrenuo pripreme za agrarnu reformu i za donosenje tri tzv. radnicka zakona. Prvi je medju socijalistima odbio svaku saradnju sa komunistima i na tome dosledno istrajavao.
Zivko Topalovic (1886-1972) pristupio je socijalistickom pokretu Srbije u studentskim danima i brzo se istakao kao organizator, govornik i novinar. Jos pre rata izabran je za odbornika Beogradske opstine i urednika Radnickih novina. Posle Prvog svetskog rata zauzima polozaje sekretara Socijalisticke partije i sefa centralnog sekretarijata radnickih komora. Uspesno je saradjivao sa Socijalistickom internacionalom i sa Medjunarodnim biroom rada. Osudjen je u Beogradu 1946. godine kao predsednik kongresa u selu Ba, tj. kao saradnik generala Mihailovica. U emigraciji je osnivao sindikalne i socijalisticke organizacije radnika izbeglih iz Jugoslavije i drugih zemalja istocne Evrope.
Bogdan Krekic (1893-1970) je, izmedju dva svetska rata, bio najistaknutiji sindikalni vodj u Jugoslaviji. Biran je za sekretara Ujedinjenog radnickog sindikalnog saveza Jugoslavije (URSSJ ili "URS"). Poznat je u krugovima sindikalnih funkcionera evropskih zemalja, pripadnika Amsterdamske internacionale. Smatrao je da su sindikati organizacija svih radnika, nezavisno od njihovih politickih uverenja. Stalno je smirivao levicare kad su pokazivali nameru da u sindikatima deluju "revolucionarno". Posle Drugog svetskog rata u Beogradu je osudjen na visegodisnju robiju zato sto je odrzavao veze sa jugoslovenskim emigrantima i funkcionerima radnickih organizacija zapadne Evrope.
Pitanje je da li socijaldemokrati danas vide svoje korene u gradjanskom drustvu predratne Jugoslavije i delovanju onovremenih socijalista ili u partizanskom ratu i komunistickoj diktaturi koja je iz njega proizasla? Za obnovu kulture demokratskog socijalizma dobro bi doslo ponovno stampanje dela iz pera pomenute cetvorice. Lep prilog tome dala je Republika stampajuci Manifest opozicije Komunisticke partije Jugoslavije iz 1920. godine.

Miodrag Nikolic

Dogadjanja: Grad sa pet zvezdica «

» Dogadjanja: Glosa o zlocinu i grehu bez kazne