Dogadjanja

Poziv iz Rima - trenutak nade

Sve ono o cemu se govorilo za vreme posete kardinala Kaspera Beogradu - prvog coveka u Vecu za jedinstvo hriscana u Rimu - zaista je veoma vazno ali nije mnogo novo. Oni koji poblize znaju prilike u Crkvi na sirem planu znaju, naravno, da u tome paradoksa nema. Buduca Evropa mora imati "dusu i disati na oba plucna krila" - to je glasovita sintagma ruskog simboliste V. Ivanova - a to su pravoslavlje i katolicizam. Sam kardinal je o tome opsirno - u intervjuu NIN-u - govorio i na drzavnom i na crkvenom "nivou". Bilo je vazno o tome govoriti jer odnosi izmedju Vatikana i SRJ - posebno izmedju Vatikana i SPC - jos stoje u senci ratnih zbivanja na Balkanu. Svi se prisecaju pisma patrijarha Pavla lordu Karingtonu i prihvatanja jednog tipicno milosevicevskog politickog programa, te one sasvim neuspele posete nasih episkopa papi aprila 1993. kada su episkopi optuzili Vatikan da je "pre drugih" - sto nije tacno jer su SAD priznale BiH pet meseci pre Vatikana - priznao i BiH i druge novonastale drzave na Balkanu. Ipak, jedna novina je tu i nikako ne mala. Upucen je poziv Sinodu SPC da poseti Rim, a vec stoji u cudnom znaku i papina davnasnja zelja da poseti Beograd.
Kod nekih se probudila nada na nova istorijska otvaranja i SPC i drzave prema svetu, ali kod drugih se opazaju i strah i zebnja.
Sam kardinal je bio oprezan. "Imao sam utisak" - kaze on - "da je poziv naisao na pozitivne reakcije", ali je ipak pohitao da doda kako se takva odluka "mora predati bozanskoj Promisli". Biskupi SRJ su pak pohitali - Danas 21. 05. 2002. - da problem ovih poseta zaodenu u nesto finije crkveno-diplomatske fraze. Do toga ce doci - stoji u saopstenju - kada "okolnosti budu sazrele". O tim pak okolnostima nesto znamo, ali ono najvaznije ne. Kardinal je imao na umu nedavno iskustvo iz Sofije gde se papina poseta ocekuje - na dan svetih Cirila i Metodija - sa ogromnim nadama i strepnjama. Bugarska Crkva je naravno protiv, cak se znacajan deo javnosti sprema na demonstracije, iznose se ikone "zografskih mucenika" i zakazuju molebani u crkvi sv. kralja Milutina - nas kralj Nemanjic koji pociva u Sofiji - pa niko nije siguran kako ce sve proci - iz kardinalovih izjava se vidi da ne bi zeleo nesto slicno u Beogradu i Srbiji. Kod nas se - to nije tajna - SPC protiv papinoj poseti ali bi drzavi bilo veoma stalo da papa dodje. O eventualnoj poseti pak clanova Sinoda pa i srpskog patrijarha licno Rimu jos se malo zna. Lako je postupiti kada neko silom navaljuje, ali se pruzena ruka ne odbija tako lako kako se misli. Jos je jako prisutan onaj besmisleni propagandni klise o "zaveri" Vatikana protiv Srba, a uz to nanovo se raspaljuje novi talas nacionalne izolacije. Sinod i patrijarh ce - to je skoro sada izvesno - pominjati kako ne mogu mnogo bez saglasnosti pomesnih pravoslavnih crkava iako su tu stvari jasne. I ruska i jos neke druge crkve bice protiv, a ako bi se saglasnost trazila i od vaseljenskog patrijarha g. Vartolomeja licno on bi uz saglasnost ponudio i preporuku da se s tim pohita. On odavno stavlja hriscansko evropsko jedinstvo iznad autokefalistickog partikularizma i jednako opominje da je to uslov izgradnje nove Evrope. Ima cak i tako smelih optimista koji pomisljaju da bi upravo patrijarh srpski trebalo da bude prvi sa Istoka koji bi preskocio onaj famozni "zid do neba" koji su podigli istorija i ljudsko nerazumevanje. To se naravno tesko moze ocekivati ali bi razmena poseta - i papine Beogradu i patrijarhove Rimu - sigurno ponudila puteve novih otvaranja koja su potrebna svima a posebno SPC i SRJ koje za sobom imaju gorko iskustvo izolacije.
Vernici imaju pravo na taj trenutak nade makar ta nada bila bez realnog pokrica - a takva nada je autenticna nada ljudska.

Mirko Djordjevic

Dogadjanja: Kredit MMF Jugoslaviji «

» Dogadjanja: Nepotrebno oklevanje