Dogadjanja

Novi podsticaj reformi

Kredit MMF Jugoslaviji

Proteklih dana svi nasi mediji podrobno su obavestavali o odluci Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) da odobri Jugoslaviji pozamasan kredit od nekih 825 miliona dolara po veoma povoljnim uslovima. Povecan interes javnosti i zvanicnih krugova za ovu odluku sigurno je izazvala i izjava americkog senatora Bajdena o nekim novim uslovima koje bi Jugoslavija trebalo da ispuni ukoliko zeli nastavak americke pomoci. Ispostavilo se, medjutim, da je ova izjava ostala bez odjeka u MMF, iako su SAD glasale "protiv", ali, kako se izvestava, nisu uticale da i drugi to ucine, vec su, stavise, veoma povoljno ocenile reforme koje se u Jugoslaviji sprovode.
Americki glas "protiv" dosao je iskljucivo zato sto je nastavak pomoci Jugoslaviji bio pod suspenzijom, u ocekivanju da americki drzavni sekretar oceni da su ispunjeni uslovi za njeno podizanje, sto je nedavno i ucinio.
Kredit dodeljen Jugoslaviji je treci po redu u poslednjih 18 meseci, a dobri poznavaoci MMF kazu da nijedna druga zemlja nije u tako kratkom roku presla iz faze krizne, kratkorocne pomoci u fazu dugorocne podrske. To je samo potvrdilo ocekivanja da MMF veoma povoljno ocenjuje tranzicioni preobrazaj i rezultate, koje Jugoslavija postize u donosenju i u primeni zakona i drugih reformskih mera i odluka.
Mnoge javne licnosti Jugoslavije i Srbije dale su brojna saopstenja za medije u kojima su precizno oznacene sve relevantne karakteristike novog kredita MMF, kao i njegov znacaj za dalje korake, u vec zapocetom reformskom pravcu.
Iako je sve to zvucalo pomalo euforicno, treba reci da je podrska na koju ova zemlja nailazi kod MMF i kod mnogih drugih medjunarodnih finansijskih institucija veoma postojana i od odlucujuce vaznosti za nastavak tranzicionih reformi u zemlji.
MMF je tokom vise od pola veka svog delovanja izgradio veoma precizne i stroge kriterijume prema kojima treba da se odvija i sprovodi politika dogovorena sa zemljama kojima se kredit dodeljuje. Svako jednostrano odstupanje od tako utvrdjene politike neminovno vodi obustavljanju dodele daljih kreditnih transi, a spisak zemalja kojima se to dogodilo je dosta dug. Treba reci da MMF spada medju retke finansijske institucije koje su najmanje izlozene uticaju dnevne politike ili pritiscima mocnijih zemalja. MMF zauzima kljucnu poziciju u mehanizmu svetskih privrednih odnosa i nije pozeljno da bude remecen u svome delovanju, jer se vrlo dobro zna da bi u tom slucaju moglo doci do sirih, tesko kontrolisanih ekonomskih poremecaja u raznim regionima zemljine kugle. Zato je MMF uspeo da prevazidje mnoge krize kroz koje je prolazio i da se dosta umesno prilagodjava promenama koje su se odigravale u svetskoj privredi.

Prizor

I pored svih kritika koje mu se neprestano upucuju MMF je stekao solidan ugled objektivnog procenitelja ekonomske situacije svake zemlje kojoj je pomogao da stane na noge. Danas je u svetu opsteprihvacena praksa da se svaka zemlja, koja uziva poverenje MMF, po pravilu kvalifikuje kao ekonomski kredibilna i, pre svega, podobna za prijem finansijskih sredstava iz privatnih inostranih izvora.
U tome lezi najveci znacaj aktuelne podrske koju je Jugoslavija dobila od MMF. Do sada dobijeni krediti i donacije su, uglavnom, pokrivali hitne potrebe u sferi javne i individualne potrosnje, a dugorocnije finansiranje, o cemu je sada rec, treba da otvori put trajnom poboljsanju makroekonomske stabilizacije i integraciji zemlje u svetske privredne tokove pre svega putem pokretanja novog investicionog ciklusa. Realno je ocekivati da ce zapocete, mada u poslednje vreme nesto posustale reforme dobiti sada nove impulse i zahvatiti ne samo ekonomske vec i druge oblasti. Samo je pravna drzava u stanju da stice poverenje poslovnog sveta i u zemlji i u inostranstvu i da ga privlaci na saradnju.
Mora se, medjutim, istaci da inostrana sredstva ne mogu na duzi rok biti glavno pokrice nase ekonomske stabilnosti. Bez snaznog pokretanja proizvodnje i postepenog zatvaranja debalansa, posebno u spoljnoj trgovini i placanjima, nece se postici dugorocnija monetarna stabilnost, postojan kurs dinara i njegova konvertibilnost, fiskalna ravnoteza, niska inflacija, odnosno sve ono sto je neophodno da se ucesce Jugoslavije u medjunarodnim ekonomskim odnosima zasnuje na zdravim i trajnim temeljima.
U ovom kontekstu je veoma vazno istaci jos nesto. Povoljni medjunarodni uslovi za nas preobrazaj, iako neophodni, ne mogu davati postojanije i trajnije rezultate bez siroke i masovne podrske gradjana i njihovih institucija. Siroka domaca podrska je uvek, a narocito u fazama vecih iskusenja, od odlucujuceg znacaja za uspeh reformskih mera. Samo se na toj osnovi mogu prevazilaziti pratece teskoce prelaznog perioda, posebno one koje nose neminovan pad zivotnog standarda, nezaposlenost i brojne druge socijalne teskoce. Zato je DOS duzan da cuva ili obnavlja poverenje gradjana. Bilo bi krajnje neodgovorno i nedopustivo da nova demokratska vlast propusti istorijsku priliku, koja joj se ukazala, da uz podrsku sopstvenog naroda i medjunarodne zajednice nalazi puteve obnove i prosperiteta zemlje.
Cilj demokratskih promena nije bio samo u tome da se srusi stari rezim vec i da se uspostavljaju obrisi drustva i privrede kakvi vladaju u svim ostalim demokratskim drzavama.
DOS je duzan da ostane zajedno sve dok zemlju ne prevede na sigurne koloseke razvoja i demokratije. Nije promisljeno traziti da se u Srbiji, posle samo jedne godine rada na sprovodjenju reformi, organizuju izbori radi neke puste profilizacije, kako neki kazu, politicke scene u Srbiji ili radi uspostavljanja nekog autenticnog visepartizma. Sada ne bi bilo pametno remetiti reformske tokove, jer oni, inace, kasne za vise od desetak godina, pa je zato svaki dan dragocen, a gubitak najmanje sest meseci oko izbora predstavljao bi luksuz koji bi ova zemlja tesko podnela. Nema razloga verovanju da bi izbori bitnije izmenili politicku tezinu pojedinacnih partija, niti bi, bez obzira na njihove rezultate, bilo moguce znacajnije menjati tekucu politiku reformi koja je utvrdjena na duzi rok i usaglasena sa relevantnim segmentima medjunarodne zajednice i uziva njihovu punu podrsku.

Ljubisa Sekulic

Dogadjanja: Komunista u nedicevskom mundiru «

» Dogadjanja: Poziv iz Rima - trenutak nade