Dogadjanja

U medjuvremenu

U proteklom periodu paznju su privukli podaci koje je saopstio Frensis O'Donel, sef jugoslovenske kancelarije Programa za razvoj UN. Gospodin O'Donel je izneo cinjenice o kojima smo imali puno indicija, ali njihova strahotnost i alarmantnost nam se, odjednom, pokazala u svojoj punoci. Prema ovim podacima, svaki treci gradjanin Srbije je siromasan, a svako drugo dete raste u siromastvu. Od ukupne populacije gradjana Srbije, 18,2% zivi u apsolutnom siromastvu!
Reforme, bolji standard na dugackom stapu i svakodnevna nesreca ovih 18,2% gradjana cine da svi uspesi i predvidjeni priliv novca iz sveta, koji su najvise obelezili proteklih mesec dana, izgledaju kao neciji tudji uspesi i necije tudje pare.

Drzava od lego kocki

Na putu ka donosenju Ustavne povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore nije se daleko odmaklo. Savezna skupstina se predvidja tek za sam kraj maja, a situacija sa tom procedurom u crnogorskoj skupstini nije posla ocekivanim tokom. Iako je crnogorska skupstina, za razliku od Savezne, usvojila ovaj beogradski dokument, na predlog DPS-a, a bez prisustva opozicionih stranaka, usvojeni su zakljucci koji predstavljaju striktne smernice za crnogorske clanove u Ustavnoj komisiji za izradu Ustavne povelje (23. maj). Predsednik Djukanovic je predlozio posredne izbore za predstavnike Srbije i Crne Gore u novom parlamentu. Havijer Solana je pokazao otvoreno nezadovoljstvo ovakvim razvojem dogadjaja izjavivsi da se ove odluke crnogorskog parlamenta ne poklapaju sa dogovorom postignutim u Beogradu.
Partija srpskog ministra pravde Vladana Batica nastavlja sa svojom kampanjom potpisivanja inicijative za samostalnu Srbiju. Do sada je prikupljeno oko sto osamdeset hiljada potpisa, ali se, prema Baticevim recima, kampanja nastavlja, sve do brojke od tri stotine hiljada potpisa, koji ce, onda, postati inicijativa Skupstini Srbije.
Oko ove Baticeve akcije bilo je puno negodovanja u DOS-u i, izgleda, da se ona najvise dopala Crnogorcima. Batic je, preko noci, postao omiljeni srpski politicar u delu crnogorske javnosti.

Javne tajne

Oko Tribunala u Hagu opet ima problema. Nakon odlaska Ojdanica, Sainovica, Mrksica, Grubana i Martica u Hag (za koje je drzava Hagu dala garancije za odbranu sa slobode), pojavila se kao najvaznija tema da li ce aktuelni srpski predsednik morati u Hag pre isteka mandata. Mediji su puni izjava u vezi sa tim, a sam Milutinovic nije se, u poslednje vreme, nijednom oglasio. Verovatno je zakljucio da je tako najbolje za njega: ne treba ni da se nudi ni da odbija ono sto ce jednom morati da uradi. Ali, za sada... Premijer Djindjic je vise puta rekao da nema govora o skorasnjem odlasku Milutinovica (predsednik je, ima imunitet, izbori za predsednika su inace sve blizi), ali Karla del Ponte gotovo svakodnevno salje otvorene signale da Milutinovic mora sto pre u Hag. Najvazniji je razlog: bez njega nema pocetka sudjenja Sainovicu i Ostojicu. Odavno se ovakvo Djindjicevo ponasanje tumaci kao zgodno odlaganje situacije u kojoj ce neko, po volji gradjana, doci na ovo, po Ustavu, veoma uticajno mesto. Glavni kandidat je i dalje Kostunica, ali je Miroljub Labus za mnoge DOS-ovce sasvim prihvatljivo resenje, osim naravno za Velimira Ilica, lidera Nove Srbije, koji je Labusu nedavno prebacio i to da "nema biografiju"!

Atelje noc

I u domacim poslovima boginje pravde ima nekih novina. Ministar Batic je ne samo proslavio Dan pravosudja i tom prilikom otkrio spomenik caru Dusanu, nego je i najavio nove zakone kojima ce se rehabilitovati zrtve montiranih politickih procesa u poslednjih sezdeset godina. Jos uvek, medjutim, nisu poznati kriterijumi po kojima ce se ovaj zakon praviti, ali su mnoge zrtve raznih balkanskih kabadahija i mini diktatora sigurno pomislile (oni ili njihovi nezadovoljni potomci) da ce i njih "stici pravda". Ona prava, naravno.
Cemu se, sem plati od hiljadu maraka, nadaju sudije nije bas jasno. Ali Batic im je, pored para, nagovestio i lustraciju o kojoj ovde samo malobrojni govore.

Ekonomski "tim snova"

Desile su se, ipak, i neke konkretne i dobre stvari. Pored toga sto je, prema sugestiji MMF, Dinkic proglasio da je dinar razmenljiv u svetu (ili bar u jednom njegovom delu), ova zemlja u kojoj se, kao sto smo utvrdili na pocetku, mnogo i bukvalno gladuje, dobila je novi trogodisnji finansijski aranzman sa MMF (13. maj), u vrednosti od 825 miliona dolara i to bez podrske Amerikanaca. Ovo je vidjeno kao poseban uspeh, ali ipak Amerikanci, iako nisu glasali "za", nisu druge terali da glasaju "protiv". Premijer Srbije je to nazvao "dokazom kredibiliteta reformi", a i drugi su u tome videli svoje zasluge.
Glavne stvari oko politike i novca desavale su se, medjutim, 19. i 20. maja u Vasingtonu, na razgovorima Djindjica i Svilanovica sa Kolinom Pauelom i citavom svitom najuticajnijih politickih i finansijskih "faktora". Rezultat je, mozda, vec bio nagovesten (i ponasanjem SAD u MMF), ali nije lose ni sto smo se malo iznenadili uspehom nasih izaslanika. Pauel je potpisao sertifikat o nastavku pomoci (120 miliona dolara ukupno, 40 miliona sada) koji je otisao u Kongres.
Ni drugi se nisu vracali praznih ruku. Na sastanku Saveta guvernera Evropske banke za obnovu i razvoj, u Bukurestu, obecano nam je realizovanje 13 projekata cija je vrednost 231 milion evra. To je bilo 20. maja, a vec 21. maja je u Londonu dogovoren otpis dve trecine naseg duga Velikoj Britaniji kod Pariskog kluba poverilaca.

Tako smo saznali da nam je jedan aranzman zavisio od nekog drugog i da se svet jos jace povezao u vremenu u kojem smo odsustvovali iz njega.
Ovde su stvari izgledale malo drugacije. Otkriven je veliki sverc na sve strane. Spaljeno je 80 tona svercovanih cigareta, uz nevidjenu pompu. Mnogi su se posle pitali zasto su cigarete uopste spaljene, zar nije bilo bolje po zakonu ih prodati i "obogatiti" drzavu? Onda smo culi da su te cigarete, koje smo inace vec pusili godinama, pune nekakvih bacila i raznih drugih opasnosti.
No, tu nije bio kraj. Dan za danom nadlezni su otkrivali nove kontigente opasnih proizvoda (20 tona samo 21. maja), a zatim i sedam miliona laznih akciznih markica! Zaista je ovo bilo suvise za tako kratko vreme jer ta iznenadna otkrica, pa tolikih razmera, nisu dobra za vec davno naruseno dusevno zdravlje nacije.

Ruzno i lepo; lose i dobro

Skupstina Srbije je postala skup izbezumljenih ljudi od kojih se mnogi ponasaju kao maloletnicki delinkventi. Dan za danom nije bilo kvoruma ili nije bilo mira u Skupstini Srbije. Radikali su, samo vecim intenzitetom, nastavili svoju dugogodisnju "parlamentarnu praksu". Okupali su vodom predsedavajucu, pretili joj, nazivali je imenima koja bolji ljudi retko koriste i kada su sami sa sobom... Ona je (Natasa Micic) pokusala da sve vrati u neku proceduru, ali je to, izgleda, bilo nemoguce. Ni odluka Anketnog odbora o kaznjavanju poslanika za lazno prijavljivanje prisustva u sali nije pomogla. Ni posle toga kvoruma nije bilo!

Posle svega toga, kada je pokusano osporavanje zakonitosti u postupku usvajanja izmena Zakona o ministarstvima (koji je sve vreme bio na dnevnom redu), preslo se na kaznene mere Predsednistva DOS-a koje se, bez predstavnika DSS, sastalo 24. maja. Niko nije izbacen (sto se i moglo ocekivati), ali je zato odluceno da se zameni 50 poslanika, od kojih 23 odsutne DSS. Na sto ucesnika stiglo je, medjutim, pismo predsednika Kostunice koji je odluke Anketnog odbora nazvao "pravnim nasiljem" i opet pozvao na brigu o interesima drzave. Ponasanje svoje ekipe u Skupstini okvalifikovao je kao "vid politickog delovanja", a samog sebe kao nesmiljenog borca za saveznu drzavu. Nista nije rekao da li je njegova stranka jos uvek deo DOS-a ili se njeno ponasanje moze pripisati legitimitetu opozicije u Skupstini.

Nastasja Radovic

Zbivanja: Stalni Medjunarodni krivicni sud «

» Dogadjanja: Komunista u nedicevskom mundiru