Zbivanja

Stalni Medjunarodni krivicni sud

O stalnom Medjunarodnom krivicnom sudu u nasoj zemlji nije bilo mnogo reci. SRJ je ratifikovala Rimski statut, usvojen 1998, pre kratkog vremena. Time je pokazala da zajedno sa ogromnom vecinom drzava priznaje potrebu postojanja tog suda. Rimski statut stupio je na snagu i Sud ce verovatno u toku od godinu dana moci da pocne sa radom. Njegov zadatak je kaznjavanje pocinilaca ratnih zlocina, zlocina protiv covecnosti, genocida i, uz odlaganje od 7 godina, agresije. Stalni sud je komplementaran sa nacionalnim sudovima, pitanje primata se ne postavlja. Drzave clanice mogu da pokrecu postupak pred njim u slucajevima kada nalaze da je potrebno da se angazuje stalni Sud. Ako daju posebnu izjavu, to mogu i drzave neclanice u konkretnim slucajevima. Drzave pokrecu postupak kad je delo izvrseno na njihovoj teritoriji ili od strane njihovih drzavljana. Pored drzava, ovlasceni su i Savet bezbednosti i tuzilac Suda. U tom okviru govori se da je prihvacen princip univerzalne nadleznosti za kaznjavanje pocinilaca povreda medjunarodnog humanitarnog prava. Najznacajnije je to sto je utvrdjeno da stalni Sud ne moze retroaktivno da deluje. Drzave su se obezbedile. Nadlezan je samo za dela nastala posle stupanja Statuta na snagu.
Usvajanje Rimskog statuta je jedno od najvecih dostignuca razvoja medjunarodnog prava u toku 20. veka. Na konferenciji na kojoj je prihvacen ucestvovalo je 160 drzava, 33 medjuvladine organizacije i koalicije, 236 NVO. Za Statut je glasalo 120, protiv 7 i bilo je 21 uzdrzanih. Protiv su bile SAD, a pored njih i Kina i Indija. Ove zemlje nisu potpisale Statut. Hoce li Kina i Indija to uciniti u jednom trenutku, sada kada je Statut operatibilan, videce se. Sto se tice SAD stvar je jasna. Iako je Klinton poslednjeg dana svog mandata dao nalog da se Statut potpise, povlacenjem ovog potpisa od strane Busa mladjeg konacno je potvrdjen negativan stav SAD, vidljiv u toku njegove izrade. Jos jednom su SAD, kao supersila, polazeci od unutrasnjih i spoljnopolitickih potreba, manifestovale svoj tradicionalni otpor prihvatanju konvencija o zastiti ljudskih prava i iz oblasti humanitarnog prava. I nespremnost da zajedno sa ostalim drzavama clanicama medjunarodne zajednice deluju kako bi ojacala obavezna snaga savremenog medjunarodnog poretka. Nije li to kontradiktorno u poredjenju sa njihovim zalaganjem u prilog Haskog tribunala za bivsu Jugoslaviju ili borbom protiv medjunarodnog terorizma? Nazalost, ni SRJ se na tom polju nije proslavila. Prihvatila je clanstvo u stalnom Medjunarodnom krivicnom sudu, ali njene vlade i javnost jos uvek ne pokazuju, svojim odnosom prema stvaranju i radu Haskog tribunala, kao i delovanjem naseg unutrasnjeg pravosudnog sistema, punu spremnost da kaznjavanje pocinilaca povreda ljudskih prava i humanitarnog prava prihvate kao prirodnu reakciju civilizovanog drustva i njegove pravne drzave.

Milan Sahovic

Zbivanja: Povratak porazenih «

» Dogadjanja: U medjuvremenu