Pravosudje

Dva konkretna zlocina u svetlu novih dokaza o direktnoj umesanosti bivseg rezima

Test za pravnu drzavu

U slucaju novootkrivenih informacija o zlocinu u Strpcima postoje svi elementi da javni tuzilac Republike Srbije podigne optuznicu protiv navedenih lica za ratni zlocin

Slucaj Strpci, odnosno necuveni zlocin srpskih paravojnih snaga od 27. februara 1993. godine kada je 18 Muslimana i jedno lice hrvatske nacionalnosti, inace penzionisani oficir JNA, izvuceno iz voza na liniji Beograd-Bar i pogubljeno, godinama je bio u zasenku prvo ratnih zbivanja, docnije zakljucenja primirja u Dejtonu i mira u Parizu, pa unutrasnjih politickih borbi i trvenja u Srbiji, da bi izbornim svrgavanjem zlocinackog Milosevicevog rezima bio ponovo aktuelizovan. Ali, ni do dana danasnjeg, vec punih devet godina, nije rasvetljen - na sta su opominjali pojedini mediji (medju njima i Republika) - kao uostalom i vecina drugih ratnih zlocina. Tako je pre nekoliko meseci na svetlo dana isplivao stravican masakr koji su u Podujevu na Kosovu, 28. marta 1999. godine, izvrsili pripadnici MUP-a Srbije ciji je tadasnji sef bio Vlajko Stojiljkovic. Dvojica njegovih policajaca po imenu i prezimenu Sasa Cvjetan i Dejan Demirovic ubili su, kako i dolikuje do zuba naoruzanim junacima, cetiri zene albanske nacionalnosti i sestoro njihove decice, ukupno dakle "deset terorista".
U slucaju Strpci, kako je poznato, srbijanske vlasti su ostale neme, crnogorsko pravosudje je pre sedam godina reagovalo i uhapsilo nekoliko osumnjicenih osoba, medju njima, po svim svedocenjima, glavnog organizatora i inspiratora masovnog ubistva Muslimana iz SRJ Milana Lukica. Iz neobjasnjivih razloga ovaj poznati cetnicki koljac za koga se po zlu culo jos u leto 1992. godine, koji je sa svojim trojkama upadao u bosanska sela zareci, paleci i ubijajuci sve sto nije srpsko i pravoslavno, pusten je na slobodu "usled nedostatka dokaza"! Malo potom uhapsen je izvesni Nebojsa Ranisavljevic, moguci sudeonik tog zlocina, ali svakako ne i organizator.
Nove demokratske vlasti u Srbiji se od oktobra 2000. godine do danas nisu pozabavile pitanjem tih i drugih zlocina koje su cinile srpske vojne i paravojne jedinice i pojedinci, ne zato sto za to nisu imale vremena, vec prevashodno zato sto za to nisu imale sluha.
Uprkos opiranju "nacionalno svesnih srpskih politickih radnika" da se susretnu sa istinom, ona malo-pomalo ipak izbija na povrsinu: pred pravosudnim organima u Prokuplju podignuta je (konacno!) optuznica protiv MUP-ovaca koji su izvrsili tezak ratni zlocin kako je utvrdio istrazni sudija Mijat Bajovic. Evo sta je zapisao istrazni sudija u svom izvestaju od 30. marta 1999. godine, dva dana nakon zlocina. "U kafani 'Drina' pronadjena su dva lesa medju kojima je jedan bio Seljman Gasi... U ulici Rahmana Morine broj 7, u dvoristu prizemne kuce iza zida, spolja od ulaznih vrata, zatecen je zenski les, koji lezi na ledjima, desna ruka odbijena od tela, leva ruka savijena u lakat... desna noga je raznesena, ostale su samo kosti... Na dvadesetak santimetara dalje pronadjeno je malo dete staro sedam godina, mrtvo, sa sarenom odecom. Od njega udesno pronadjeno je jos jedno dete staro deset godina. Glava mu je ispod lesa zene. Zena koja je pronadjena drzi levu ruku na glavi deteta koje je liseno zivota. Pored zene sa rukom na detetu pronadjen je les zene plave kose koja lezi na levom boku, a nedaleko od nje nalazi se druga zena sa detetom u narucju. Dete lezi na stomaku, crne je kose i na sebi ima zelene farmerke. Pored ovog deteta lezi jos jedno dete potrbuske. Na sebi ima zelenu majicu, a ispod ovog deteta lezi jos jedno malo dete kome se vidi samo glava, a pored njega jos jedno dete sa plavom odecom... Pronadjen je jedan les na dvadesetak metara odatle, u samom dvoristu kuce koji na sebi ima crni kaput, crne cizme i zelene pantalone" (Danas, 22. 05. 2002, str. 2).
Istina je pocela da izlazi na videlo i u slucaju Strpci. Naime, ovih dana obelodanjene su tajne sluzbene beleske i dopisi ZTP Beograd iz kojih se vidi umesanost najvisih drzavnih organa, kako federacije tako i Srbije. Naime, mnogi dopisi pisani su sifrovano i u njima se analizira "politicko bezbednosna situacija na pruzi Uzice-Gostun". Tu se s najviseg politickog vrha Srbije razmatra ideja o hapsenju vece grupe Bosnjaka, stanovnika Srbije, koje bi izvrsila neka paravojna formacija, od cega bi se Srbija zvanicno ogradila, ali bi kasnije bila zainteresovana da izvrsi razmenu za neke svoje oficire koje je vojska BiH zarobila. Iz dokumenata ZTP Beograd jasno se vidi direktna umesanost lica protiv kojih je advokat iz Rozaja Velija Muric podneo krivicne prijave. To su: Zivota Panic, nacelnik GS VJ, Milan Panic, premijer SRJ, Slobodan Milosevic, predsednik Republike Srbije, Marko Negovanovic, ministar odbrane Republike Srbije, Dragoljub Ojdanic, komandant zloglasnog Uzickog korpusa, Jovica Stanisic, sef SDB Srbije, Bosko Petric, nacelnik MUP-a Uzice, Branislav Kuzmanovic, pomocnik ministra odbrane Republike Srbije, Josip Ujcic, sef odeljenja za saobracajne poslove ZTP Beograd, Dusan Loncar, zamenik komandanta Uzickog korpusa, Luka Dragicevic, "komandant visegradske brigade", Damjan Mitrasinovic, "komandant gorazdanske brigade".
Advokat Muric je krivicne prijave podneo u ime porodica streljanih gradjana. Oni kojima su puna usta "demokratije i Evrope", oni koji se zalazu za "zakonitost i legalitet" nisu nijednom reci osudili ova dva zlocina. Kao i drugi zlocini (lesevi iz hladnjaca, lesevi iskopani na vojnim poligonima i sl.) i ovi su precutani, ignorisani, valjda u neverici da bi "Srbi bili u stanju da ucine zlocine" ili iz cudnog straha "da bi se zbog toga cela drzava optuzila za genocid" (D. Micunovic).
Politicari treba da moralno i politicki osude zlocin, ne da sudski presudjuju. Zato je tu pravosudje. U slucaju novootkrivenih informacija o zlocinu u Strpcima postoje svi elementi da javni tuzilac Republike Srbije podigne optuznicu protiv navedenih lica za ratni zlocin. Takodje i protiv onih koji su prikrivali informacije o zlocinu. Ako to ne ucini vrlo brzo - postavlja se pitanje sta mu pise u opisu posla. I ne samo njemu, vec i citavom pravosudju i drzavi.

Zlatoje Martinov

Ogledi: DOS - otvaranje traumaticnog kruga? «

» Pravosudje: Zagusena iskra plemenitosti