Svet i mi

O drzavi i terorizmu

Bojan al Pinto-Brkic

Najnoviji dogadjaji na Bliskom istoku deo su scenarija koji se nije smeo dogoditi. Stanje opste nesigurnosti usled svakodnevnih akcija palestinskih bombasa-samoubica i nista manje problematicnih osvetnickih dejstava izraelskih snaga, prevazilazi nivo teme oko koje se zgraza intelektualna javnost, postajuci pretnja svetskom miru. Ipak, u medjunarodnoj zajednici jos uvek ne postoji konsenzus o potrebi za odlucnim angazovanjem, u smislu nametanja mira svim raspolozivim sredstvima, premda su UN, preko Saveta bezbednosti i Misije u Palestini, na osnovu svog mandata, u nekoliko navrata poslale poruke dvema stranama sta se sme, a sta ne.
Razlog za to je slaba sposobnost modernog drustva da se odupre prihvatanju dominantnog trenda, kreiranog u nekim politickim kabinetima, pribliznog izjednacavanja nasilja drzave i terorizma, s ciljem neutralizacije efekta koji svako krvoprolice proizvodi na normalnog coveka. Jedni ubijaju i drugi ubijaju: metode su razlicite, ali to je u sustini isto. Ovo pojednostavljivanje do banalnosti obavezno sledi kokoska-jaje dilema sta je starije, nasilje drzave ili terorizam. I, ako se slucajno "utvrdi" da je terorizam stariji, onda se nasilje drzave u jednom periodu prihvata kao "opravdana reakcija". U pozadini je, dakako, politicka odluka da se ne pristupi iskorenjivanju terorizma u skladu sa civilizacijskim nacelima, jer bi se time rizikovali zivoti pripadnika oruzanih snaga (koji su za to obuceni i kojima to, donekle, ide u rok sluzbe) i proizvelo nezadovoljstvo u najsirim krugovima, vec da se svesno upotrebi prekomerna sila, iako to nuzno dovodi u pitanje ljudska prava terorista i ljudi u njihovom okruzenju, kako bi se demonstrirala snaga. Politicari koji su spremni da donose takve odluke, po pravilu, misle da drzava pociva na sili i da ta sila malo cime moze biti ogranicena.
Globalna antiteroristicka kampanja promenila je nacin razumevanja razlika izmedju nasilja drzave i terorizma (premda nije nemoguce da se upravo drzava koristi terorizmom) nagore. Vise nije popularno isticati da je razlika u odgovornosti velika: da je nasilje drzave nasilje upotrebljeno u ime svih njenih gradjana, dok se terorizmom bave pojedinci ili grupe, cak i kad im citavi narodi i nacije aplaudiraju. Drugim recima, nasilje drzave podrazumeva odgovornost svih njenih gradjana, i onih koji protestuju protiv toga, a teroristicki akti impliciraju odgovornost samo onih koji ih cine, podrzavaju i onih koji ne rade na suzbijanju bilo terorizma, bilo uzroka. Drzave, koje ucestvuju u antiteroristickoj kampanji uzele su sebi za pravo da se obracunaju sa svim protivnicima.
Primer Izraelaca i Palestinaca, ciji medjusobni sukob traje preko pola veka, a nesto intenzivnije poslednjih 20 meseci, otkako je pocela Druga intifada, moze sasvim dobro osvetliti taj fenomen. Prvi imaju drzavu i koriste je protiv drugih. Drugi se drzavi nadaju. Neki od njih veruju jos samo u terorizam.

Svastalice «

» Zbivanja: Povratak porazenih