Mediji
Iskustvo lustracije
A o frustraciji da
se i ne govori
Zeljko Bodrozic (32), novinar, donedavno glodur nedeljnika Kikindske,
osudjen je po tuzbi Dmitra Segrta, generalnog direktora AD "Toza
Markovic" (cl. 92 st. 2 i 3) da plati 10 000 dinara plus sudske
troskove ili provede pedeset dana u zatvoru. Rocistu u kikindskom opstinskom
sudu 14. maja prisustvovalo je oko cetiri autobusa radnika "Toze",
koji su prilikom ulazenja u sudnicu zamalo istavili vrata iz sarki i
onemogucili ulazak novinarima Kikindskih i dopisnika dnevnih
medija. Prilikom izlaska iz suda radnici "Toze" su izazivali
Bodrozica (pokazivali srednji prst) i fizicki ga napali, pa je dobitnik
nagrade "Dusan Bogavac" dospeo i u lokalnu bolnicu. Dalji
rasplet kikindska javnost ocekuje s nestrpljenjem, jer je ovdasnja inicijativa
za lustraciju pocela upravo kad se "zaukavao" slucaj Segrt
vs. Bodrozic, a na rocista u sudu dolazilo sve vise radnika "Toze".
Deo gradske javnosti ocenio je tuzbu protiv Bodrozica kao jos jedan
u seriji napada na nezavisno novinarstvo i krhke tekovine 5. oktobra.
Inicijalni predlog da se gradjani organizuju i ponovo brane ono sto
je vec izgledalo jednom osvojeno (a pokazalo se da nije) potekao je
od Duska Francuskog (LSV), direktora Doma omladine u Kikindi. Inicijativi
su se pridruzile politicke stranke LSV, RV i GSS u Kikindi, nevladina
organizacija Distrikt 0230, Javno preduzece informativni centar Kikinda,
a nastavljaju da se odazivaju politicke stranke, NVO i gradjani.
Promocija kikindske inicijative "Za lustraciju" odrzana je
7. maja (dan pre jednog od rocista Segrt vs. Bodrozic) na trgu u centru
Kikinde. Plakat posvecen akciji, rad Miomirke Melank (GSS), akademskog
graficara, pripremljen je tokom sezone praznika (1-6. maj) i ranije
izlepljen po gradu. S razglasa se cula muzika, kao u doba protesta zbog
izborne kradje (1996-97), podignuta je improvizovana bina, a clanovi
teatra mladih "Kaktus", u pozorisnim kostimima, delili su
gradjanstvu letak sa objasnjenjem pojma "lustracija". Sa bine
su se Kikindjanima obratili Aleksandar Kravic Caki, Dragor Hiber, prof.
dr Vladimir Vodinelic, Milanka Saponja Hadzic (Helsinski odbor za ljudska
prava u Srbiji), Olivija Rusovac (Republika), Nebojsa Ristic
(NUNS) i republicki poslanici iz Kikinde Zivica Predojev (RV) i Novica
Djuraskovic (LSV). Govornici su istakli da je akcija zakasnila i da
je morala da bude sprovedena "sestog, sedmog, osmog, devetog i
ostalih dana oktobra dvehiljadite" (Kravic), ali, iako kasni, ona
je neminovna da nam se losa iskustva ne bi i dalje ponavljala. Prof.
dr Vodinelic je predstavio osnove nacrta buduceg zakona o lustraciji,
naglasivsi u vise navrata da se lustracija odnosi samo i jedino na ljude
koji su u proslim rezimima krsili ljudska prava, i da lustracija ne
znaci ni osvetu ni cistku, niti uvod u neko novo krsenje ljudskih prava.
Djuraskovic je podsetio da je i na protestima 1996-97. u pocetku bilo
malo ljudi, a da su se posle pridruzivala sve nova i nova lica, sto
se ponovilo i na protestima posle izbora 24. septembra 2000. godine
- i pokazalo kao najvaznije. Govornici iz Kikinde insistirali su na
gradjanskoj opciji svog grada.
"Branite demokratiju svakog dana, postupite kao Francuzi sto su
nedavno postupili kada su se odbranili od jednog politickog nasilnika
Le Pena. Takvih Le Pena imamo u svakom gradu" - rekla je Olivija
Rusovac. U emisiji na Radio Kikindi, posvecenoj lustraciji, u kojoj
su gostovali Nebojsa Ristic, Olivija Rusovac, Milanka Saponja Hadzic
i Aleksandra Nikolic, potpredsednica NUNS-a, Olivija Rusovac je govorila
o iskustvu lustracije u Nemackoj posle pada Berlinskog zida, gde je
svakom od nekadasnjih "duznosnika" omoguceno da se izjasni:
da li je postupao po svom uverenju ili pod prinudom (i kakvom).
Na trgu u centru Kikinde posle govora gostiju emitovan je film, originalni
materijal koji su snimili clanovi Otpora 3. oktobra 2000. godine, kad
je protestna povorka stigla do spoljasnjeg zida AD "Toza Markovic".
Uz muziku s razglasa, podsecanje na ranija nasilja i uvrede proizvelo
je cudan utisak kod publike i organizatora. Ponovo je (u vise navrata)
vidjeno kako je Dmitar Segrt podrzan radnicima docekao povorku, uglavnom
mladih ljudi, ponovo su vidjeni lakat i srednji prst, i cuo se dobro
poznati govor mrznje, koliko da se ne zaboravi kako je to nekada bilo.
Ispostavilo se da je mnogo toga ostalo isto, a na rocistu 8. maja Segrt
je radnicima objasnjavao kikindsku inicijativu recima: "ONI su
sinoc imali FRUSTRACIJU". Sa terminom "lustracija" nisu
previse srece imali cak ni novinari lokalnih medija, o gradjanima da
se i ne govori, ali ankete (iako sprovedene na brzu ruku) pokazale su
da je gradjanstvo ipak zainteresovano da ljudi koji su u bivsem rezimu
krsili ljudska prava, zakon i etiku - odgovaraju.
Uz sve zamerke koje su post festum upucene organizatorima i izvrsiocima
za hepening 7. maja, inicijativa je naisla na odobravanje i u planu
je da se nastavi - kroz kontinuirano organizovanje "vaninstitucionalnih
pritisaka" na nadlezne, ne bi li se zakon o lustraciji pojavio
(jer ipak je tesko ocekivati od dojucerasnjih silnika da se lustriraju
sami) i, kako porucuju ucesnici, trajace koliko god bude potrebno.
Inicijativi pristupaju gradski i opstinski odbori politickih stranaka,
nevladine organizacije i gradjani. U pripremi je i projekat posvecen
lustraciji, kao vid pripreme za donosenje ovog zakona i, kasnije, njegovo
sprovodjenje. Osnovni cilj akcije je da gradjani pocnu da se bave pitanjima
koja ih se ticu, umesto da ostaju po strani, prepustajuci sve politicarima.
Kako izgleda (jer nisu svi komentari bili ohrabrujuci), predstoji jos
jedan u nizu teskih a odocnelih poslova.
Gordana Perunovic Fijat
Dogadjanja: Pepeljara
«
» Mediji:
Kriza
i izneverena ocekivanja
|