Dogadjanja

Trikovi iz stare torbe

Sustina krize nije samo u tome sto vlast moze sve manje nego i sto je sve manje mogucnosti da se odgovornost za nastalo stanje utvrdi na ustavan nacin

Nase najvise zakonodavne i izvrsne instance, i Jugoslavije i Srbije, zapadaju u sve tezu krizu, sto ozbiljno dovodi u pitanje perspektivu daljeg tranzicionog preobrazaja zemlje. Ono sto se, recimo, desava u Skupstini Srbije nije vise samo poslanicka nedisciplina, niti cak opstrukcija - jer i ona moze da bude legalna - nego se vec pretvorilo u pravu paralizu najviseg zakonodavnog organa. Televizija nas svakoga dana obasipa zalosnim prizorima poluprazne skupstinske dvorane, u kojoj se jedan deo poslanika dosadjuje, drugi zazjavaju po hodnicima, treci sede u restoranu ili caskaju po susednim sobama, a svi su na blagajni uredno primili dnevnice da za svoj narod i drzavu sto pre oposle neodlozne stvari. Skupstinsko casnistvo je najpre molilo, zatim upozoravalo, pa najzad pretilo, ali kvorum nikako da se namakne. Ko uopste moze da ima poverenje u takvo narodno predstavnistvo?
Kod nas je prosireno shvatanje da je koalicija od 18 stranaka DOS-a neodrziva jer je izlozena unutrasnjim tenzijama i pretnjama od eksplozivnog raspada. Sada se, medjutim, pokazalo da je u stvari bomba u DSS, koji je formalno jos u DOS-u, a fakticki ide zajedno sa antidemokratskim blokom SPS, SRS i SSJ. Dragan Marsicanin cak tvrdi da poslanici i ne moraju da ucestvuju na sednici ako se ne slazu sa donosenjem nekog zakona. Ima li tezeg udarca konsolidaciji drzavnih prilika od ovakve antilegalisticke destrukcije Skupstine? Sve je, dakle, dopusteno kada se uskostranacki interes izdigne iznad drzavnog. Ekstremna desnica je vrlo dobro razumela signal koji im salje DSS ovom najnovijom ofanzivom, pa je SRS presao na otvoreno nasilje u Skupstini, a osokoljeni SSJ predlaze deesesovcima da svi zajedno formiraju nacionalni blok i udruzeni krenu na obaranje vlade.
Narodni predstavnici treniraju drzavnistvo - i u tome je jedan vid kontinuiteta sa prethodnim rezimom - sa mnogo strasti za licnim i stranackim vladanjem. Zato i zapadamo u neprilike iz kojih posle godinama ne mozemo da se izvucemo. Nedavno je ministar unutrasnjih poslova Srbije, jasno aludirajuci na najvisi vrh civilne i vojne vlasti SRJ, rekao da Mladic nije mogao da bude uhapsen jer je u Beogradu bio "veoma dobro oruzano i politicki zasticen od legalnih struktura drzave".
Ko bi sada sabrao dovoljno i legitimiteta i moci da pokrene pitanje politicke odgovornosti za ove stalne promasaje?

Dragos Ivanovic

Dogadjanja: Nepotrebno oklevanje «

» Dogadjanja: Potmuli bat provincije