Dogadjanja

Beogradski Sporazum o preuredjenju odnosa izmedju Srbije i Crne Gore

Zastoj ili nova kriza?

Iako su republicki parlamenti, uz dosta politickog preganjanja, usvojili beogradski Sporazum, isti posao nije zavrsio i savezni, sto samo pokazuje koliko ce druga faza njegove "implementacije" iziskivati jos mukotrpnija i slozenija pregovaranja

Zastoj u saveznom parlamentu nastao je oko zahteva crnogorske federalne koalicije da Skupstina SRJ prethodno garantuje neposredne savezne izbore za parlament nove zajednice i usvajanje, a ne proglasenje ustavne povelje, cime je zapravo proces preuredjenja odnosa izmedju Srbije i Crne Gore u ovom momentu blokiran.
Predsednik SNP Predrag Bulatovic ocito je najavio zestoku politicku borbu oko ova dva kljucna mehanizma za buducu zajednicu uprkos tome sto ona spadaju tek u drugu fazu "implementacije" Sporazuma, pokusavajuci da prejudicira resenja i pre formiranja komisije za izradu ustavne povelje za usaglasavanje stavova oko pomenutih pitanja. Iako Sporazum ostavlja mogucnost republickim skupstinama da odrede nacin na koji ce se birati poslanici parlamenta nove zajednice, neposrednim izborima od strane gradjana ili delegiranjem iz sadasnjih poslanickih sastava, Bulatovic zeli da predupredi po njegovu koaliciju nepovoljan ishod koji je gotovo izvestan. Naime, uprkos tome sto se vladajuca DPS razisla sa svojim koalicionim partnerima, njihovo saveznistvo ce najverovatnije biti obnovljeno upravo po pitanju izbora i ustavne povelje. Da naznaka u tom pravcu vec ima vidi se i po identicnom stavu kojim odbacuju neposredne savezne izbore sto, opet, Bulatovicevoj koaliciji smanjuje mogucnost veceg uticaja u organima buduce drzave. I Djukanovicev blok, ocito, pokusava da na domacem terenu izdejstvuje za sebe povoljnije resenje sto se vidi i iz ponovnog forsiranja termina unija dve drzave (stari zahtev koji nije usao u sam tekst Sporazuma), novog isticanja zahteva da se u martu 2005. godine odrzi referendum o drzavno-pravnom statusu Crne Gore kao i u stavu da ustavnu povelju usvajaju republicki parlamenti u istovetnom tekstu a da je savezni samo proglasava, sto samo po sebi dovodi u pitanje potrebu formiranja ustavne komisije u kojoj bi participirale sve tri skupstine a na cemu se insistira i u Srbiji i na saveznom nivou.
Utisak je da obe crnogorske politicke grupacije, i vladajuca i opoziciona, povlace poteze ne samo da bi dominantno uticale na dalji tok i razradu samog Sporazuma, vec da bi uoci predstojecih lokalnih izbora za polovinu maja kod biraca izvukle sto vise politickih poena.
Sve u svemu, Havijer Solana ce ocito imati i dalje puno posla da sve opcije budu koliko je moguce usaglasene u fazi koja predstoji ma koliko na prvi pogled one bile medjusobno iskljucive.

Vojislava Vignjevic

Dogadjanja: U medjuvremenu «

» Dogadjanja: Srbijanski separatizam