Zbivanja

Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom

Prihvacen je najzad Zakon o saradnji SRJ sa Haskim krivicnim tribunalom. Nadajmo se da ce prestati ratnicke, politicke i pravnicke "decje igre" kojima se htelo, a i sada to izgleda neki prizeljkuju, izbeci sudjenje onima licno odgovornim za ratne zlocine i druge teske povrede medjunarodnog humanitarnog prava. Ovaj zakon je donet iako s obzirom na obaveznost odluke Saveta bezbednosti i Statut tribunala to nije bilo neophodno. Trazilo se sprovodjenje obaveze o saradnji, a niko nije bio protiv donosenja zakona. I sam Savet je u svojoj odluci nalozio drzavama da prilagode nacionalne propise Statutu. Mogli smo videti da sve politicke i pravne peripetije koje su propratile izrucenje Milosevica nisu mogle da ospore legitimitet i legalitet ovog cina. Ipak, treba podvuci da donosenje Zakona o saradnji skida ne samo veliku politicku hipoteku sa ledja nase zemlje nego bi trebalo da omoguci kontinuelnu i nesmetanu saradnju sa Tribunalom. To nije lex specijalis. Njime se ne menjaju ni ustavne ni druge zakonske odredbe, vec je vrednost ovog zakona u tome sto se unutrasnji pravni sistem obogacuje novom regulativom generalne prirode. To je revolucionarni korak za nas sistem, a mali u odnosu na posao koji nas ocekuje u radu na ukljucenju u savremeni medjunarodnopravni poredak. Primat Tribunala vise se ne moze osporavati.
Vec je receno da je Zakon prihvatljiv, sto ne znaci da se ne mogu staviti odredjene primedbe. Sveobuhvatno regulise i precizno razradjuje postupak i nadleznost organa. Ukoliko se bude sprovodio azurno, bez kolebanja, visestepenost i brojnost organa ne bi morala da otezava saradnju. Tuzilac gdja Karla del Ponte je s pravom stavila primedbu na clan 39 koji u vezi sa vaznim pitanjima predvidja primenu naseg zakona o krivicnom postupku. To se moglo drugacije reci povezavsi nase mere sa postupkom Tribunala. Sa svoje strane pisac ovih redova smatra da je trebalo detaljnije razraditi nadleznost Nacionalnog saveta u clanu 7. Govori se u stavu 2 o novoj odluci za osnivanje ovog tela, mada se ono upravo ovim zakonom osniva. Rec je o vrhovnom telu koje ce se baviti najosetljivijim pitanjima nabrojanim u tom stavu. Pored ostalog o statusu okrivljenih i o brizi drzave o njihovim porodicama. Nedovoljna razrada nadleznosti nagovestava mogucnost diskrecionog odlucivanja clanova ovog tela. Da li to pruza mogucnost politickog pogadjanja i ne unose li se na taj nacin elementi neravnopravnog i diskriminatorskog tretmana osumnjicenih i okrivljenih - pitanje je koje se moze postaviti.

Milan Sahovic

Zbivanja: Misterije i histerije «

» Dogadjanja: U medjuvremenu