'umor u glavi

Mrakobesije

Stvoricemo Srbistan
u kome ce
an ban
vladati kan
buzdovan
poetan
kolmovan
Radovan!

(decja pesmica Srbistanaca)

Srbija je postala deponija nacionalistickog otpada. Pribirajuci se od dugogodisnjeg nacionalistickog ludila Srbija je postala azil za najgore naci-ludake, napaljene ideologe paljenja kuca i proterivanja ljudi, sholasticare zlocina i masakra. Srbija im je pruzila utociste a oni su u nju doneli svoje utoke ispod pazuha i krvolocnost koja nije utazena u tamo nekim krajinama i kosovskim vukojebinama. Oni su kolonisti koji bi da postanu kolonizatori-konkvistadori, koji bi od Srbije da naprave svoj Srbistan, na cijem ce se prestolu baskariti kan Radovan.
Beograd je, onomad, osvanuo oblepljen posterima Radovana Karadzica sa natpisom "SVAKI JE SRBIN RADOVAN". Svaki Srbin se posle ove bespogovorne tvrdnje morao i nevoljko pogledati u ogledalu i proveriti da li mu je kosa postala razbaruseno talasasta, morao je pogledom potraziti na zidu rezbarene gusle sa ubojitim rogovima i proveriti da li je na svojoj terasi instalirao neko omanje topce. Tvrdnja rodoljubaca-Radovanoljubaca podsetila me je na pocetak cuvene Kafkine novele: "Gregor Samsa se jednog jutra probudio kao kukac". Srbija je puna kukaca. Kojima je normalno sto su kukci. I koji pozivaju druge da postanu kukci. I da prihvate kao normalnu cinjenicu to sto su kukci.
Porazene horde oruznika Velike Srbije i kosovskih krstasa-pljackasa shvataju, izgleda, Beograd kao svoje poslednje bojiste, kao poslednju sansu za ostvarenje ideje srpstva-drpstva. (Predvodi ih, izgleda, mracna svita Karadzicevih ministara, savetnika, senatora, predatora i drugih ortaka i jataka.) Posebno ih privlace tribine na kojima se okupljaju "losi Srbi". Na takvim mestima oni vole da se preslisavaju iz gradiva koje su naucili kod Ekmecica i Krestica, gospodje Geneticarke i slicnih naci-autoriteta. Ovi ucenici losih lekcija - posast su i balast danasnje Srbije.
Jedna stara rec - mrakobesije - najbolje imenuje ono sto provejava iz nastupa ovih ljudi - opaku smesu mraka i besa. Duhovnog mraka koji pokusavaju da nam nametnu i besa sto ne prihvatamo da taj mrak odgajamo i umnozavamo. Njihov bes je posebno usmeren na neke ljude (i posebno na dve zene) koje su u vreme Milosevicevog mraka bile retke tacke svetla. Oni bi da sve izvore svetlosti prevaspitaju svojim mrakom.

Saradnja sa Hagom ili o nedovoljnim i dovoljnim razlozima

Konacno je usvojen zakon o saradnji sa haskim sudom. Sto je, valjda, dovelo u red probavni trakt naseg Predsednika. Taj zakon, kako cuh, ukljucuje i drzavno staranje o porodicama haskih optuzenika dok su "na sluzbenom putu". Verovatno ce se uvesti i posebne nacionalne penzije za ratne zlocince. Drzava ce dobrovoljnim putnicima za Hag platiti putne troskove i dati garancije da se mogu braniti sa slobode. Predlazem da se uvede i drzavna ceremonija ispracaja ratnih zlocinitelja, s plakanjem i pevanjem ("Tamburasi, tamburasi, svirajte nam rastanak").
Sve sto se dogadja u ovoj zemlji na relaciji zlocinci-Hag prilicno je farsicno i zaumno. Mada je saradnja sa Hagom, u drzavnom vrhu, prihvacena kao izraz nacionalne racionalnosti. Ali, iz te racionalnosti, najcesce, provejavaju ostaci nacionalisticke sludjenosti. Za jedan normalan gest (isporuka optuzenih nadleznom sudu) pronalaze se ludacka i zaludjujuca opravdanja. O nekim od tih sludjujucih opravdanja pisao sam (a pisali su i drugi), za ovu priliku obazrimo se na jedno od opravdanja kojima se dosad nismo bavili. Naime, na ono da je saradnja sa haskim sudom nuznost jerbo je to nasa "medjunarodna obaveza". Sto je sugava teza. Teza proteza. Kojom se postapaju i najracionalniji i najpragmaticniji clanovi vladajuceg tima.
Ova teza je sugava jer se njome relativizuje strahotnost zlocina samog po sebi.
Nuznost i neizbeznost sudjenja pocinjenom zlocinu ne trazi nikakvo dodatno opravdanje, ne trazi nikakav visi, "drzavni razlog". Gde se umesa "drzavni razlog" pojavljuje se talog koji sablaznjava duh i zamucuje moralni pogled. Uvodjenje dodatnog, "drzavnog razloga" u prostu relaciju zlocin-sud govori o oguglalosti nasih politicara prema zlocinu-kao-takvom. Oguglalosti iz koje proviruje sutrasnji zlocin.

Miodrag Stanisavljevic

Hronika: Dragi citaoci, Republika - ucesnik demokratskih promena, Pretplata i prodaja «