Sta citate

Dragocen izvor

Kao urednik izdavacke delatnosti Foruma pisaca i gotovo prvi profesionalni citalac ovog izdanja knjige U vrtlogu secanja, akademika Aleksandra Nikolajevica Jakovljeva, moram reci da mi je citanje ove knjige bilo intelektualno veoma dragoceno. Bilo mi je dragoceno jer mi je predstavila jedan ogromni svet u kojem se mesaju patnje, strasna ponizenja, uzvisenost, plemenitost, neverovatno podlastvo, cudesni duhovni uzleti i iznenadjujuca herojska dela. Knjiga U vrtlogu secanja prica jednu veliku pricu proslog veka - pricu o Rusiji, o zabludama njenih ljudi, o monstruoznostima terora, o izopacenostima i degeneraciji jednog politickog sistema i istorijskog projekta. To nije neka od onih knjiga memoara u kojima pisci ispravljaju i falsifikuju proslost, iznova je konstruisu, naknadno izmisljaju dogadjaje i svojoj ulozi u nekim dogadjajima pridaju znacaj kojeg u stvarnosti nije bilo. Za mene, ovo je krajnje iskrena, posteno napisana i ozbiljna knjiga u kojoj autor ne govori samo o sebi vec na kriticki i veoma promisljen nacin govori o Sovjetskom Savezu i Rusiji u proslom veku, o uzrocima i posledicama propadanja ove velike zemlje. Na jednom mestu on kaze: "Procitao sam hiljade dokumenata i svedocanstava, propustio sam kroz svoju glavu i osecanja hiljade i hiljade ljudskih sudbina. Dugo sam trazio odgovor na pitanje koje me je pritiskalo: gde se nalaze koreni tragedije u Rusiji?" I dok tako razmislja o sudbini svoje zemlje i sudbini njenih ljudi i pita se zasto su u toj zemlji propadale gotovo sve reforme od vremena Stolipina pa do danasnjih dana, cini mi se da uspeva da odgovori na ovo gore postavljeno pitanje.
Autor nije opisivao dogadjaje sledeci hronoloski red vec je knjigu ispisivao nosen "vrtlogom secanja", a svoja razmisljanja ilustrovao je cinjenicama, dokumentima ili opisima dogadjaja u kojima je licno ucestvovao. Takodje, on pored slikanja odredjenih istorijskih perioda, daje upecatljive portrete politickih lidera u cijem aparatu je radio ili sa kojima je saradjivao. I tako pred nama ozivljavaju likovi Hruscova, Breznjeva, Suslova, Andropova, Cernjenka, Gorbacova, Jeljcina, predsednika vlade Kanade Tridoa. Jakovljev analizira njihove licnosti, osvetljava njihove dobre ili lose strane i nastoji da tacno i nepristrasno oceni stvarne domete njihovog politickog delovanja.
Do sada smo poznavali knjige koje su o priblizno istom istorijskom periodu govorile iz perspektive disidenata, politickih i drustvenih otpadnika, ljudi izvan sistema Sovjetskog Saveza. Takve su, recimo, bile knjige secanja Vladimira Bukovskog, Jelene Boner, Sinjavskog ili Solzenjicina. A ovo je knjiga koju je napisao covek koji je pripadao vladajucoj politickoj nomenklaturi, neko ko je, da se posluzim izrazom Dzordza Orvela, ziveo u "utrobi kita", dakle unutar nomenklature, ali covek koji na lucidan, intelektualno superioran nacin i bez ulepsavanja prica o svom bogatom zivotnom i intelektualnom iskustvu. I istinito opisuje svoju politicku i duhovnu evoluciju od "coveka aparata" do jednog od onih politickih lidera koji su se opredelili za stvar slobode i bili istinski tvorci pocetka promena i, nazalost, jos uvek nedovrsenih reformi u Sovjetskom Savezu i Rusiji. Zivotno iskustvo Aleksandra Nikolajevica je jedno od neponovljivih, upecatljivih i neverovatno zanimljivih iskustava coveka strasnog dvadesetog veka, veka logora, genocida, velikih ratova, razaranja i nezamislivih uzasa i ljudskih patnji. A koliko cemo mi, citaoci ove knjige, uspeti da iz tog neponovljivog i jedinstvenog iskustva i iz Jakovljevih razmisljanja nesto naucimo zavisice samo od nas, samo od nase sposobnosti da sopstveno iskustvo i istoriju uporedimo sa njegovim iskustvom i istorijskim dogadjajima u kojima je ucestvovao.

Milan T. Djordjevic

Sta citate: Breme slobode «

» Sta citate: Ironijsko-satiricno skeniranje rezima