Susedi

Balkanska saradnja

Fondacija za mir i resavanje kriza organizovala je konferenciju "Mir - buducnost Balkana". Konferencija je odrzana pod pokroviteljstvom OEBS-a i u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert

Balkan je sve manje tajna, mistifikacija i mit koji sprecava racionalan govor. Beogradska konferencija o Balkanu nije ni prva ni poslednja (upravo po zavrsetku beogradske pocela je nova, u Ankari), ali je bar uspela da njegove probleme sistematizuje i ucini ih razumljivim. Diskusija u Beogradu mogla bi da bude od pomoci strucnjacima u EU kako bi lutanja, sematizma i oklevanja u buducnosti bilo manje.
Uocljivo je da su se kao glavni politicko-teritorijalni i etnicki problem na Balkanu izdvojili Kosovo, Albanija i Srbija. Naglaseno je da od unutrasnje demokratizacije obeju zemalja i resenja za Kosovo koja ce pri tom uvek uzimati u obzir regionalni interes i stabilnost, zavisi sudbina Balkana (Kiro Gligorov). Ideja o velikoj Srbiji je umrla, ali o velikoj Albaniji nije, rekao je potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic. Otpravnik poslova ambasade Albanije u Jugoslaviji izjavio je da zvanicna politika njegove zemlje odbacuje ideju o velikoj Albaniji svesna da bi ta ideja prosla isto tako katastrofalno kao i ideja o velikoj Srbiji. Naprotiv, dobri odnosi izmedju Jugoslavije i Albanije trebalo bi da postanu prioritet u regionalnoj politici jer je to jedini nacin da se izbegnu krize. U osvrtu na politiku Srbije prema Kosovu Aleksandar Nenadovic (Forum za medjunarodne odnose) naglasio je da se domaci politicari ne distanciraju od dogadjaja na severu Kosova i da je recito njihovo cutanje o "hajduckom" ponasanju "branilaca mostova" koji produzavaju stanje nasilja. Nenadovic je naglasio da domaci politicari igraju na kartu uspeha i borbe za vlast koja je temeljna odrednica politickog zivota u Srbiji.
Drugi problem Balkana sagledan je kao nespremnost njegovih stanovnika da prihvate razlicitost, o cemu su govorili Brus Kaning (OEBS u Jugoslaviji) i Rasim Ljajic, savezni ministar za pitanja manjina, koji se zalozio za promenu obrazovnog sistema. Kulturni model takodje je definisan kao izvoriste kriza. Vojislav Stanovcic izlozio je tezu o liberalnom kulturnom modelu koji se zasniva na toleranciji individua u sirokom dijapazonu od politickih gledista do stila zivota, dok su Filip David (Forum pisaca) i Lino Veljak (TOD - Zagreb) insistirali na kaznjavanju zlocina kako bi se oduzela hrana "novog patriotizma", militarizacije i frustracije. Na beogradskom skupu cula se i veoma retko koriscena rec - stid. Prvi je o stidu zbog dogadjaja u poslednjoj deceniji govorio Kiro Gligorov, a zatim i evropska parlamentarka Doris Pak.
Ako se politicka situacija na Balkanu moze oceniti kao "izvestan mir" i "izvesna stabilnost" (Zivorad Kovacevic), za ekonomsku bi se moglo reci da pociva na "izvesnoj nadi". Pakt za stabilnost obecava u 2002. investicije i potpisivanje 21 bilateralnog ugovora o trgovini u regionu po pravilima STO, kao i podrsku povratku sto hiljada izbeglica, otvaranje Kuce za smanjivanje naoruzanja i trgovine ljudima (Nives Malenica), dok je Jelica Minic, pomocnik ministra spoljnih poslova, podsetila da je Jugoslavija clanica pet regionalnih inicijativa, da je potpisala ugovor o slobodnoj trgovini sa Madjarskom i BiH, da je u toku rad na ugovorima sa Slovenijom, Hrvatskom i Bugarskom, posle cega dolaze ugovori sa Rumunijom i Albanijom.
Ucesnici beogradske konferencije podrzali su ideju o mini-Sengenu na Balkanu i ukazali da izdvajanje zemalja i njihovo posebno prikljucivanje EU (Bugarska i Rumunija) ne doprinosi jacanju regionalnih veza na poluostrvu.

Olivija Rusovac

 

Susedi: Drzava i nagodbe elita «

» Prevod: Utopija i pragmatizam 21. veka