Dogadjanja

Jug Srbije: sila uzmice pred razumom?

I oni su »nasi«

Neverovatno zvuci molba nekolicine albanskih studenata u Skoli istrazivackog novinarstva u Bujanovcu da im omogucimo - studije novinarstva u Beogradu, ili zelja mladih Albanaca iz Velikog Trnovca da se njihov kosarkaski klub takmici u nekoj srpskoj ligi

Posle neuobicajeno duge i hladne zime, sume su ozelenele i nekako stidljivo i neprimetno granulo je prolece. Uprkos drugacijim ocekivanjima pa i gromoglasnim najavama i pretnjama u stampi, prolece je doslo tiho i mirno a najvecu pometnju i strah izazvao je nedavni zemljotres koji je za sve predstavljao traumaticno i neprijatno iskustvo. Iako je, takodje nedavno, kroz policijske i vojne krugove zloslutno prostrujala dobro cuvana vest da su proradile "njihove radio-stanice", sto bi trebalo da znaci da se "oni" sada dogovaraju spremajuci se za "njihov" vec najavljeni "Djurdjevdanak, hajducki sastanak", cini se da je miran put u resavanju medjuetnickih problema stanovnika juga Srbije poceo definitivno da odnosi prevagu.
Tok i rezultati popisa u opstinama Presevo i Bujanovac pokazali su da su zastupnici tvrde linije u resavanju sporova medju Srbima i Albancima izgubili podrsku vecine gradjana na jugu Srbije i da je novi politicki sporazum potpisan u Beogradu pocetkom aprila uz posredovanje OEBS-a ohladio uspaljene strasti koje su prouzrokovale i do nedavno drzale na "stand by"-u krvavi medjuetnicki sukob u kojima je stradalo na desetine ljudi. Kako ce se, verujem, vrlo brzo ispostaviti, istorijskom odlukom da se, umesto Kosovu, okrenu Beogradu, sve veci i sve uticajniji broj umerenih etnickih Albanaca u juznoj Srbiji marginalizovao je militantne albanske politicare i komandante albanske gerile u regionu. Lokalni albanski lideri iz Partije za demokratsko delovanje Rize Halimija (PDD) i Partije za demokratsko ujedinjenje Albanaca Zecirije Fazljiua (Zeqiria Fazliu) i Nasera Azrija (PDUA) pristali su da ucestvuju u popisu stanovnistva Republike Srbije ovog meseca uz jedan, manje-vise kozmeticki, uslov da se u popis ukljuce Albanci izbegli ili isterani iz svojih kuca tokom Miloseviceve vladavine. Ne mali broj politickih analiticara smatra ovaj potez najznacajnijim dogadjajem na jugu Srbije u poslednjih deset godina i svojevrsnom politickom prekretnicom koja bi mogla da stavi tacku na vise od deset godina dugu kampanju etnickih Albanaca koja je imala za cilj pripajanje susednom Kosovu tri juzne srpske opstine, Bujanovac, Presevo i Medvedja, u kojima zivi oko 70 000 Albanaca.

Beograd stice poverenje

Posle Gazimestana i decenije i po represije bivseg i nerazumevanja novog rezima, nove vlasti u Beogradu polako zadobijaju poverenje lokalnih Albanaca. Cini se da je odlucujuci korak ka tome ucinio premijer Zoran Djindjic prilikom nedavne posete jugu Srbije. Kao i obicno, ono sto je objavljeno kao zvanicno saopstenje nema mnogo veze sa stvarnim sadrzajem razgovora. Ovde se dosta eksploatise navodni dogovor premijera i prvog Albanca Presevske doline Rize Halimija. Premijer je, opet navodno, na zatvorenom sastanku u Vranju, rekao Halimiju da on ima nameru, ali i podrsku celog sveta, da Srbiju i sve njene gradjane uvede u bogatu i demokratsku Evropu koja postuje ljudska prava, ali se i nemilosrdno obracunava sa svim prestupnicima, a narocito sa teroristima. Rekao je i da on licno garantuje da ce Albanci, ali i svi drugi dobiti onoliko prava koliko im sleduje po evropskim standardima, ali da ce drzavu u kojoj zive morati da postuju, taman onoliko koliko propisuju evropski standardi.
Posto na ovim prostorima jezik stapa i sargarepe uspeva kao retko gde, Albanci su se priklonili razumu i saradnji sa Beogradom, taman onako i onoliko koliko se Beograd priklonio saradnji sa medjunarodnom zajednicom.
A izgledalo je da ce biti drugacije. Na prvu vest o sprovodjenju popisa Albanska nacionalna skupstina za tri opstine juga Srbije reagovala je odbijanjem. Saopstenje o tom odbijanju ekspresno je otkucano i podeljeno medijima, da bi samo nekoliko dana kasnije ista Skupstina donela drugaciju odluku i "ovlastila" svoje politicare da sa Beogradom potpisu sporazum.
Promena se dogodila relativno brzo i neocekivano i sami Albanci kazu da je to rezultat delovanja "velikih sila" koje su pritiskom na albanske lidere nagradile rezim u Beogradu za oslobadjanje 145 albanskih zatvorenika iz zatvora u Srbiji i, uopste, za veliki stepen kooperativnosti.
Ljudi ovde ne vole da govore za novine, pa cak i poznati novinari deo svojih tekstova potpisuju pseudonimom. Tako nas sagovornik, inace bivsi profesor gimnazije isteran sa posla "kada i Riza i Beljulj", govori anonimno:
"Ni mnogo manje vazne stvari od pristanka na popis nasi politicari ne smeju da donesu dok ne pitaju Amerikance. Kad Amerikanci kazu: 'podji' oni podju, kad kazu: 'stani', oni stanu. Kad kazu: 'uzmi pusku' oni uzmu, kad kazu: 'baci pusku' oni je bace. Ali, to je dobro i za nas i za Srbe jer mi ne umemo da zivimo bez sajbije".

Srbi u panici

Prvi rezultati popisa, iako nezvanicni i nepotpuni, pokazali su da su strahovanja Srba na jugu Srbije, sa njihovog stanovista, bila opravdana. Albanaca u Bujanovcu ima vise, sto automatski znaci da ce se na prvim lokalnim izborima ta opstina pridruziti opstini Presevo u kojoj su na vlasti albanske politicke partije. To je prilicno onespokojilo srpsku zajednicu koja je na ivici otvorene panike. Bujanovac je mali grad, kasaba takoreci, a u kasabi je nemoguce sacuvati tajnu. Tako je, po principu da oci lako vide ono cega je dusa prepuna, kroz bujanovacke kafane i berbernice brzo procurela vest da su vlasti veoma uznemirene masovnom prodajom srpskih kuca. Pri tom se, navodno, kupoprodajni ugovori ne overavaju, vec se sve obavlja na rec i besu. Po tim glasinama, Albanci su cak i u Vranju kupili nekoliko stotina kuca, sto je sokiralo srpsku carsiju i bacilo je u duboku rezignaciju.
Lokalni Srbi su u Bujanovcu pocetkom aprila organizovali protest. Optuzili su srpsku vladu i Nebojsu Covica za izdaju nacionalnih interesa jer su dozvolili Albancima dodatni rok za okoncanje popisa u juznoj Srbiji za deset dana. Oni su, takodje, osudili odluku kojom se omogucuje raseljenim Albancima da ucestvuju u popisu, iako je bilo sasvim normalno i prihvatljivo sto je u Bujanovcu bilo nekoliko glasackih mesta na kojima su na proslogodisnjim kosovskim izborima glasali Srbi raseljeni sa Kosova. Lokalno zavicajno udruzenje se cak oglasilo saopstenjem koje je podeljeno medijima u kojem stoji da srpska zajednica ne priznaje rezultate popisa "u albanskim sredinama". Popisivaci sa kojima sam razgovarao govore, medjutim, suprotno. Ako je negde i bilo vise problema nego nepravilnosti, to je bilo u srpskim sredinama, a tamo gde to nikako ne bi smelo da se desi bilo je nastojanja da se "na nasem tasu dopise koja nula" ili da se postupi po principu "bucaj, Milijana!" Naravno, sve je to vrlo brzo stiglo do usiju Albanaca i tek sada postaje razumljivo grcevito nastojanje Albanaca za kontrolu popisa od strane OEBS-a.
Zvanicni Beograd ignorise srpske proteste i, odlucan u nameri da sprovede popis stanovnistva i organizuje lokalne izbore u toj oblasti, nastoji da i jednom i drugom entitetu bude podjednako dobra majka. Potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic je cak optuzio srpske demonstrante da stvaraju nove podele izmedju Srba i etnickih Albanaca.
U Presevskoj dolini nema nevinih. U oba entiteta postoje ozbiljne snage koje bi da probleme resavaju silom, ali sve vise ljudi, narocito na albanskoj strani, nastoji da aktivira razum sopstvene, ali i one druge populacije. Nesto se na jugu Srbije menja nabolje i bilo bi dobro da drzava Srbija to sto je dobro prihvati. Nema veze sto dolazi od Albanaca. Pa, i oni su, valjda, nasi.

Miroslav Filipovic

Dogadjanja: Samo spiranje gorcine «

» Dogadjanja: Prodavanje koze