Dogadjanja

Korupcija - cas anatomije

Analiticki uvidi ucesnika okruglog stola koji je Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji odrzao 28. marta 2002.

Jugoslavija se takmici za prvo ili drugo mesto na listi najkorumpiranijih zemalja sveta.

Antikorupcijska strategija

Cedomir Cupic, profesor Fakulteta politickih nauka i clan Antikorupcijskog saveta Vlade Srbije, smatra da je u vreme Slobodana Milosevica korupcija sistematski posejana i ona je zapacena u svim oblastima zivota. Njegova vladavina bila je kontrolisani haos. Posle pada Slobodana Milosevica ocekivao sam da ce ovde doci, kao sto je receno, do diskontinuiteta, to je inace i obecano u programu Demokratske opozicije Srbije.
Mislio sam da ce opozicija imati i taktiku i strategiju i da iskoristi moralnu pobunu gradjana da u roku od nekoliko dana zavrsi glavne poslove; da se sruse sve institucije, da se raspisu novi izbori i formira ustavotvorna skupstina. Medjutim, to se nije desilo. I mislio sam da ce biti odmah pritvoreno dve hiljade ljudi iz vrha drzave. Medjutim, kao sto smo videli, to nije iskorisceno i nije napravljen diskontinuitet. U medjuvremenu smo dobili jedan poredak sa novom opozicijom, koju ja nazivam nekontrolisani haos.
Odnosno sada postoji jedan haos u kojem bezbednosni organi ne znaju ko njima upravlja, osamostaljene su neke bezbednosne snage za koje ne znamo ni koliko ih ima. Ja bih voleo da znam koliko imamo tajnih policija. To cemo verovatno od slucaja do slucaja otkrivati. S druge strane, videli ste da se potezu dosijea, da se vade tajni dosijei. Dalje, ovde ima mnogo ubistava. Odjednom ovde tajne policije ili kontraobavestajne sluzbe hvataju jednog vaznog funkcionera, a nikako da uhvate ubice.
Kada je rec o borbi protiv korupcije, treba razviti ciljeve i taktiku na deset godina, srednjorocnu na pet godina i kratkorocnu na dve godine.
U dugorocnoj strategiji cilj je svesti korupciju na 3 do 5% kao sto je ona u razvijenom svetu. Na pet godina, statisticki suzbiti na 15-10% kao sto je ona u zemljama tranzicije. U nekima je ona oko 20% (Madjarska, Bugarska, Rumunija). Ali su Ceska i Poljska vec na 15%, a Slovenija ispod 10%. Na mentalnom planu potrebno je stvoriti kod gradjana svest da vise ne prihvate da pomocu veza, mita, da pomocu mutnih drugih nacina dolaze do necega sto bi inace morali da dobiju normalnim putem. Da se takodje stvori kod drzavnih cinovnika svest da je velika pocast sto rade u drzavi.
Medjutim, najznacajniji su kratkorocni potezi u borbi protiv korupcije. U dve godine treba napraviti sok terapije, posto je ovo na smrt oboleli organizam. Na prvom mestu, obracun s korupcijom pocinje tako sto se direktno napadnu vrhovi vlasti, da se oni prociste. Kada piramidi vlasti, piramidi korupcije, odsecete vrh, ona pada.
Treba prvo doneti zakon o tajnoj policiji, ukinuti tu sluzbu, pa je ponovo uspostaviti po standardima koji postoje u svetu. Tamo gde tajnost vlada tu je opasan zivot i opasna politika.
Da bi krenuli u sok terapiju Savet treba da prati tri stvari.
Smatramo da treba doneti komplet antikorupcijskih zakona. Mi smo vec predlozili zakon. Prvi je zakon o sprecavanju sukoba interesa. Taj zakon treba da dovede do toga da onaj ko se nalazi na odgovornoj drzavnoj funkciji i uopste u predstavnickim telima ima da obavlja samo jednu funkciju. Smatramo da to treba da ide od predsednika drzave, preko Vlade, Narodne skupstine, zatim svih poslanika i izvrsnih tela, predsednika opstina i odbornika. I da ljudi koji se nalaze u politici shvate da je najveca cast da budu izabrani kao gradjani za to i da nikakvu drugu funkciju ne smeju da prihvate.
Dalje, vec se radi zakon o finansiranju partija koji je izuzetno vazan pa cemo znati ko finansira partije. Tu cemo takodje smanjiti mogucnost korupcije i na kraju urediti demokratski princip u okviru samih partija.
Sledeci zakon, koji smatramo da je izuzetno vazan, jeste zakon o popisu imovine drzavnih funkcionera, njihove licne imovine i uze porodice. I da se posle cetiri godine vidi koliki su ti prihodi i da li je bilo nekih zloupotreba i da li su ostvarili neke ekstradobiti.
Neophodan je i model kodeksa ponasanja javnih cinovnika gde ce se utvrditi visoka odgovornost za poslove koje obavljaju. Ali i jos nesto. Jedna vrsta kultivisanja tih ljudi kada je u pitanju javni servis prema gradjanima.
Profesorka Zaga Golubovic i ja smo predlozili usvajanje zakona o poreklu imovine. Mislim da je predlog tog zakona izazvao stres, niko se o njemu jos nije izjasnio.

Sistemska korupcija

Korupciju u socioloskom i kriminoloskom smislu, smatra Dobrivoje Radovanovic, direktor Instituta za kriminologiju i sociologiju, mozemo posmatrati u tri stepena. U prvom, najblazem, postoje samo sporadicni primeri u bilo kojim segmentima drustva i to je karakteristicno za sve zemlje u svetu. Nema zemalja u kojima se to ne desava. U drugom slucaju, u drugom stepenu imamo korupciju kao pojavu kada je ona vec ozbiljnije zahvatila vazne segmente drustva.
U trecem stupnju imamo sistemsku korupciju, kada drustvo ili drzava funkcionise jedino na koruptivni nacin. Kada sve institucije te zemlje funkcionisu na bazi korupcije? Ja mislim da smo mi imali ovaj stepen korupcije u prethodnom periodu. U tom slucaju, nemoguca je bilo kakva borba protiv korupcije na poznate nacine, nego je jedino moguca radikalnim promenama. Ja sam pokusao da istrazujem model korupcije u policiji u prethodnih deset godina. Kao posebno teske vidove korupcije u policiji smatrao sam one oblike koji nisu prosto uzimanje para za usluge nego one koji dolaze kao posledica ideoloske pripadnosti ili partijske pripadnosti. Oblici korupcije koji su posledica clanstva u vodecim partijama. Ili onaj oblik korupcije koji se razvio u drzavnoj bezbednosti. Naime, iako se u drzavnoj bezbednosti mogu pratiti svi vidovi korupcije od prostog uzimanja para pa do ideoloske ili politicke korupcije, ja sam taj vid korupcije u drzavnoj bezbednosti izdvojio kao poseban zbog strasno zlocudnih posledica koje je korupcija u ovoj oblasti imala.
Naravno, korupcija u policiji mora biti po logici stvari povezana s korupcijom u pravosudnim organima i to se primecuje u citavom lancu, od otkrivanja do krajnje presude, a narocito u pretkrivicnom i krivicnom postupku. Ne postizu se efekti ako nemate sredjen posao u policiji, nemate sredjen posao kod tuzioca ili istraznog sudije. Ako u tom delu zaustavite proces vi ste obavili jako veliki zadatak a kad vec dodje do suda vec je teze postici nesto putem korupcije. I tu je dolazila do izrazaja ideoloska ili partijska korupcija. Selektivnost u gonjenju, selektivnost u primeni zakona je mozda najbolji ili definitivni izraz korupcije koja je postojala u policiji i pravosudnim organima.
Sta mi mozemo da ucinimo? Vlada je formirala Savet i timove, to je jedino sto je uradila. Ako je drzava htela da se pomocu Saveta bori protiv korupcije nije dovoljno da mu da samo savetodavnu ulogu. Zadatak Saveta, koji je dobio od drzave, ne odgovara cilju koji je pred njega postavljen. Ni drzava, nazalost, nije ucinila mnogo vise. Ne mozete se protiv korupcije boriti timovima i savetom, a istovremeno stvarati monopole u privredi. Zato sto su monopoli u privredi idealni milje za postojanje korupcije. Jedan od glavnih izvora korupcije bili su ti monopoli i te famozne kvote i kontingenti. I ako dalje uvodite monopole i kvote vi zapravo stvarate i dalje situaciju za postojanje i podsticanje korupcije. Ne mozete se boriti protiv korupcije ako imate traljavu, skupu, lose placenu i propisima zasicenu drzavnu upravu, i glomaznu, onda je to jedno jako vazno izvoriste korupcije.
Drugi mehanizam neophodan za borbu protiv korupcije je dezideologizacija ili departizacija, jer je veliki izvor korupcije pripadnost politickim partijama u vaznim drzavnim organima, kao sto je pravosudje, policija, sudstvo, carina i sl. Sada to takodje postoji. I sada postoje kvote po kojima se ljudi primaju u policiju na vazna mesta, u pravosudje na vazna mesta, pa cak i u takve delove sistema koji su relativno beznacajni za politiku kao sto su uprave zatvora.
U sistemske mere za borbu protiv korupcije spadaju nezavisno sudstvo, slobodno novinarstvo i mnoge druge stvari racunajuci i podizanje ekonomskog standarda.

Suzbiti metastazu

Bozo Prelevic, savetnik ministra policije, smatra da je i prva faza borbe protiv korupcije evidentiranje problema, objasnjavanje gradjanima kakvo je zlo kancer zvani korupcija i kako on moze metastazirati. Ja mislim da je ova prva faza sasvim uspesno zavrsena pre svega akcijom medija i nevladinih organizacija koje su se na tome najvise angazovale. Sam pojam korupcije cesto je plasiran u javnosti na jedan veoma cudan nacin i cesto se moze cuti da je ona vezana za mentalitet gradjana ovih prostora. Ova duboko netacna dijagnoza ima za cilj da destimulise borbu protiv korupcije. Medjutim, ako uzmemo u obzir sve koruptivne afere koje su se desavale u BiH, a i na Kosovu, u koje su bili ukljuceni medjunarodni predstavnici, mozemo zakljuciti da zelja za nelegalnim bogatstvom nije monopol gradjana sa ovih prostora. Prema tome, ako to nije monopol gradjana onda je to osobina jednog rezima. Cini mi se da je to bila sudbina proslog rezima, a kako vreme polako pokazuje postoji velika opasnost da to bude osobina i ovog rezima.
Ako se slozimo da je neophodno preci na drugu fazu, mislim da je ona unekoliko vec pocela donosenjem novog krivicnog zakona Srbije gde su inkriminisani posebni oblici korupcije u pojedinim segmentima drustva. Naravno, neophodno je doneti zakone. Podseticu da je zakon o pranju novca donet. Ono na cemu ja mislim da treba insistirati je donosenje zakona o finansiranju politickih stranaka.
Ja mislim da bi bilo jako dobro da taj zakon obuhvati pre svega transparentnost finansiranja politickih stranaka. Ukoliko su finansijeri stranaka ljudi koje policija treba da hapsi mi imamo problem.
U medjunarodnoj zajednici potpuno su jasne mere koje moraju da budu donete da bi se ozbiljno suocili sa korupcijom. Jedna od tih mera je i formiranje specijalizovanih struktura ili antikorupcijskih agencija koje bi postojale u raznim sluzbama kao sto su tuzilastva, policija, sudstvo, finansijske institucije i pre svega obezbedjen dovoljan broj kvalifikovanog i obucenog osoblja. Zatim, neophodno je doneti odredjene propise kojima ce se obezbediti pravicna zastita svedoka ili saradnika ili kako se to vec zove dousnika.
Veoma je vazno obezbediti adekvatnu kriminalnu i civilnu ili administrativnu odgovornost za kompanije koje podmicuju drzavne sluzbenike. Znaci ne samo za privatna lica vec i za kompanije.
Cini mi se da je ovde neophodno fokusiranje na unutrasnju i spoljnu kontrolu. Dokle god nemate kontrolora, odnosno jednu jaku sluzbu u okviru policije cini mi se da bi tako nesto trebalo formirati u okviru tuzilastva, sudstva, inspektorata i slicnih agencija. Mislim da bez toga necete imati mogucnost da iscistite one ljude koji su poslednjih deset godina bili oslonac jednog rezima. Moj utisak je da oni sada na razne nacine pokusavaju da udju u novu vlast, u vladajuce politicke stranke. Sta je kljucni problem kod presvlacenja ljudi koji su imali politicku podrsku pre dve godine jednih, a sada imaju politicku podrsku drugih? Nije to problem onih koji se presvlace, nego onih koji ih primaju u svoje politicke stranke.

Priredila Milanka Saponja

Dogadjanja: Seksualno uznemiravanje «

» Dogadjanja: Albanija na zapadu