Dogadjanja

Kosovo posle izbora predsednika

Albanija na zapadu

Kao sto se ocekivalo, Kosovo je nedavno dobilo svog prvog predsednika a Ibrahim Rugova se najzad uselio u onu zgradu zute fasade o kojoj smo vec govorili. Medjutim, uprkos obecanjima i ocekivanjima, kosovski Albanci i dalje tesko zive, podjednako lose kao i pre izbora predsednika. Stavise, inauguracija predsednika, premijera i Vlade i zrelost drzave koju sam po sebi donosi taj cin, inicirali su nekoliko novih problematicnih momenata u politickom zivotu Kosova. Ispostavilo se da, kao u istoriji kolonijalnih zemalja koje pre vremena dobiju nezavisnost, protektorat ima svoje dobre i veoma privlacne strane.

Ima Jugoslavije - nema Jugoslavije

Iako su kosovski Albanci mesecima nagovestavali da ce u slucaju redefinisanja statusa Jugoslavije Kosovo postati slobodno, i da ce Rezolucija 1244 prestati da obavezuje tu pokrajinu, cini se da nije tako. Dok albanski jastrebovi slavodobitno likuju, tvrdeci, kao i zitelji Pristine u TV anketama, da je Kosovo slobodno i da samo treba da ispuni nekoliko sitnih uslova pa da postane nezavisno, politicari, svi odreda, ali i ostali intelektualci i eksperti raznih struka pazljivo citaju tekst nedavno potpisanog srpsko-crnogorskog sporazuma, kao i Rezoluciju Ujedinjenih nacija 1244 koja, podsecamo, decidirano predvidja tampon period neodredjenog trajanja za drzavno-pravni status Kosova dok medjunarodna zajednica ne odluci o njegovom konacnom statusu. Za to vreme, Kosovo ce ostati u sastavu Jugoslavije.
Pazljivo citanje navedenih dokumenata navelo je kosovske Albance na zabrinutost. Posebno ih brine klauzula drzavnog sporazuma u kojoj se kaze da ce u slucaju raspada nove zajednicke drzave Srbija naslediti prava stare jugoslovenske federacije po osnovu svih medjunarodnih ugovora, pa i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. To prakticno znaci da bi Kosovo moglo i zvanicno da postane sastavni deo Srbije.
Jedan od najvecih albanskih pravnih eksperata, profesor medjunarodnog prava na Univerzitetu u Pristini Enver Hasani smatra da je sasvim jasno da je Evropska unija izvrsila ozbiljan pritisak na Crnu Goru da se odrekne nezavisnosti. "To nesumnjivo ima za cilj da umanji sanse Kosova za nezavisnoscu. Kao naslednik Jugoslavije, Srbija ce naslediti sve - ukljucujuci i Kosovo" - smatra Hasani.
Premijera nepotpune kosovske Vlade Bajrama Rexhepija (Redzepi), medjutim, mnogo vise od neformalnog tumacenja dva dokumenta brine - potpis Havijera Solane na srpsko-crnogorskom dokumentu. Mada je Solana potpisao ovaj sporazum iskljucivo kao svedok, cak i najoprezniji kosovski analiticari se boje da to predstavlja nesumnjivi znak podrske medjunarodne zajednice Beogradu u svemu, pa i pitanju konacnog statusa Kosova. Tako Blerim Shala (Bljerim Salja), urednik pristinskog dnevnog lista, ali i istoimenog nedeljnika Zeri, veruje da je Solanin potpis na sporazumu o novoj srpsko-crnogorskoj drzavi nesumnjiv pokazatelj uspostavljanja hijerarhije interesa evropske zajednice po kojoj je pitanje Srbije i Crne Gore mnogo vaznije od pitanja Kosova: "Taj potpis predstavlja pokusaj promene karaktera Rezolucije 1244". Shala je cak u svom uvodniku napisao da nimalo ne sumnja da ce drzavno-pravni kontinuitet omoguciti Srbiji da prejudicira konacni status Kosova, naravno, u svoju korist, cudno zakljucujuci da ce ostanak Kosova u Srbiji da predstavlja korist za Srbiju i njene gradjane.
Naravno, ne misle svi tako. Vladajuci dvojac Demokratskog saveza Kosova Nexhat (Nedzat) Daci, predsednik Skupstine, i Ibrahim Rugova, predsednik, smatraju da srpsko-crnogorski sporazum nece imati uticaja na status Kosova. "Kosovo je na putu sa kojeg nema povratka na staro", rekao je Daci, dok Rugova smatra da su sporazumi poput ovoga znak da je vreme rata u regionu zauvek proslo i da su sada u svim drzavama na vlasti mudri ljudi koji prednost u resavanju problema daju sporazumima. "Ovaj sporazum nam nista nije trebao, ali on nece doneti nista rdjavo buducnosti Kosova", rekao je prvi predsednik Kosova.

Rugova ili Bukoshi

Nova srpska drzava nije jedini problem Ibrahima Rugove. Tek sto se, uz odlucujucu, pa pomalo i ponizavajucu pomoc medjunarodne zajednice ustolicio na pomalo paradnoj funkciji nalik na marionetske funkcije raznih predsednika za vreme okupacija, Rugova se susreo sa velikim i neizvesnim problemom koji mu namecu "mangupi iz njegovih redova".
Ustavni okvir Kosova, naime, kao i nas Ustav uostalom, veoma jasno predvidja da predsednik Kosova ne moze da vrsi nijednu drugu javnu duznost, a narocito ne moze da bude predsednik politicke stranke. E, sad, ono sto u nasoj zemlji prepunoj demokratije i legalizma ne mora da se postuje, na nedemokratskom Kosovu mora, pa je rukovodstvo Demokratskog saveza Kosova najavilo izbore na svim nivoima, pa i predsednickom, koji ce se odrzati u narednih nekoliko nedelja.
Kao i svaki balkanski politicar kome je politika zivot i Rugova bi voleo da njegov naslednik na mestu sefa partije bude njegov covek ili slab covek ili, jos najbolje, i njegov i slab istovremeno. Medjutim, Rugovin problem je u tome sto se kao prakticno jedini ozbiljan kandidat za preuzimanje DSK javlja covek koga bi on najmanje voleo da vidi na mestu svog naslednika, Bujar Bukoshi (Bukosi) koji niti je njegov, a narocito nije slab.
Bukoshi je bio dugogodisnji politicki saradnik Ibrahima Rugove. Lekar po profesiji, zapoceo je svoju politicku karijeru kao generalni sekretar Demokratskog saveza Kosova. Stekao je postovanje albanske politicke javnosti dok je bio predsednik vlade u egzilu pocetkom devedesetih godina. Posto je rezim u Srbiji ukinuo autonomiju Kosova, Rugova je poslao Bukoshija u inostranstvo da tamo prikuplja novac za paralelne institucije kosovskih Albanaca koji su se suprotstavljali srpskoj drzavi. Bukoshi je uspeo zahvaljujuci podrsci staresina albanskih porodica koji su pristali da izdvajaju po tri odsto od prihoda Albanaca na Kosovu i u inostranstvu. Tacna cifra ovog haraca nikada nije saopstena, ali se pouzdano operise sa sumom od oko 300 miliona nemackih maraka prikupljenih u periodu izmedju 1991. i 1999. godine.
Kako to obicno biva kad u politiku i posao udje veliki novac bez prave kontrole, dva vodeca kosovska politicara su se 1995. godine posvadjala. Javnosti je saopsteno da je razlog svadje nacin vodjenja paralelnog sistema kosovskih Albanaca i koriscenje prikupljenih sredstava. U stvari, problem je bio mnogo ozbiljniji. Bukoshi je, buduci u egzilu (u Svajcarskoj) bio veoma zavisan od ljudi koji mu daju novac, a tim ljudima se nimalo nije svidjalo Rugovino priblizavanje Milosevicu. Albanska dijaspora je zelela da finansira separatisticki pokret Kosova tako da je Bukoshi 1996. godine poceo javno da zamera Rugovi kompromis sa Milosevicem oko povratka albanskih ucenika u drzavne skole. On je optuzio Rugovu za izdaju bazicnih ciljeva pokreta i napustanje politike nezavisnosti. Posto je Rugova uhvacen u Miloseviceve kandze istrajavao u "gandijevskoj borbi", Bukoshi je godinu dana kasnije na zahtev "porodica" uskratio novac Rugovinoj partiji, ostavivsi ga cak bez novca za telefonske troskove.
Bukoshi je zbog sukoba sa Rugovom odbio da ucestvuje na kosovskim parlamentarnim izborima 17. novembra prosle godine. Pocetkom ovog marta pompezno se vratio na politicku scenu do temelja je uzdrmavsi izjavom da zeli da osnuje novu stranku. Ne mali broj visokih funkcionera DSK upozorava da se Bukoshijeva inicijativa ne sme ignorisati, jer bi ta partija mogla da privuce veliki deo clanstva i poslanika Rugovine partije. Medjutim, Bukoshi pored stapa nudi Rugovi i sargarepu. U intervjuu za televiziju Koha TV, Bukoshi je izjavio: "Ne radujem se sto cu mozda morati da osnujem novu partiju. Ja sam ipak osnivac DSK, jos uvek sam njegov clan i voleo bih da to i ostanem".
Ne mali broj politickih analiticara tvrdi da Bukoshi, objavljujuci mogucnost osnivanja nove stranke, prakticno ucenjuje Rugovu kako bi pridobio njegovu podrsku za polozaj novog lidera, bez koje ce to tesko postati. Prema kosovskim izbornim pravilima, poslanici mogu da prelaze iz jedne parlamentarne stranke u drugu, bez bojazni da ce izgubiti status poslanika. Prelazak poslanika u bilo koju novu stranku mogao bi rezultirati Rugovinim gubljenjem kontrole nad parlamentom.

Albanija se priblizava, a Kosovo uzmice!

Bilo bi normalno da Rugovi, u nedostatku brzog domaceg, grcevito treba bilo kakav spoljnopoliticki uspeh koji bi koliko bilo napunio jedra njegovog posustalog broda. Pomoc je neocekivano stigla iz Albanije, ali nije sigurno da ce Rugova prihvatiti ovu slamku. Ministarka spoljnih poslova Albanije Artha (Arta) Dade posetila je nedavno Kosovo kako bi se susrela s novoizabranim funkcionerima i prenela im veliku zainteresovanost svoje zemlje "za uspostavljenje blizih i zvanicnih kontakata izmedju dve prestonice, sto bi trebalo da bude od obostranog interesa".
Kazem neocekivano, jer su prve reakcije na pobedu albanskih nacionalnih partija na kosovskim izborima od 17. novembra bile zaprepascujuce mlake. Sve je bilo nekako "okruglo, pa na cose". Tadasnji premijer Ilir (Iljir) Meta je u ime Vlade i licno ime pozitivno ocenio "demokratski razvoj i ucesce manjina na ovim izborima, kao i znacaj demokratskih institucija koje ce se konstituisati nakon ovih izbora". Vlada je cak spomenula i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti i insistirala na potrebi izgradnje demokratskog i evropskog Kosova.
Posto su angazovali svoje prijatelje iz medjunarodne zajednice, albanski rukovodioci su saznali da je krivac za takve mlake izjave niko drugi do Rugova koji je zahvacen pobednickom euforijom neoprezno zatrazio od sveta, pa i od Tirane, da bezuslovno prizna nezavisnost Kosova. Naravno da Tirana ne samo da se nije "navukla" na ovu politicku zamku, vec je mlakim izjavama podrske kazala i Rugovi ali i svetu od kojeg zavisi tek malo manje nego Kosovo, da je, za razliku od Rugove, savladala osnovnu skolu diplomatije. Izuzetak je bio samo predsednik Rexhep Maidani (Redzep Majdani) koji se jos 17. uvece izjasnio u prilog prava naroda Kosova na nezavisnost.
Vlada se u Albaniji u medjuvremenu promenila, na vlast su dosli socijalisti i Pandelli Majko, ali im kosovski politicari nisu oprostili "uvredu". Tako se igra "dva jarca" na klizavom brvnu nastavlja. Rugova, koji je vise puta do sada odbio poziv da dodje u Tiranu, odbio je cak da se vidi sa albanskim rukovodiocima kada su iz Tirane dolazili na Kosovo. Ministarka Dade je nominalno razgovarala sa kosovskim liderima o uspostavljanju kontakata u privredi, obrazovanju i kulturi, ali je glavni cilj njene posete bio poziv Kosovarima da posete Tiranu i da, jednom za svagda, rese sva trvenja. Ministarka Dade je urucila poziv, ali je dobila potvrdan odgovor samo od premijera Kosova Bajrama Rexhepija. Pri tom se ministarka sastala i sa liderima Srba i od zapada dobila novo "pozitivno brojanje", uz napomenu da bi ta poseta i razgovor sa Srbima bio dobar primer kojim putem bi trebalo krenuti u resenje situacije. Albanija je u odnosu na Kosovo ipak na zapadu.

Miroslav Filipovic

Dogadjanja: Korupcija - cas anatomije «

» Susedi: Iz dnevnika u dusi