Dogadjanja

Legalizacija pljacke

Mnogo mastila je proliveno po novinama oko napada vlasnika televizije Pink Zeljka Mitrovica na profesora Cedu Cupica. Upadljiva drskost i razmetanje u ovom napadu pokazuje nam da se radi o potpuno ocuvanoj moci novih bogatasa koji neometano vladaju u sprezi sa kriminalizovanim delovima drzavnih struktura. To potvrdjuje i sigurnost u nastupu, upotreba obavestajne ekipe za prikupljanje podataka za diskreditaciju Cupica kao i pretnja da ce se razaranje profesorovog ugleda nastaviti. Ogoljen nacin ispoljavanja moci govori o dobroj poziciji klase ljudi koji su stekli novac saradjujuci sa zlocinackom vlascu. Mladom rokeru sa Morave sa lakocom prelaze reci preko jezika da je taj novac cena koju placa novoj vlasti, da se on otkupljuje, daje za oprostaj greha.
O prodaji oprostajnica grehova znamo jos iz vremena pape Aleksandra, kada se Luter pobunio i kada su krenuli krvavi verski ratovi u Evropi XVI veka. To je doba kada je srednji vek polako nestajao ustupajuci mesto novom vremenu u kojem naivna vera sve vise slabi pred snaznim zvukom zvececeg novca. I kako kaze Hajzinha, prvi na listi smrtnih grehova majke Crkve nije vise superbia vec cupiditas, gordost polako uzmice pred gramzivoscu. Pohlepa je znak novog doba, a gomilanje novca se sve otvorenije pokazuje. Davanje novca pod interes, koje je katolicka crkva strogo zabranjivala, Kalvin je u Zenevi odobrio tumaceci to korisnim za podsticanje razvoja drustva.
Ovo je idealna metafora nase sadasnjosti. Znakovi moci i bogatstva isticu se bez ikakvog ustezanja iako znamo za ne tako davno vreme kada je novac tretiran kao nesto nedostojno. Moc novca naravno da nije, i ne treba da bude sporna, problem je u njegovom poreklu. Prljavi novac stecen pljackom i zlocinom ne moze se legalizovati. I nije posao drzavnih vlasti da prodaju indulgencije i da legalizuju pljacku, vec da je sankcionisu. Ako je neciji novac stecen na zakonit nacin, onda postoje odgovarajuce institucije koje to legalizuju, a vlast umesto da podstakne stvaranje takvih institucija, po svaku cenu to izbegava, svodeci legalizam na puko ozakonjenje statusa quo, odnosno na kontinuitet sa bivsim rezimom. Djindjic, koji daje izjavu povodom ovog dogadjaja, umesto da ukaze na ozbiljan problem ilegalizma, svodi to na neki tamo nevazan personalni duel sicusnih vrabaca u prasini.
A kad je sve tako ogoljeno onda je ovo pravi trenutak da oni koji smatraju da su moralnost i zakonitost neophodni za odrzanje drustva izadju u javnost i jasno kazu sta o tome misle. I da zajedno nadju organizovanu formu akcije protiv nove vlasti koja ce, ako vidi da sve nezakonite radnje prolaze bez otpora javnosti, raditi to jos vise i isto tako nekontrolisano kao i Milosevic.

Dragan Miskovic

Dogadjanja: Marija Antoaneta u Skupstini Srbije «

» Dogadjanja: Republika nije tikva bez korena