Dogadjanja

Ponori etike

Kikindski zdravstveni centar vri kao kosnica otkako je uveden novi propis, prema kojem se lekarima placa svega 240 casova prekovremenog rada godisnje. Psihijatri su vec obustavili dezurstva nocu, vikendom i praznikom, jer, kako kazu, i ovako im se dogadja da imaju po dvadeset nocnih dezurstava mesecno. Pacijenti se za sada ne bune, niti su se ikad pobunili za sve ove godine dok su im jednom davno proklamovana prava padala. A stvarnost je podrazumevala da u bolnicama nema cak ni vate, ukoliko je pacijent ne donese od kuce, dok o hrani koja okrepljuje pacijenta nije bilo ni govora. Za vreme godina blokade razboljevalo se sve vise Kikindjana, maligne i kardiovaskularne bolesti bile su u stalnom porastu, o cemu je tadasnje SPS rukovodstvo bolnice rado davalo podatke, cak i medijima; za povecan broj bolesnih bila je optuzena blokada, nicim izazvane nepravedne sankcije i grozno inostranstvo, "eto, sta nam rade". Sad, otkako je doslo do promena, malo je teze doci do podataka, iako je evidentno (vec posmatrajuci populaciju prijatelja i poznanika) da bolesnih biva sve vise, a izlecenih sve manje, i da oni koji su bolesni i dalje ponavljaju pricu o kupovini lekova (kojih i dalje nema).
U medjuvremenu, od karcinoma (dojke i debelog creva) u Kikindi umiru osobe od dvadeset, dvadeset dve godine. Koliko je kikindskih dijabeticara otislo pod ledinu cekajuci insulin, kojeg "ima dovoljno", nemoguce je pratiti. Stize u kikindski zdravstveni centar i humanitarna pomoc, ne samo rashodovani aparati, nego i novi novcati, dar Kikindjana koji su blagovremeno otisli u daleki svet, a pricalo se u doba predizborne kampanje 2000. godine i o punim ormarima lekova koje su stranci poslali, a koje lekari drze pod kljucem, i eventualno prodaju, i to samo probranim kupcima. Ucutali su od tada i oni koji su pricali takve price iz bolnice, ali suocavanje sa stvarnoscu i dalje je neprijatno: veci deo tehnicke opreme ne radi, rentgeni su odavno amortizovani, za nabavku lekova nema novca, a da bi se zdravstvo u Kikindi "unormalilo" treba bar 800 000 dolara, kaze direktor dr Steva Somborac. Firme i dalje ne placaju doprinose za zdravstvo, premda one bolje stojece (npr. "Toza Markovic") s vremena na vreme uplate donaciju bolnici (zanimljiv sistem: prakticno, duznik kreditira poverioca, koliko da ovaj prezivi, umesto da mu plati dug). U ovakvom ponoru, svi koji se jos nisu razboleli mogu zaista da zahvaljuju sreci (ili genetici, ili visoj sili, po izboru).

Gordana Perunovic Fijat

Dogadjanja: Trziste i valuta - kamen spoticanja «

» Dogadjanja: Marija Antoaneta u Skupstini Srbije