Dogadjanja

U medjuvremenu...

Opet se ceka americki "dead line"

Usvajanjem sirokog zakonskog okvira za saradnju sa Haskim tribunalom od strane vecine clanica DOS-a (6. 03) samo je produzena neizvesnost oko statusa ove saradnje na nivou SRJ. Ovaj predlog, o kojem ce se tek pregovarati sa koalicijom Za Jugoslaviju, produzava agoniju saradnje sa Hagom koja preti ponavljanjem situacija iz marta prosle godine.
Sve cesce predstavnici vlasti pominju ime Ratka Mladica uz tvrdnje da on nije na teritoriji SRJ, pa da ga ako ni zbog cega drugog a onda zbog "nedohvatljivosti" ne mogu hapsiti i slati u Hag. Za bolje upucene, ovoliko pominjanje Mladica nije samo stvar novinarske znatizelje vec rezultat pritisaka SAD, medjunarodne zajednice i Tribunala, da se jedan od optuzenih bez cijeg sudjenja bi efekti postojanja suda bili dovedeni u pitanje vec tokom ovog meseca nadje u Hagu. Premijer Djindjic je zbog toga kritikovao medjunarodnu zajednicu, prebacujuci svu odgovornost na snage SFOR-a u BiH koje su, po Djindjicu, jedine imale kapacitet da obave taj posao.
Iako nema preciznih americkih uslova da je Mladic cena za onih nepunih sto miliona dolara americke pomoci, o kojoj ce razgovarati Kongres 31. marta, o tome govore mnogi koji su bliski americkoj administraciji i centrima moci u SAD. To je krajem proslog meseca izjavio i Dzejms O' Brajen, bivsi izaslanik americkog predsednika za Balkan. Da li ce se Amerikanci zadovoljiti nekim manje "vrednim" optuzenikom videcemo do kraja marta.

Milosevic i svi "optuzeni"

Da se, sa pocetkom sudjenja Slobodanu Milosevicu, priblizio kraj slobodnog setkanja po srpskim zemljama i njegovim saucesnicima Mladicu i Karadzicu vidi se i po intenziviranju pokusaja da se uhapsi bivsi predsednik RS Radovan Karadzic. Tribunal je, u poslednje vreme, intenzivirao pritiske na medjunarodnu zajednicu i RS u vezi sa hapsenjem Karadzica, da bi 28. februara zapocele intenzivne aktivnosti ne bi li se pokusaji hapsenja Karadzica konacno zavrsili uspehom. No, ni desant SFOR-a u okolini Foce (Celebici) i jos jedna akcija u ukupnom trajanju od 24 casa, nisu dale rezultate. Pronadjeno je jedino dosta naoruzanja, a domaci mediji su prenosili izjave nezadovoljnih mestana koji su, izmaltretirani ovom akcijom SFOR-a, otvoreno demonstrirali svoju spremnost da kriju Karadzica.

Sudjenje Milosevicu traje vec danima, a mnogi analiticari ovde i u svetu procenjuju da ce, ako svedoci budu kao dosadasnji (neposredne zrtve, ocevici zlocina, oni koji su videli leseve i demonstraciju sile), to nece biti dovoljno da se dokaze optuznica koja Milosevica tereti za zlocin genocida, po osnovi komandne odgovornosti. Raznorazne domace ankete pokazuju da je opet vaskrsao "srpski inat" i da su mnogi gradjani gotovo zaboravili efekte Miloseviceve vlasti na njihove vlastite zivote i iz nekakvih "patriotskih" razloga podrzavaju nacin na koji se Milosevic brani u Hagu. Mnogo je manje onih koji Milosevicev nastup ne procenjuju kao "superioran" (kako ga je nazvao Djindjic), vec sa stanovista sudskog postupka vide ovu odbranu kao prilicno nevest (iako agresivan i logoreican) pokusaj da se prikaze nemoc miloseviceve drzave pred neverovatno mocnom, organizovanom i perfidnom OVK. Iako je vecina podataka koje Milosevic prosipa kao iz rukava (on je do u tancine obavesten o licnim prilikama svedoka koje ponekad oslovljava sa "optuzeni") bez znacaja za postupak koji se vodi protiv njega i sadrzaj same optuznice kao i svedocenja o kojima se radi u postupku unakrsnog ispitivanja, ocigledno je da je Milosevicevo insistiranje na licnom zivotu i rodbinskim vezama svedoka nacin da se svedoci zbune, ometu u konzistentnom svedocenju i, ako je to moguce, potpuno diskredituju u tom svom svojstvu. Sud veoma strpljivo izdrzava sve Miloseviceve egzibicije i zaista se gotovo svi slazu u misljenju da sudije zakonito i pravicno vode ovaj postupak. Mnostvo informacija kojima Milosevic raspolaze uzburkalo je domacu javnost, a sve to prate raznorazna nagadjanja odakle mu svi ti podaci i da li nova vlast pomaze Milosevicu da se brani, da li je on u posedu arhive tajnih sluzbi o dogadjajima na Kosovu itd.

Izmedju Solaninog "no paper" i Labusovih "papirnatih" predloga

Iako su se predstavnici EU najvise angazovali oko "ocuvanja federacije" uvek je, izgleda, neophodno da se negde pojave i Amerikanci da bi dogovori zaista imali uspeha. Iako su SAD tokom jugoslovenske krize pokazivale prilicno razlicito raspolozenje u vezi sa tom temom, konacno su, posle otvorene podrske americke administracije Havijeru Solani, i oni uzeli ucesca u zavrsnim razgovorima oko redefinisanja odnosa u SRJ. Iako je izgledalo da Djukanovic ne voli preterano ceste posete americkog ambasadora u SRJ Viljema Montgomerija Podgorici (prilikom pretposlednje posete Djukanovic je bio "zauzet"), i tu se stvari menjaju. Do ponovnog sastanka je doslo 26. 02. u Podgorici, a Djukanovic je tom prilikom insistirao na dve vrste resenja problema odnosa u federaciji: prelaznom i trajnom. Trajno je, za njega, i dalje nezavisna, medjunarodno priznata Crna Gora, a sve drugo je samo prelazno resenje. Ovo je, ako Djukanovic mozda i nije uveren da ce "trajnog" resenja uskoro biti, dobar izgovor pred domacom javnoscu i to sve u drustvu predstavnika glavnog "medjunarodnog policajca".
Odmah nakon publikovanja Solaninog autorskog teksta u Vijestima doslo je do medjusobnog optuzivanja politicara iz srpskog i saveznog vrha. Oni su, kao da do tada nisu imali pojma o cemu se radi, poceli sa izrazima krajnjeg nezadovoljstva Solaninim "planom" i, sa druge strane, optuzbama da rade protiv federacije i da forsiraju antijugoslovensko raspolozenje. Predsednik Kostunica nije stedeo kritike na racun svojih koalicionih partnera koristeci za to GO DSS, dakle svoju partijsku bazu. Iz partijskih odaja dosla je i optuzba da Djindjic, Labus, Dinkic, Djelic opstruiraju pregovore oko SRJ (Marsicanin), pa je iz DSS zakljuceno da su odnosi u DOS-u (po koji put?) na najnizoj tacki. "Reformisti i reformatori" u DOS-u su, odjednom, zakljucili da Solanin predlog nista ne valja jer u predlogu, u stvari, nema neophodnih zajednickih poslova, pa nema ni drzave. Srpski ministar finansija Bozidar Djelic je to ovako formulisao: "Prvi princip je 'cist racun duga ljubav', a drugi da sa ingerencijama dolazi i odgovornost. Prevedeno na jezik ekonomije, znaci da je neophodna jedinstvena carina, ali i jedinstvena moneta".
Iako je tokom razgovora u Beogradu i Briselu Solana bio izricit da je njegov predlog nezvanican (no paper), ovde izgleda nije bilo dovoljno spremnosti da se stvar tako posmatra. Tako su se pojavila i tumacenja ovog "iznenadjenja" za srpskog premijera i neke ministre (ali i potpredsednika Savezne vlade Labusa) da je Solana svakoj od strana u pregovorima, za pocetak, rekao ono sto je ona zelela da cuje!
Ubrzo je pocelo da se govori i o "Labusovom planu" (zajednicka vojska, policija, carina, spoljni poslovi i moneta), nedugo zatim, 6. marta, u Podgorici su razgovarali Kostunica i Labus sa Djukanovicem i Vujanovicem, a izvestaci tvrde da je time postignut politicki dogovor, a jos bi trebalo da se preciziraju ekonomski odnosi. U vremenu izmedju razgovora dve strane premijer Djindjic je izjavio da njega interesuje ekonomija u Srbiji, a crnogorski ministar spoljnih poslova Lukovac da su, po predlozenom resenju (Solaninom), "svi gubitnici"! Istovremeno, EU koristi jedan od poslednjih argumenata: protiv je cepanja zajednickog ekonomskog prostora.

Gubernatori i optimisti na dobrom putu

U vezi sa "ekonomskim prostorom" interesantan je podatak koji su nedavno u javnost iznele nadlezne sluzbe: u Srbiji nije prestao sverc cigaretama! Blic objavljuje da je za dva meseca prosvercovano hiljadu tona "ronhila" (jedne od najprodavanijih marki), a da sverceri po sleperu zaradjuju oko 500 000 DEM... Tako se pojavio i podatak da je u Srbiju prosle godine ilegalno uvezeno od 250 do 400 slepera...

Da li zbog ovog "loseg primera" ministri u srpskoj vladi najavljuju novi zakon o ekstra profitu - oporezivanje uvoznika. Racuna se da ce po ovom osnovu, kako tvrdi ministar Djelic, drzava inkasirati oko 70 miliona nemackih maraka.
Mozda ce to Djelic dati penzionerima jer im penzije u prva tri meseca ove godine padaju za 12, 07% (prelazni period uskladjivanja sa platama, ali ne i sa troskovima zivota kako predvidja novi zakon koji ce stupiti na snagu 1. aprila), jer je naplata po ranijem osnovu realizovana tek u jednoj trecini.
Skupstine su pomalo "proradile" (mozda i zbog najave izmene pravilnika u Vecu gradjana Savezne skupstine koje je najteze okupiti), pa je, na saveznom nivou (25. 02), usvojen zakon o manjinama, a na srpskom (26. 02), znacajne izmene Krivicnog zakona, kojima se predvidja i maksimalna zatvorska kazna od 40 godina i ukidanje smrtne kazne.

Jedan od najznacajnijih dogadjaja u proteklom periodu je i izbor predsednika i premijera Kosova. Ibrahim Rugova je predsednik, a Bajram Redzepi premijer. Rugova je, kako se i ocekivalo, odmah pozvao svet da Kosovu prizna nezavisnost, a Redzepi (kompromisno resenje za DPK umesto Tacija) ima teskoca oko sastavljanja "multietnicke" vlade. Srpski poslanici su se, naime, uzdrzali od glasanja, demonstrirajuci tako svoje nezadovoljstvo ponudjenim jednim mestom u vladi. Tako su poceli pregovori sa Stajnerom oko njihove pozicije u vladi, a u razgovore se ukljucio i Nebojsa Covic, potpredsednik vlade zaduzen za ova pitanja. Covic se 6. marta sastao sa Stajnerom, tako da ce Povratak, po svoj prilici, dobiti jos jedno mesto u vladi (oni su imali primedbe na ministarstvo poljoprivrede, a traze i novo ministarstvo - za raseljena lica), a Covic je Stajneru predao dokumentaciju o aktivnostima novog kosovskog premijera u OVK gde je on, izgleda, bio lekar. Povratak i Covic vezuju Bajramija za smrt dvojice vojnika VJ tokom rata na Kosovu 1999. godine. Stajner tvrdi da dostavljeni podaci (o kojima do sada nije bilo ni reci) nisu dovoljni dokazi da je Redzepi sekao glave jugoslovenskim vojnicima, pa se njegova pozicija premijera, za sada, nece dovoditi u pitanje.
Iako je zestoko kritikovao EU u intervjuu Spiglu, srpski premijer Djindjic je i dalje "optimista", narocito u kampanji svoje vlade nazvanoj "Srbija na dobrom putu". Ako se uporedi ono sto je Djindjic izjavio ovim novinama i kako izgledaju njegovi nastupi pred prilicno raznolikim grupama gradjana Srbije sa kojima se srece, taj optimizam je njegov najbolji marketing. Jer niti njegova politika niti ponasanje medjunarodne zajednice ne daju realnu osnovu za taj optimizam. Ali, istorija Srbije na koju se Djindjic sve cesce poziva pravi je rudnik za optimiste. Da li ce gradjani poverovati premijeru Djindjicu, jer i njegov ministar za privredu i privatizaciju Vlahovic najavljuje otpustanje oko 60 000 radnika u narednoj godini. To se cesto ne pominje na ovom "dobrom putu", ali bolje je i to nego kukati kako smo u velikoj krizi, sto je decidirano i po ko zna koji put konstatovao jugoslovenski predsednik posle bombaskog napada na sediste njegove stranke.

Nastasja Radovic

Zbivanja: Uloga Evropske unije u preuredjenju SRJ «

» Dogadjanja: Trziste i valuta - kamen spoticanja