Pravosudje

Pravni sistem tek treba stvoriti

Predstoji nam ozbiljna reforma pravnog sistema jer je sadasnje stanje u njemu haoticno: republicki ustavi su u suprotnosti sa saveznim, zakoni nisu u saglasnosti sa ustavima, pa se zapravo postavlja pitanje da li uopste imamo pravni sistem ili se kod nas pod tim imenom podrazumeva samo mehanicki skup medjusobno neuskladjenih normi

Stvoren je, za sada, samo pravni okvir za nezavisnost sudske vlasti. Da li ce do toga i stvarno doci zavisice, s jedne strane, od toga da li ce institucije koje bi trebalo da budu nosioci te nezavisnosti biti tako kadrovski i strucno ojacane da iznesu taj teret na svojim plecima i, s druge strane, u kojoj meri su oni koji imaju politicku vlast zaista iskreni u zelji da dobijemo stvarno nezavisno pravosudje. Mislim da oni tu svoju iskrenost moraju da potvrde u praksi, tim pre sto je nacin na koji je usvojen paket pravosudnih zakona, kao rezultat politickog kompromisa bez konsultovanja strucne javnosti, kao i njihovo ponasanje u postupku izbora jednog broja sudija i predsednika sudova doveo u pitanje iskrenost javno proklamovanog zalaganja za nezavisno sudstvo.
Upravo cinjenica da su zakoni doneti bez javne, a posebno bez strucne rasprave, uzrokovala je to da ovi zakoni imaju ozbiljnih nedostataka i da bi vrlo brzo moralo da usledi njihovo poboljsanje kroz izmene i dopune. Pored toga, posto su usvojeni bez prethodnih materijalno-finansijskih, prostornih i kadrovskih analiza za novopredvidjenu organizaciju sudova, postavlja se kao ozbiljan problem njihova implementacija u zakonom predvidjenim rokovima.
Sto se tice materijalnog polozaja sudija i sudova mislim da bi dalji tok reformi trebalo da ide u pravcu uspostavljanja samostalnog sudskog budzeta u cijoj kreaciji i kontroli bi odlucujuci uticaj imao neki od postojecih organa sudske vlasti, npr. Visoki pravosudni savet ili neki novi organ u kojem bi vecinu imali nosioci pravosudnih funkcija. Na polju sudijskih plata treba istrajati u nastojanju da se realizuje budzetom predvidjeno povecanje prosecne sudijske plate na 1000 DEM sredinom ove godine, ali istovremeno usmeriti aktivnost na objasnjavanje javnosti razloga zbog kojih se sudije zalazu za povecanje svojih plata i da te plate ne predstavljaju samo socijalnu kategoriju i naknadu za obavljeni posao, vec da bi trebalo da predstavljaju i materijalnu osnovu za nezavisnost i nepristrasnost u vrsenju sudske vlasti (tim pre sto po zakonu ne mogu da ostvaruju nikakve druge prihode).
Potrebno je i u pravosudju, a u sklopu opste borbe protiv korupcije, ovom pitanju posvetiti posebnu paznju. Pored borbe protiv pojavnih oblika korupcije i krivicnog progona potrebno je preduzimati odlucne korake u otklanjanju njenih uzroka. Dok god imamo sudije sa niskim platama i neprecizne propise koji dozvoljavaju da se predmeti rese i ovako i onako, bice onih koji ce ponuditi sudijama da ga rese ovako ili onako, i sudija koje nece odoleti iskusenju da to prihvate. Ovo svakako ne sluzi kao opravdanje onima koji to cine, ali potrebno je stvoriti uslove da ne dolaze u takva iskusenja. Akciju "Iskorenimo korupciju" potrebno je prosiriti akcijom "Iskorenimo koren korupcije".
Neophodno je, dalje, normirati oblast resavanja stambenih potreba sudija tacno propisujuci ko ima obavezu da ta pitanja resava, koji su kriterijumi za dodelu stanova i kredita i u kom postupku.
Jedno od kljucnih pitanja reforme je lustracija, ona i dalje ceka na svoj pravi pocetak. Ministrova inicijativa za razresenje po mojoj proceni nece dati nikakve ili vrlo male rezultate i ovo pitanje ce morati da se resi na drugi nacin, i to takav u kojem citav ovaj posao nece biti prebacen samo na pravosudje; mozda bi se to moglo realizovati i kroz predstojecu promenu Ustava ili kroz donosenje zakona o lustraciji, o cemu vec postoji iskustvo iz vise zemalja, pa i iz jedne koja se sa tim problemom nije suocila u postupku tranzicije, vec kao zemlja sa dugom demokratskom tradicijom, Nemacke.
U sklopu kadrovske obnove potrebno je posvetiti paznju i onima koji tek treba da dodju u pravosudje. Cinjenica je da se za sudije biraju u ogromnoj vecini slucajeva strucni saradnici iz sudova, a da se oni regrutuju iz redova pripravnika. Dakle, ako zelimo da u perspektivi imamo kvalitetan sudijski kadar potrebno je privuci one najbolje svrsene studente u sud, s jedne strane, a sa druge i omoguciti im pristup u sud. Naime, o prijemu pripravnika u sud, a to znaci buducih sudija, odlucuju predsednici sudova koristeci svoje diskreciono pravo izbora, tako da ne postoje nikakvi jedinstveni kriterijumi za njihov izbor koji bi obezbedili priliv najkvalitetnijih kandidata. Ovakav nacin regrutovanja buducih sudija svakako zahteva reformu kao i sama sadrzina pripravnickog staza i pravosudnog ispita.
Misljenja sam da je ideja o reviziji montiranih politickih procesa vrlo dobra, a u sklopu suocavanja sa grehovima proslosti.
Ovo pitanje nije interesantno samo sa pravnog stanovista, jer ne predstavlja samo ilustraciju koriscenja pravosudja kao instrumenta za razracunavanje sa politickim neistomisljenicima, nego predstavlja i ilustraciju stanja drustvene svesti kroz nacine izvestavanja u stampi, izrazenim stavovima politickih i drugih organizacija povodom tih sudjenja ljudima koji su bili njihovi clanovi, ponasanjem prijatelja, pa cak i rodbine prema tim licima i sl.
Upravo zbog toga mislim da bi osvetljavanje ovakvih procesa trebalo da bude multidisciplinarno i da bi pravni aspekt trebalo da bude samo jedan od mnogobrojnih koji treba da osvetle taj fenomen.

Omer Hadziomerovic
sudija i predsednik
Drustva sudija Srbije

Pravosudje: Zakon o Hagu kao zidanje Skadra na Bojani «

» Preispitivanja: Svako u sebi nosi slobodu