Pravosudje

Staze i bogaze reformi u pravosudju

Promena vlasti je dala nadu a i neke osnovne okvire za pocetak reforme u pravosudju.
U euforiji dugo ocekivanih i na kraju pristiglih ili, bolje receno, iznudjenih promena ponadali smo se da cemo do boljitka u svim oblastima, pa i u pravosudju, doci vrlo brzo. Smatrali smo da je dovoljno da padne rezim i da ce se zavesa dici a predstava Demokratije otpoceti. Ali smo prvo imali muke da podignemo zavesu, jer se pokvario mehanizam za podizanje zavese, pa je onda dezurni radnik u odsudnom momentu negde otisao, a kada je zavesa konacno podignuta, na sceni su zateceni zbunjeni glumci, nedovoljno spremni za novu ulogu, u izguzvanim kostimima, sa nenaucenim ulogama; neki su izostali sa predstave jer su u medjuvremenu nasli drugi posao ne mogavsi vise da cekaju na premijeru Demokratije.
Isto se dogodilo i sa pravosudjem.
Ta dugo ocekivana bolja vremena zatekla su veliki broj neresenih predmeta, mlade tek izabrane i nedovoljno strucno osposobljene sudije, ili umorne i apaticne ili, jos gore, sudije koje su svoju profesiju podredile dnevnoj politici, zapustene sudske zgrade sa neljudskim uslovima za rad, tesku materijalnu situaciju i propise koji su pravljeni po meri i u cilju ocuvanja prethodne vlasti ili su odavno prevazidjeni realnim drustvenim promenama.
Trebalo je da uslede opsezne reforme koje bi omogucile da sudstvo postane nezavisno, nepristrasno i azurno.
Sta je od svega toga do sada ucinjeno?
Mnogo se pricalo, mnogo planiralo, a ponesto i uradilo.
Donet je set zakona o sudovima, vise puta smo do sada govorili da su ovi zakoni doneti kao rezultat politicke pogodbe, bez konsultovanja javnosti, a pre svega sudija. Neka resenja su progresivna, narocito ona koja se ticu uspostavljanja Visokog pravosudnog saveta i izmestanja nadleznosti izbora sudija iz upravne u sudsku vlast. Ustanovljena je nova mreza sudova, a nama prakticarima se cini da su takva resenja u uslovima u kojima zivimo, koji se ticu pre svega nase materijalne situacije, za sada preambiciozna i da ne odgovaraju realnoj situaciji, da ce samo iskomplikovati postojecu situaciju i za izvesno vreme iskomplikovati i usporiti resavanje predmeta. Udaljenost apelacionih sudova od opstinskih i okruznih sudova zahtevace povecane troskove i to pre svega u predmetima u kojima se zahteva hitno postupanje apelacionih sudova po ulozenom pravnom leku. Veliki su troskovi i za ustanovljavanje apelacionih sudova, a da ne govorimo o duzini vremena u kojem sve to treba da profunkcionise.
Donet je veliki broj materijalnih zakona sa novim resenjima i ova zakonodavna aktivnost nove vlasti bi mogla da bude predmet jedne posebne strucne ocene.
Donet je i zakon o krivicnom postupku koji je predvideo demokratskija resenja i resenja koja su utemeljena Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, kojoj mi jos uvek nismo pristupili ali se nalazimo na pragu Saveta Evrope i zato je ovaj zakon vrlo pozitivna stvar, a praksa ce pokazati koliko i realna resenja on sadrzi.
Materijalni polozaj sudija i zaposlenih u pravosudju se donekle popravio, ali ne bitno, i dalje su te plate nedovoljne za egzistenciju. Dobili smo obecanje iz resornog ministarstva i od Ministarstva finansija da ce se plate povecati u toj meri da ce prosecna plata sudija biti oko hiljadu maraka. Sredstva su predvidjena od povecanih sudskih taksi. U medjuvremenu je donet i zakon o novim taksama i ostaje nam da sacekamo pocetak primene ovog zakona i rezultat obecanja o povecanoj plati. Ponovo cu reci da covek koji nije resio svoje egzistencijalne probleme nije u stanju kvalitetno da odlucuje o tudjim problemima, a kamoli o tudjim sudbinama. Takva situacija je nepravedna i za jedne i za druge, a da ne kazem i nedolicna za jednu drzavu.
Reforme u pravosudju u pogledu kadrovskih promena ogledale su se u promenama predsednika sudova u skoro svim sudovima, u grubo zapocetom postupku lustracije od strane Ministarstva pravde, odlaskom velikog broja sudija u penziju, razresenjem samo dvojice sudija Vrhovnog suda, i izboru novih sudija u decembru mesecu prosle godine.
Promene predsednika sudova i situacija kada su na mesto predsednika sudova izabrani ugledni strucnjaci a ne partijski kadrovi, pri tom mislim na bilo koju partiju pa, naravno, i na DOS, daju nadu i osnove da politika konacno bude proterana iz sudova, da se sudi iskljucivo po zakonu bez obzira na trenutne partijske pa i, kako se to cesto kaze, "drzavne" interese. Ovo kazem zbog toga sto je preko predsednika sudova politika u prethodnom periodu uvedena u sudove ili, bolje receno, od rata pa naovamo nije iz njih ni izasla. Predsednici sudova su bili ti kojima je izvrsna vlast saopstavala svoje zelje, a oni su imali "svoje" ljude u sudovima preko kojih su te "zelje" ostvarivali. Duboko se nadam da je proslo vreme da vlast ima "svoje" predsednike, a predsednici "svoje" sudije.
O lustraciji se mnogo govorilo a nista se nije uradilo, a sve zato sto se nije krenulo na pravi nacin donosenjem zakona i unapred predvidjenim kriterijumima, postupcima lustracije i ustanovljavanjem nekog posebnog tela koje ce lustraciju sprovesti. Lustracija je zapoceta kao politicki marketing ministra i on to ne moze poreci. U situaciji kada se u pravosudju nije mnogo ucinilo, a ja smatram da u ovoj situaciji i nije moglo, ministar je napravio "senzaciju" objavljivanjem na velika zvona pocetka postupka lustracije i sastavio spiskove koji su direktno prosledjeni u medije bez da se prethodno ljudi sa tih spiskova upoznaju da je postupak protiv njih zapocet. Ovakav postupak je nedopusten bez obzira na to protiv koga je on pokrenut. Nedavno je ministar na jednom skupu ogorcen rekao da je njegova inicijativa za razresenje docekana od pojedinih tako kao da je pokrenuo postupak, kako on sam kaze, "protiv patrijarha Pavla". Pogresno je ministar shvatio, nismo se mi pobunili zbog toga koga je on "stavio na spisak", bolje receno protiv koga je pokrenuo postupak za razresenje, jer to je njegovo pravo, vec zbog nacina na koji je ceo postupak pokrenuo, a to je nase profesionalno i ljudsko pravo.
Lustracija se nije sprovela sistematski i profesionalno, ali se nesto ipak desilo jer su mnoge sudije koje su same najbolje znale da su se ogresile o struku u medjuvremenu napustile sud odlaskom u advokaturu, neki su otisli u penziju, ali treba biti oprezan i ograditi se da nisu svi koji su otisli u penziju to ucinili da bi se na vreme sklonili. Veliki broj sudija je otisao u penziju jer je za to doslo vreme i moram da kazem da je pravosudje ostalo bez dosta kvalitetnih sudija i izuzetnih profesionalaca.
Izvrsen je i novi izbor sudija i taj izbor je za mene bio veliko razocaranje u novu vlast, tacnije receno u pojedine ljude koji su cinili Odbor za pravosudje. Svi su se kleli u svoja zalaganja za nezavisno sudstvo, da se politika nece mesati u kadrovske predloge kolegijuma sudova. Ministarstvo je zaista postovalo ovo svoje obecanje i prihvatilo predloge kolegijuma sudova o kandidatima za izbor na upraznjena mesta sudija. Ali kada se doslo do Odbora za pravosudje doneta je odluka da sam Odbor moze predlagati kandidate, da nije potreban ni predlog ministra ni predlog kolegijuma, izvadjene su cedulje, volela bih da znam ko ih je pravio, i predlagani su kandidati koji imaju malo radnog iskustva, godinu do najvise dve posle polozenog pravosudnog ispita. Bez obzira na ostro protivljenje prisutnih predsednika nekih od sudova za koje se sudije biraju i ukazivanje da se ponovo ne vodi racuna o kvalitetu i da ponovo "rade veze", politickim dogovorom ti kandidati su izglasani. Osecala sam se duboko nesrecnom i prevarenom, a da i ne kazem koliko nemocnom pred nasiljem ovog puta zakonodavne vlasti, odnosno skupstinskog odbora. Sreca je da je to bio poslednji put da se tako biraju sudije, ali podsecam prvi put od nove vlasti i to im strasno zameram. Receno mi je da je na taj nacin izabran mali broj sudija i da nije neka velika steta napravljena. I da je rec samo o jednom, pogazen je princip i ja cu se uvek protiv toga buniti jer je moj jedini racun u svemu nezavisno sudstvo. A do tog nezavisnog sudstva se ne dolazi ceduljama i zakulisnim dogovorima.

nije neka velika steta napravljena. I da je rec samo o jednom, pogazen je princip i ja cu se uvek protiv toga buniti jer je moj jedini racun u svemu nezavisno sudstvo. A do tog nezavisnog sudstva se ne dolazi ceduljama i zakulisnim dogovorima.
I na kraju da pogledamo problem azurnosti sudova. Mislim da je napravljen pomak, ali mali. Proteklu godinu proveli smo u iznalazenju najbolje organizacije rada, na jednom, kako ja volim da kazem, "velikom spremanju" nasih sudova. Zapoceta je jedna opsezna edukacija, u pojedinim sudovima su ukljuceni kompjuteri, uspostavljena je dobra saradnja izmedju opstinskih sudova i okruznog nadleznog za te sudove, narocito u Beogradu, posebna paznja je posvecena takozvanim starim predmetima i nadam se da ce naredni period doneti bolje rezultate i po pitanju azurnosti, sto je glavni razlog naseg angazovanja, jer coveku pravda ne samo da mora da bude dostupna, vec i brza.

Gordana Mihailovic
predsednica Drugog opstinskog
suda u Beogradu

Ogledi: Izbori ili nametanje tradicije «

» Pravosudje: Zakon o Hagu kao zidanje Skadra na Bojani