Susedi

Makedonija

Jastrebov let

Mnogo je ljudi, narocito mladih, koji prolece smatraju najlepsim godisnjim dobom. Na Balkanu, medjutim, vec neko vreme nije tako. Poslednjih desetak proleca donelo je bas mladim ljudima velike brige, probleme i stradanja. Cim dodje prolece i sume ozelene mladi ljudi, sto svojom sto tudjom voljom, odlaze u sumu da se otuda bore za politicke i nacionalne ciljeve onih koji niti su mladi, niti su u sumi. Ne mali broj njih u sumi zauvek i ostane.
Tako ce, kako najavljuju balkanski jastrebovi, mozda biti i ovog proleca. Jastrebovi na jugu Srbije su se vec oglasili i izrekli ono zlokobno: "Vidimo se na prolece!" Makedonski jastrebovi su stidljiviji pa se o Makedoniji govori samo kao o zemlji u kojoj bi moglo doci do novih sukoba.
Pre godinu dana, bas pocetkom proleca, u makedonskom planinskom selu Tanusevci pojavile su se jedinice albanske gerile pod imenom Nacionalna oslobodilacka armija. Krvavi sukobi su trajali pola godine, a onda je nastupio krhki mir. Da li ce sa prolecem, koje je tu, na pragu, zapoceti novi krug nasilja u Makedoniji, kao sto je to nedavno predvideo pa kasnije revidirao makedonski ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski ili ce toplije vreme, ipak, doneti trajniji mir, jer ovim sadasnjim, privremenim, kao da je malo ko zadovoljan? Albanci su nezadovoljni jer su "malo dobili", a Makedonci jos nezadovoljniji jer su "mnogo dali".
Iako su predali skoro 4000 komada oruzja tokom operacije "Sustinska zetva", Albanci su, kako se veruje, ucestvovali u nedavnim oruzanim provokacijama u okolini Tetova, a neki drugi borci sa albanske strane su, sasvim sigurno, "ucestvovali" u nedavnom incidentu u kojem ih je svih sedam ubijeno. I bas taj incident kao da je nagovestio da jos uvek postoji opasnost da Makedonija krene putem svog severnog suseda.

Incident

Dogadjaj kod Rastanskog Lozja je bizaran i zaista podseca na ono sto smo mnogo puta gledali i slusali sa Kosova i ostalih ratista na kojima su se borili nasi momci... Znate ono vec ovestalo: Albanski ekstremisti postave zasedu nasim momcima i pocnu da pucaju na njih, nasi momci zestoko uzvrate. Ishod - zna se. Svi nasi momci zivi i nepovredjeni, a svi ekstremisti ubijeni. Upravo to se dogodilo kod Rastanskog Lozja, desetak kilometara od centra Skoplja. Sedam "mudzahedina" je iznenada pripucalo na cetiri makedonska policajca. Pri tom su bili naoruzani kalasnjikovima, raketnim bacacima, bombama... Makedonci su uzvratili i ubili svu sedmoricu, a da pri tom nijedan od njih nije ni ogreban.

Veoma prisutna medjunarodna zajednica nije poverovala u ovu pricu, ali za sada nema dokaza da je ista drugacije nego u policijskim izvestajima. Portparol ofisa Havijera Solane u Skoplju koleginica Irena Guzelova kaze da "nije sustina u tome da li verujemo policiji ili sumnjamo u njene nalaze, vec u tome da za bilo sta drugo nemamo dokaze!" Guzelova je postavila i nekoliko logicnih pitanja: Ko su ubijeni? Zasto su i odakle dosli u Makedoniju? Da li su imali podrsku na terenu? Nije pitala gde su ljudi ubijeni, verovatno zato jer je i suvise ocigledno da se to nije desilo ni u Rastanskom Luzju, ni u kombiju kojim su se sedmorica, navodno, prevozila ka Skoplju da bi u njemu dizali u vazduh neke zapadne ambasade.
Albanci za sada zvanicno cute, a sve se vise ucvrscuje teza da je makedonska vlada grcevito zelela jedan mali incident u kojem ce se pokazati i dokazati da je i Makedonija zemlja koju posecuju medjunarodni islamski teroristi. Navodno je jedan makedonski zvanicnik danima glasno govorio "treba nam trojka...", aludirajuci na vapaj kosarkaskog trenera kome utakmica ne ide bas najbolje. Dogadjaj kod Rastanskog Lozja lici na tu "trojku". Verovatno je zbog toga list na albanskom Fakti zakljucio da se tu radi o "spektaklu u reziji ministra unutrasnjih poslova Ljube Boskovskog" koji, po misljenju lista, zeli da ukljuci Makedoniju u globalnu borbu protiv terorizma, ali i da postigne jos nekoliko ciljeva: da dokaze navodnu vezu Oslobodilacke nacionalne armije s kriminalnim strukturama Al'qaide, da u praksi pokaze da je granica s Kosovom izvor svih problema u Makedoniji i, mozda ono najvaznije, da promovise po mnogima spornu policijsku jedinicu "Lavovi", koju je nedavno morao da povuce sa albanske teritorije jer je u okolini Tetova uznemiravala i terorisala Albance.

Zivotinjsko carstvo

Formiranje te jedinice ("Lavovi"), uz jednu drugu jedinicu ("Tigrovi") je sledeca dramaticna slicnost Makedonije i njenog severnog suseda. Obe jedinice su paravojne specijalne jedinice u okviru policije i neodoljivo podsecaju na nekadasnje srpske "Frenkijevce" i "Pi-Dzej-Pi". Ne bih se nimalo zacudio ako bi se juzno od Sare nasao i poneki nas instruktor ili bar placenik. Jedinice su formirali Ljube Boskovski i premijer Ljupco Georgijevski bez odobrenja makedonskog Sobranja. Strahuje se da bi ove jedinice mogle biti upotrebljene uoci opstih izbora radi zastrasivanja biraca i protivnika vladajuce partije VMRO-DPMNE. Dakle, jos jedna, ko zna koja po redu slicnost sa Milosevicevom Srbijom. U medjuvremenu, mediji na oba jezika opominju da iz Ukrajine, Rusije i Srbije stizu obilate posiljke naoruzanja, koje su od Makedonije nacinile pravo skladiste oruzja na raspolaganju radikalnim pristalicama vladajuce stranke. Sve je, dakle, ukazivalo da se Makedonija udaljava od mira i lagano uplovljava u nemirno prolece. A onda je, samo mesec dana posle zakletve "da nikada nece pristati da se iz zapadne Makedonije povuku 'Lavovi'", makedonski premijer Ljupco Georgijevski iznenada promenio svoj tvrdi stav prema Albancima. Naravno da je do promene doslo na pritisak medjunarodne zajednice bez cije pomoci Makedonija ne moze da opstane, ali i zbog predstojecih izbora za koje se izvesno zna da ce biti "ove godine". Kazem "ove godine" jer medjunarodna zajednica podrzava opoziciju da do izbora dodje krajem maja ili pocetkom juna dok Georgijevski tvrdi da se izbori ne mogu organizovati u tako kratkom vremenu.

Ne kopira samo makedonska strana svog severnog suseda. Cine to i Albanci. Ali (Alji) Ahmeti, vodja raspustene Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, nastoji da od bivsih boraca stvori ako ne politicku stranku, a ono da ih aktivno ukljuci u politicki zivot. Time je, kao i svojevremeno Hasim Taci, nekadasnji gerilski pokret uveo na makedonsku politicku scenu.
Nova politicka snaga Demokratski savez - Pokret za integraciju nastoji da ocuva mir, da sprovede u zivot mirovni sporazum iz Ohrida kojim je zavrsen rat u Makedoniji avgusta prosle godine i da integrise Makedoniju u evroatlantske strukture. Savez bi trebalo da ima devet clanova. Trojica ce biti iz bivse ONA i po dvojica predstavnika svake od tri albanske politicke stranke - Demokratske partije Albanaca, DPA, novoformirane i sve popularnije Nacionalne demokratske partije, NDP, i Partije za demokratski prosperitet, PDP.
Arben Xhaferi (Dzeferi), lider DPA, najvece politicke grupacije etnickih Albanaca u Makedoniji, podrzava Ahmetijevu inicijativu. Xhaferi tvrdi da ce ova inicijativa "doneti kredibilitet, poslati poruku mira i uspostaviti kontrolu nad negativnom energijom unutar albanske zajednice". Podrska prvog Albanca Makedonije je veoma znacajna, ali nije izvesno da ce biti dovoljna, jer su odnosi Ahmetija sa liderima druge dve partije losi.
Kastriot Hagjiregja (Hadjiredja), lider NDP, je politicki zivot zapoceo kao borac za red i zakon, narocito kao borac protiv korupcije, da bi se, kada je to postalo "in", tokom rata priklonio zahtevima za federalizaciju zemlje. Ahmeti pokusava da bude realan, ali da drugima nametne realnost. Pozvao je Hadjiredju da se pridruzi novom savezu, uz poruku da pre toga "odustane od svoje ideje o federalizaciji Makedonije". Hadjiredja, ili Redzi, kako ga zovu, je pristao na to, procenjujuci da samo grupisani i konsolidovani Albanci mogu da pariraju jos uvek ostrascenim drzavnim nacionalistima iz Skoplja. Jedno je, medjutim, nepoznato - kako ce i da li ce promenu politike moci i hteti da prihvati radikalno clanstvo NDP.
Ukoliko definitivno u savez privuce Hadjiredju, Ahmeti ce uz pomoc medjunarodne zajednice verovatno uspeti da "slomi" i Imera Imerija, lidera PDP, najstarije albanske politicke partije u Makedoniji. Odnosi izmedju Ahmetija i Imerija su toliko losi da uz vojno-liderske sukobe na jugu Srbije mozda predstavljaju najveci albanski problem na Balkanu. Problem je nastao kada je Ahmeti odbacio kandidata koga je Imeri predlozio da zastupa PDP u novom savezu. Ahmeti je tog predstavnika optuzio za korupciju a svoj potez objasnio rekavsi da uz sebe zeli samo one ljude koji su zasluzili "poverenje" naroda.
Imeri je na nacionalnoj televiziji izjavio da nece povuci svog kandidata. "Niko nema prava da se mesa u unutrasnje stvari njegove stranke" rekao je tom prilikom.
Ipak, analiticari politickih prilika su optimisti i misle da ce taj problem da se resi. Ahmeti bi onda mogao da se posveti ostvarivanju svog cilja a to su dve stvari. Prva je da pokusa da se oslobodi nekih korumpiranih i lenjih poslanika u Sobranju koji su, navodno, clanstvom u nekim dobro placenim odborima i komisijama "kupljeni" od rezima i, drugo, da generalno podmladi poslanicku grupu albanske etnicke zajednice u parlamentu, oslobadjajuci se "vecitih" poslanika. I pored upozorenja da su sadasnji poslanici stekli iskustvo i politicke vestine za koje ce mladim i neproverenim clanovima parlamenta biti potrebne godine, oba plana su naisla na odobravanje albanske populacije koja kao i albanske parlamentarne partije pozdravlja politicku transformaciju gerile.
Ostaje zivotinjsko carstvo, odnosno "Lavovi" i "Tigrovi". Iskustva iz ostalih zemalja bivse Jugoslavije nisu ruzicasta. Kad diktatorski ili bar nedovoljno javno kontrolisani rezimi jednom osnuju te paravojne i u biti zlocinacke formacije, onda se njih tesko oslobadjaju. S druge strane, te formacije vremenom postanu toliko mocne i nekontrolisane da sa scene odlaze jedino sa njihovim osnivacima, cesto ih, kao u slucaju Srbije i Hrvatske, i nadzivljavajuci. U jednoj svojoj izjavi Xhaferi se ovlas dotakao rezimskih paravojski rekavsi da se albanska politika krece suprotno u odnosu na makedonsku politiku. "Mi ne pripremamo nase ljude za rat, vec se bavimo demilitarizacijom i ukljucujemo ih u politicki proces" rekao je Xhaferi dodavsi da su oni toliko oprezni i vaspitani da od bivsih pripadnika ONA ne zele da stvore ni politicku partiju: "To bi bilo rizicno jer bi ih mogli smatrati ekstremistickom i radikalnom grupom".
To je to! To je Makedonija, treci pol problema zvanog albansko pitanje na Balkanu. Moglo bi to u sve tri zemlje da se nazove na jos sto drugih nacina, ali, svejedno, sve ukazuje na neprestanu igru goluba i jastreba u kojoj se cesto ne zna uvek ko je golub a ko jastreb, i u kojoj strasni jastreb ponekad ustukne pred ostrim golubijim kljunom i kandzama.

Miroslav Filipovic

Dogadjanja: Unisteni spomenici - knjiga »Zatirano i zatrto««

» Susedi: Ustavna reforma Bosne i Hercegovine