Dogadjanja

Republika nije tikva bez korena

U bezmalo svakodnevnim napisima o monarhiji "kao najboljem obliku vladavine" nasi se monarhisti zaborave i - blago receno - preteraju. Po sebi se razume da niko nikom ne treba da spori pravo da misli kako misli i da se opredeljuje za taj oblik vladavine, ali o tome i nije rec - valjda se svi slazemo da su svi oblici vladavine dobri ako se ispune demokratskim sadrzajem. U inace zanimljivom napisu - Danas, 6. 03. 2002. - C. Antica ima svega toga, ali i nekih previda. "Sa izuzetkom kralja Petra I svi su srpski i jugoslovenski vladari" - kaze pisac - "ili ubijeni ili su zavrsili u izgnanstvu" i nabraja pet kraljeva i jednog regenta za nekih nepunih sedamdeset godina da bi izveo jedan zakljucak neobicne prirode - "Tokom XIX veka u Srbiji je bilo mnogo antidinastickih pokreta, ali nijedan republikanski". U tekstu se inace nude zanimljiva razmatranja o knezu Mihailu i kralju Milanu.
Valjalo bi biti precizniji, jer smo imali i republikansku tradiciju i ona se tek tako ne moze otpisati, kako se sve cesce cini.
Od vremena cara Leopolda II, kada je Ignjat Djurdjevic - Srbin sa Kosova, kako tvrdi F. Sisic - sadio svoje republikansko "drvo slobode" kao prvi nas jakobinac, i to platio pevajuci Marseljezu 1795. na krvavoj poljani pod Budimom jer su mu odsekli glavu, pa tokom recimo XIX veka imali smo i pokrete i partije republikanskog usmerenja - i socijalisti su bili republikanci - sve do ustanovljenja republike nakon poslednjeg svetskog rata. Cak i kada je rec o periodu kojim se autor bavi u svom napisu, stvari ne stoje bas tako. Nakon ubistva kneza Mihaila sudjeno je zaverenicima i u Evropi se saznalo ne samo o groznoj torturi koja je vrsena nad okrivljenima, vec i o nekim idejama za koje se verovalo da ih u balkanskoj knezevini ne moze biti. U uglednom francuskom casopisu toga doba - La Revue des deux mondes t. LXXXII za godinu 1869. - francuski istoricar ideja - koji je bio tada u Beogradu - belezi vazne i znacajne detalje iz dijaloga izmedju predsednika suda i okrivljenog Radovanovica. Na pitanje sta bi bilo da je stvar uspela nesrecni Radovanovic je kazao da bi bila sazvana skupstina "koja bi postupila kao druge, kako se naredi", ali da su oni imali na umu i dublje promene. Na pitanje da li se pomisljalo na promenu oblika vladavine on je kazao - "Bolja je republika". Sta je dalje bilo znamo, a sta je sve s tim sudjenjem u redu a sta se jos ima istrazivati, ni o tome ovde nece biti reci - bilo kako bilo imali smo republikansku tradiciju i to cak i tada u XIX veku.
Da li nas je i koliko usrecio ovaj ili onaj oblik vladavine i to znamo - i to bi trebalo da bude jasno - i jednu i drugu tradiciju ne treba zaboravljati. To bi trebalo da znaju i oni kojima se cini da bi promena oblika vladavine - sada je svima u ustima monarhija - resila sve nevolje u kojima jos uvek zivimo.

Mirko Djordjevic

Dogadjanja: Legalizacija pljacke «

» Dogadjanja: Policija, mafija, piraterija