Dogadjanja

Srbija i Crna Gora

Unija - spasonosna formula?

Plan EU za resenje dugogodisnje krize federalne drzave vise pogoduje jugoslovenskim vlastima jer ne predvidja gasenje SRJ, dok vladajucu crnogorsku koaliciju stavlja u izbornoj godini pred velika iskusenja buduci da se dovodi u pitanje biracima obecano referendumsko izjasnjavanje o drzavno-pravnom statusu

Ko ce biti zadovoljan drugom rundom pregovora koju visoki predstavnik EU Havijer Solana vodi sa jugoslovenskim i crnogorskim zvanicnicima o resenju visegodisnje krize federalne drzave ostaje da se vidi nakon njihovog okoncanja.
Srpskoj strani, posebno reformsko-pragmatskom bloku DOS-a, stalo je do sredjivanja odnosa u federaciji ne samo zbog toga sto Podgorica odavno ne puni savezni budzet, vec i zato sto medjunarodne organizacije mogu, ako se resenje krize duze prolongira, postaviti pitanje s kim zapravo pregovaraju i ko garantuje ugovore. A i svetski finansijeri nerado ulazu u drzave sa osporavanim statusom na unutrasnjem planu, ma koliko ova, SRJ, bila priznata na spoljnom.
Jugoslovenskom predsedniku, cuvaru legaliteta, ali i srpskih nacionalnih interesa, pruza se sansa da ocuva i svoju sferu uticaja, jer to sto plan EU ne predvidja gasenje SRJ daje mu manevarski prostor da svoje politicko delovanje prilagodi novom drzavnom ustrojstvu buduci da ima jace uporiste na saveznom nego na republickom nivou vlasti. Stoga ce, iako je nedavno izjavio da je optimalno resenje za ocuvanje SRJ federacija sa dvodomnim parlamentom, verovatno prihvatiti ono sto je Solana izdiktirao: unija sa jednodomnom paritetnom skupstinom koja bira predsednika i koordinacionim ministarskim telom umesto savezne vlade, zajednickim odbrambenim sistemom i valutom i jednom stolicom u UN. Najzad, i projugoslovenskom crnogorskom bloku, kojeg cine negdasnje Miloseviceve pristalice, plan EU ide naruku jer im je ocuvanje Jugoslavije dobra osnova za sticanje politickih poena i pridobijanje pristalica u duboko i ostro podeljenom birackom telu oko pitanja nezavisnosti Crne Gore.
U najtezoj poziciji je, ocito, crnogorski predsednik od koga se zahtevaju veliki ustupci, i to u izbornoj godini koja je pripremana uz cvrsto obecanje da ce se gradjani na referendumu izjasniti o drzavno-pravnom statusu Crne Gore. Ovo obecanje nije novo, referendum se najavljuje jos otkako je svojevremenim Milosevicevim ustavnim pucem iz federacije anulirana zvanicna Podgorica, a sto nije revidirano ni posle petooktobarskih promena u Beogradu, niti je od strane zagovornika pravne drzave dovedeno u pitanje. Podgoricki analiticari pak ocenjuju i da je vladajuca koalicija na velikoj probi jer se clanica vlade, Socijaldemokratska partija, ultimativno zalaze za referendum, cemu su odranije privrzeni liberali. No, takodje smatraju i da je EU instalirala krizu u Crnoj Gori jer je oslobodila koaliciju Za Jugoslaviju odgovornosti da s bilo kim vise pregovara i pravi ustupke samim tim sto je Solana preuzeo ulogu pregovaraca od Beograda i Kostunice.
Ukoliko liberali i SDP ne bi pristali na varijantu s unijom, Djukanovicu ostaju samo dve lose varijante - prva, referendum po svaku cenu, sto nosi rizik da ga EU ne prizna, i druga - da DPS separatno postigne sporazum sa Solanom te da trazi podrsku za svoju vladu od koalicije Za Jugoslaviju, sto bi znacilo da se i Djukanovic i DPS prepustaju direktno u ruke ove koalicije sa velikim izgledom da ona dobije i predsednicke i lokalne izbore, upozorava Darmanovic.
Ako bi se na kraju postavilo pitanje - otkud ovako zustar odgovor Evrope na krizu SRJ ili bolje reci ovako tvrd pritisak na Crnu Goru, odgovor bi se mogao potraziti u dva pravca. Jedan je da medjunarodna zajednica kao mnogo puta do sada namece resenja onda kada se do njih ne moze doci na domacem politickom terenu, bez obzira na to jesu li ona ispravna ili ne. U ovom slucaju na sceni je homogenizovana i ojacana Evropska unija kojoj Amerika ocito ustupa mesto u regionu rukovodeci se preraspodelom sopstvenih prioriteta usredsredjenih na borbu protiv terorizma. Drugi je i mozda znacajniji - problem Kosova, odnosno odlaganje njegovog resenja. Naime, iako su crnogorski zvanicnici u vise navrata tvrdili da se proces njihovog osamostaljenja ne moze vezivati za otplitanje kosovskog cvora, ocito da u EU procenjuju da bi nezavisnost Crne Gore u ovom momentu mogla da inspirise i zagovornike nezavisnog Kosova, za sta u doglednom vremenu medjunarodna zajednica ocito nije spremna.

Vojislava Vignjevic

Dogadjanja: U medjuvremenu «

» Dogadjanja: Duboko zakopana istina