Dogadjanja

U medjuvremenu...

Istorijska pravda?

Da li ce sudjenje Slobodanu Milosevicu, koje je pocelo 12. februara, biti zaista "istorijsko" (za kakvo ga neki vec proglasavaju) zavisice od mnogih elemenata. No, jasno je da je ono vec sada jedinstveno u praksi medjunarodnih sudova jer se po prvi put sudi sefu jedne drzave. Mozda se zato Milosevic u dosadasnjem toku sudjenja ponasao kao da je, u najmanju ruku, i sada sef drzave u cije ime, bez obzira na individualizaciju krivice, mora da govori. Ali, on zapravo ne pokusava da govori o "onoj" drzavi (cija je on personifikacija) koju je stvorio (o njenoj vojsci, policiji, funkcionisanju drzavnog aparata...), vec o samim gradjanima koji su, manje-vise, isti. Da ne ulazimo u tacnost cuvene krilatice "sve je isto samo njega nema", tek ti su ga gradjani ipak vec petog oktobra prepustili sudu istorije. Na to su, medjutim, osetljivi posebno oni koji se ovih dana razmecu tvrdnjama da se u Hagu pise istorija SRJ i njenog "naroda" i to tendenciozno iskrivljena. Takve tvrdnje, implicite, podgreva i aktuelni jugoslovenski predsednik V. Kostunica koji je na redovnoj konferenciji za stampu 18. februara izjavio da je Haski tribunal "selektivna, revolucionarna, ad hoc ispolitizovana i kvazipravna" institucija.
Karla del Ponte je odmah nakon citanja optuznice za Milosevica otisla za Banjaluku da bi jos jednom izvrsila pritisak na visoke zvanicnike RS da se angazuju oko hapsenja Radovana Karadzica. Ona je, tom prilikom, uputila vrlo jasnu poruku i Beogradu, izjavom da pouzdano zna da se general Ratko Mladic nalazi u Srbiji. Ipak, u vezi sa ovim potezima Del Ponteove, najzanimljivija je reakcija RS koja je javno zatrazila od SRJ da joj isporuci sve njene gradjane koji se nalaze ovde, a optuzeni su pred Tribunalom. Tesko je zakljuciti da RS tako zeli da ih sakrije tamo gde bi ih bilo tesko pronaci (kao Karadzica?), vec se ocigledno radi ne samo o efektima pritisaka vec o jednom "novom stilu" administracije u Banjaluci. Uostalom, RS ima zakon o saradnji sa Hagom, a SRJ nema, optuzeni drzavljani RS prilicno komotno zive u SRJ i vise se cak i ne krije njihovo prisustvo.

Otvorene karte EU

Po prvi put izgleda da ce u "redefinisanju odnosa u federaciji" doci do nekakvog sadrzajnijeg i stabilnijeg dogovora. Iako je sve i dalje neizvesno, predsednik Djukanovic u svojim izjavama daje mogucnost "sumnji" da je nekakav dogovor u pravcu "redefinisanja" postignut.
Iako ce, verovatno, biti i "vuk sit i ovce na broju", crnogorski indipendisticki blok preti izlaskom iz koalicije sa DPS (SDP) i izostankom podrske manjinskoj vladi (LSCG). Sve bi to moglo da rezultira padom vlade i raspisivanjem izbora u roku od dva meseca sto sve predstavlja veliku neizvesnost za politicku buducnost DPS i samog Djukanovica. S druge strane, pozicija savezne administracije (i DOS-a i koalicije Za Jugoslaviju) je prilicno dobra i sva je prilika da ce Kostunica izbeci sudbinu Gorbacova makar utoliko sto mu se nece raspasti "drzava" iako je neizvesno njegovo radno mesto. "Najvaznija je drzava" krilatica je jugoslovenskog predsednika za svaku priliku i odgovor na svaki problem, pa makar to vise i ne bila SRJ vec nesto prilicno drugacije.

U redu za Evropu

Konacno je novi sef medjunarodne administracije na Kosovu Mihael Stajner stupio na duznost. On je 19. februara u obracanju gradjanima Kosova rekao da njegov angazman ima nekoliko prioriteta. Pre svega sto brze uspostavljanje institucija ciji je izbor za sada blokiran neslaganjima albanskih stranaka u skupstini oko podele vlasti. Stajner je pomenuo i bezbednost gradjana, pa se ubrzo po dolasku na Kosovo sastao i sa Radom Trajkovic, seficom poslanickog kluba Povratka. On je izjavio da ce nastojati da ubedi albanske politicare da nema napretka Kosova bez brzog uspostavljanja dijaloga sa Beogradom. "Znam da postoje kritike, ali moj zadatak je da uverimo Albance da je u njihovom punom interesu da ucestvuju u razgovorima sa Beogradom i sto pre to shvate bice lakse", rekao je Stajner. Stajnera do Pristine prati reputacija sposobnog i iskusnog diplomate ali i strogog i naredbodavno nastrojenog administratora. Da li ce mu taj imidz pomoci u uozbiljavanju kosovske politicke scene verovatno ce se videti uskoro jer je u razgovoru Stajnera sa predstavnicima tri najjace albanske stranke predvidjeno da Kosovo, vec za dve nedelje, dobije predsednika i premijera.
Jedna "poluafera" bacila je, nakratko, rdjavo svetlo na medjunarodnu administraciju i snage reda na Kosovu. Naime, u javnost su dospele izjave nekih medjunarodnih predstavnika na Kosovu da oni ne priznaju granicu izmedju SRJ i Makedonije koja je dogovorena u Skoplju pre godinu dana. Na takve izjave su ostro reagovale obe zemlje i to sa najvisih mesta, tako da je stigla potvrda i iz UN i od strane Stejt departmenta da je dokument o medjudrzavnoj granici validan, ali se od strane UNMIK-a i dalje cuju izjave da teritorija Kosova "ne moze biti subjekt bilo kakvog sporazuma sve dok SB UN ne definise njegovo konacno stanje" (Suzan Manuel). Ova naizgled konfuzna situacija sa UN administracijom jos jednom je pokazala nehaj onih koji su morali da dodju da uspostave red unutar i medju malim balkanskim drzavicama kada te drzavice pocnu sa svojim pricama o "nedodirljivosti" granica. Jer kakve su to drzave kojima citav svet mora doci u pomoc da bi resile unutrasnje probleme? Ocigledno je, nedovoljno su suverene.
Resavanje pitanja odnosa u SRJ, uhodavanje demokratskih procedura na Kosovu i stabilizacija prilika u Makedoniji trebalo bi da budu nuzni uslovi za dalje jacanje regionalne integracije u okviru Balkana i jugoistoka Evrope.

Veliko spremanje

Premijer Djindjic je najavio rekonstrukciju republicke vlade za mart, kada bi trebalo da bude uvedeno i novo ministarstvo, za lokalnu samoupravu. U DOS-u su u vezi sa najavom rekonstrukcije vlade ponovo podgrejane strasti, a DSS koji trazi rekonstrukciju svoje ucesce uslovljava prethodnim vracanjem ovoj stranci izgubljenih (ili predatih) pozicija u vlasti.
Djindjic i njegovi ministri su odlucili da obilaze Srbiju da bi, kako kazu, videli kako gradjani zive i kakve probleme imaju. Posle dolaska delegacije rudara iz Majdanpeka u Beograd (vise od hiljadu ljudi u okviru akcije nazvane "Mars gladnih"), Djindjic i njegovi ministri su bili u poseti RTB Bor (u okviru aktivnosti obilazenja regionalnih centara), ali nisu otisli u Majdanpek. U Boru su otvoreno rekli da je rudarstvo neprofitabilno, da je rudnik izraubovan a ruda ne valja, pa ce se ovo podrucje ubuduce orijentisati ka drugim delatnostima. Za ovu godinu je predvidjeno otpustanje pet hiljada ljudi za koje su spremljene otpremnine. Milosti nece biti, ali ce biti socijalnih programa, porucuje vlada reformista.
Samostalni sindikat je ovakvu situaciju u Srbiji vec ocenio kao socijalni aparthejd, ali sve dok je vlada spremna i ima mogucnosti da se kako-tako pobrine o otpustenima, ovakve izjave deluju kao nedelotvorna propaganda kompromitovanog drzavnog sindikata.
Skupstina Srbije, koja uspeva da nekako obezbedi kvorum, usvojila je 19. 02. Zakon o taksama koji je vec jednom bio na dnevnom redu ali je zbog primedbi DSS na visinu predvidjenih iznosa taksi vracen na doradu. Takse ce sada biti u proseku pet puta vece nego ranije sto se opravdava povecanjem prosecne zarade u Srbiji u odnosu na 1997. godinu. Usvojen je (21. 02) i Zakon o budzetu kojim je uvedena i nova institucija trezora koji ce postojati na vise nivoa vlasti. Savezna skupstina je 13. februara povratila poverenje guverneru Dinkicu cije razresenje je trazila SRS.

Nastasja Radovic

Zbivanja: Individualna krivicna odgovornost Slobodana Milosevica «

» Dogadjanja: Unija - spasonosna formula?