Svet i mi

Drzava po meri

Bojan al Pinto-Brkic

Povecanje broja drzava posle Drugog svetskog rata moralo je, na neki nacin, devalvirati posebnost istorijskih i drustvenih okolnosti i drzavotvornih poteza koji su prethodili proglasenju svake od njih. No, cinjenica da je nakon Srbije 1217. prva naredna kraljevska kruna od pape stigla Pruskoj 1701, a od 1945. smo dobili bar 70 drzava, ne moze se objasniti samo linearnim napretkom civilizacije. Jedan od stubova koncepta drzave, suverenitet (korelacijska kategorija, pojednostavljeno definisan kao odnos snaga), doziveo je svoj istorijski razvoj koji je nesto teze razumeti zbog cestih promena broja parametara. Takodje, razvoj je doziveo i sistem proglasenja drzava.
Nekada je trebalo imati veci rat ili sustinska trvenja aktera u drustvu, pa je na potezu bio papa (kao ovlasceni predstavnik velikih sila i poglavar crkve, na osnovu shvatanja da kraljevska vlast potice od Boga.
O suverenitetu su odlucivale i medjunarodne konferencije na kojima su dominirale velike sile (Ahen 1565, Bec 1814, Berlin 1878, Versaj 1919, Potsdam 1945). Cak je i Dejton 1995. na tragu te tradicije... Postojanje tradicije, odnosno istorijske slicnosti izmedju pojedinacnih dogadjaja, ne znaci da su drzave-produkti bile Bogom dane, i da upravo njihovo stvaranje nije bilo uzrok kasnijih ratova i visegodisnjih kriza, ali upucuje na jednu doslednost, nazovimo to uredjenim sistemom. Jednostavno, znalo se kako se stvara drzava.
Medjutim, populisticke revolucije u Srbiji i njenom okruzenju, kao odgovor na izazove tranzicije koja podstice ulogu drzave, donele su jacanje uloge vlasti na racun drzave. Nas doprinos razvoju razdrzavljenja, dodatno pojacan procesom globalizacije koji donosi promene u poimanju suvereniteta, doveo nas je u situaciju da medjunarodna zajednica oseca potrebu da nam sto pre skrpi drzavu. Mandat je pripao Evropskoj uniji koja je i sama drzavoliki produkt eksperimenta koji je postao moguc u najnovijem dobu, i ona je delegirala dezurnog krojaca. Solana, sa torbom punom modela, putuje od jednog do drugog. Drzave, zakrpe drzava, postave, novi materijali, novi modeli, sve se moze. I, nisu Srbija i Crna Gora jedine. To je citav niz kriza koje se resavaju. Solana se bavi i krizom na Bliskom istoku, sa pretpostavkom krojenja Palestine, a prethodne godine se bavio Makedonijom, u cemu mu je pomagao gensek NATO-a Robertson. S tim sto problem nije licnost krojaca, ni organizacija koja mu poverava drzave (u nastanku), vec nedostatak kodifikacije. A, problem ce biti i legitimacija drzave-produkta, ako ikada zazivi.

Svastalice «

» Zbivanja: Zivot u zoni neizvesnosti