|
Dogadjanja
Remont bunta
U subotu, 9. februara, bili smo u srcu Srbije.
Sta ce covek subotom u Valjevu?
Prinudno zatvaranje knjizare-galerije "Kontekst" - neformalnog
kulturnog centra Valjeva - bio je povod da Aleksandar Urosevic, "Valjevac
godine 2001", s prijateljima, bez namere da se preganja sa bankom
i vlastima, organizuje miting podrske pod geslom "Sa kulturom u
Valjevu je podnosljivije".
Na krovu zgrade knjizare "Kontekst" lutka "covek - snajperista
ili plasilo" postavljena je da rasteruje sve stetocine razvoja
ljudskog duha. "Crni covek" sa krova gleda na masu, oko 300
Valjevaca, dok "Kolubarska buna" pocinje da postavlja pitanja
vezana za odnos drustva prema kulturi: Pokusaj ubistva ili Reanimacija
i akcija?
"Buna" se odlucuje za politicki performans - zbir reagovanja
po sledecem programu:
o glas nauke i razuma kao moguca odbrana (govori prof. dr Radovan Marijanovic);
o u ulozi neumoljivih i bezdusnih izvrsitelja - pank grupa "Punkontina";
o da li je dobri duh resio da ostane (Bogoljub Arsenijevic Maki i valjevski
slikari); u utvrdjivanju krivice konstatovani trivijalni razlozi zlocina;
o nekrolog (B. Antonic).
Efektno i duhovito izveden performans sahrane kulture (izbacivanje knjiga,
slika, stolica...) na ulicu i njihov prevoz - na rukama, u kombiju -
do mesta spasavanja i evakuacije u podzemnom centru za reanimaciju i
akciju (tajno mesto). Ovaj kulturni dogadjaj bio je propracen klasicnom
muzikom.
Narod je ostao nem, razisao se kao da je postidjen.
Paraliza kulture po ukusu nove vlasti: "tri koraka nazad, nijedan
napred" jeste poznati fenomen prisutan u nasim lokalnim zajednicama.
Trazi se - analiza. Prvo, i pored nade koja se nedavno ukazala, svima
je ipak jasno da se ni kultura ni demokratija ne mazu na hleb. Drugo,
sav taj narod kojem se valjevski umetnici obracaju mora da plati struju
(vise od 400 DEM). Trece, svi ti umetnici su ljudi koji po definiciji
ne zive od hleba. Oni zive od dubljeg smisla i ne dele strahove i zebnje
obicnog sveta. To je oduvek privilegija i sudbina umetnika. Obican i
gladan svet cesto ne razume u cemu je problem. Zbog toga, ceo dogadjaj,
umesto da nekog zabrine, da navede vlast da jos jednom razmisli o sudbini
doskorasnjeg malog gradskog hrama kulture, ostao je samo protestni performans.
Jer nas narod i dalje zivi sa kolektivnim i individualnim teznjama "da
komsiji crkne krava" (ponekad i sam komsija) i sa verom da ce "kapital
doleteti u Srbiju".
Stvaralac - slikar, pisac, pevac i drugi sanjari - tu nemaju sta da
traze niti sta da ocekuju, ni da ce "normalni" svet da razume,
podrzi i prihvati njihovu borbu, njihove razloge i njihove zelje.
Za buntovnu grupu umetnika nema alternative. Oni svoje ciljeve mogu
da ostvare samo buntom prema vlasti, upravama, ravnodusnim gradjanima.
Koncept revolucionarne prakse - gde vidis slobodni prostor tu svoju
poetsku istinu zasadi, samo je jedan od alternativnih sadrzaja u borbi
za koncept istinske kulture.
Dokaz da je Srbija na granici istorije i da jos u njoj nije na dnevnom
redu razvoj kulture - pojedinaca, grupe, nacije - jeste ovaj mastoviti
i zivahni remont bune, s pomeranjem tezista od politike ka kulturi.
Irena Kresic
|
