Dogadjanja

Kriminalizacija politike, politizacija policije

Umesto da cuvaju ustavnost i zakonitost, politicari sve vise racunaju na policiju kao faktor u politickim sporovima

Ima vec vise meseci kako gotovo nijedan stranacki spor u DOS-u - a oni su dao bog najcesci izmedju DSS i DS - ne moze da se resi bez asistencije policije. Pocelo je, podsetimo se, u avgustu prosle godine kada je ubijen bivsi sluzbenik Drzavne bezbednosti Momir Gavrilovic, nastavljeno je u toku jeseni, da bi sada, oko afere Delimustafic, eskaliralo dotle da nam je policija prosto dosla u centar politickih zbivanja, sa ociglednom tendencijom da tu i ostane. Cim je uhapsen Delimustafic ceo slucaj su, umesto pravosudnih organa, najpre u svoje ruke zgrabili politicari i drzavni funkcioneri, ne bi li iz toga za sebe i svoje partije izvukli sto vise politicke koristi. Dusan Mihajlovic, ministar unutrasnjih poslova Srbije, i Goran Vesic, predstavnik DS, odmah su krenuli da napadaju DSS, tvrdeci da bas njihovi celni ljudi tesno kontaktiraju sa Delimustaficem. DSS je uzvratio kontraoptuzbama na racun svojih napadaca. Umesao se i predsednik Kostunica, koji je valjda zaboravio na cinjenicu da je kao sef drzave duzan da bude iznad stranackih zadjevica, i stao da napada i Zorana Djindjica i Novu demokratiju. U javnosti je sve pucalo od pretresanja prljavog vesa iz policijskih arhiva. Policija, ocigledno, u ovom drustvu prisvaja za sebe mnogo vise nego sto joj pripada, ali je isto tako tacno i to da se ona ne bi domogla tog najnovijeg komada svoje nelegalne moci da joj to neko nije omogucio. Politicari i drzavni funkcioneri su upravo ti koji policiju koriste kao batinu u sredjivanju racuna sa svojim politickim rivalima. Umesto da cuvaju ustavnost i institucije, politicari i drzavni funkcioneri, poneti zarom medjusobnih antagonizama, stvaraju milje da se policija uspne na pijedestal presuditelja i glavnog faktora u politickim sporovima. Nekada je vazilo pravilo: ko vlada informacijom vlada drustvom, nasi su celnici ovo pravilo kreativno dopunili - ko vlada policijskom informacijom vlada drzavom. Politicari, naravno, imaju u vidu svoje trenutne politicke probitke, a zaboravljaju na dobro poznato iskustvo da kada se policija jednom izglobi iz svog ustavnog lezista, onda i partijski zivot i drzava klize ka neizbeznom haosu. Mnogi se sada sa zabrinutoscu pitaju nece li mozda ova strast nove politicko-policijske simbioze potopiti i samu reformu?

Ranije smo na delu imali kriminalizaciju politike, sada sve vise maha otima druga tendencija - politizacija policije. Takozvana opozicija sve vise trlja ruke nad ovim deformacijama u javnom zivotu. Seselj je u novinama svoje stranke objavio izvestaj anketnog skupstinskog odbora o ubistvu bivseg saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovica, saopstavajuci i takve detalje ko je ubica, cime je na sebe samovlasno preuzeo ulogu i istrage, i tuzioca, i suda. Neki celnici Savezne skupstine zamerili su mu da je neovlasceno prekrsio poslovnik, ali kako ustanoviti odgovornost kada i sami celnici DOS-a podsticu klimu koja pogoduje ekstremnom ponasanju. Na kraju krajeva, i savezni ministar unutrasnjih poslova rekao je pre neki dan da vojna obavestajna sluzba, mozda, prisluskuje i njegov telefon.
Stvari su otisle predaleko, pa su neki u samom DOS-u poceli da se pitaju gde ce se zaustaviti ova neobuzdana proizvodnja haosa i samovlasca. Desilo se prvi put, otkako DOS postoji, da male stranke pozivaju glavne celnike na otreznjenje, upozoravajuci da ih nece pratiti u ovoj najnovijoj avanturi. Najpre je Nada Kolundzija iz DA kritikovala Dusana Mihajlovica sto je na svoju ruku optuzio predstavnika jedne javne ustanove (Tasmajdan), inace pripadnika DSS, da je umesan u kriminalnu aferu. "Ministar policije moze da izjavi da je neko kriv samo ako je to dokazano." Kolundzija dodaje - ukoliko ne prestanu sukobi medju drzavnim funkcionerima, DA ce "preduzeti niz poteza da bi na njih izvrsila pritisak". Odmah posle toga predsednik DA Nebojsa Covic zatrazio je prestanak propagandnog rata i predlozio donosenje novog jednogodisnjeg ugovora DOS-a sa jasno preciziranim poslovima.

Celnici zavadjenih strana, koji su i najodgovorniji za drzavnu politiku, malo haju za ovakva razumna upozorenja. Djindjic je, recimo, ovu ponudu glatko odbio. Ni druga strana nije neduzna, mada, na recima, dogovor prihvata. Upravo u jeku ovih zloupotreba policije i u policiji, srpska vlast i predsednik Kostunica, svaki za sebe, obrazovali su savete za nacionalnu bezbednost, jedni na saveznom, drugi na republickom nivou. Prva reakcija javnosti je bila da ce ovi novi organi, stacionirani pri vladama, jos vise pojacati nadmoc izvrsnih organa nad skupstinama u poslovima kontrole policije. Mnogo veci problem je, medjutim, na drugoj strani. U okolnostima kada nam federacija ne funkcionise (Crna Gora je ne priznaje), ispada, a tako i jeste, da smo dobili dva saveta za bezbednost u jednoj drzavi, Srbiji. Da li to sada znaci da svaka strana pravi sopstvenu policiju ili se bar bori za to da jasno omedji svoj uticaj u pojedinim policijskim organizacijama?
Mozda smo se svi mi prerano poradovali da je fenomen "crvenih beretki" i njihovih ulicnih pretnji konacno postao stvar proslosti.

Dragos Ivanovic

Dogadjanja: U medjuvremenu «

» Dogadjanja: Kolokvijalni jezik mrznje