Dogadjanja

U medjuvremenu

Skandali

Afere su cesto obarale vlade. Ali ne i kod nas. Jer ovde vlade proizvode afere; rade jedna protiv druge i ta "ravnoteza" im izgleda obezbedjuje da obe ostaju tamo gde su.
Uz "nadogradjene" racune za struju, gradjanima je za utehu stigla i "afera Delimustafic". Mnogi su se upitali: ko je uopste Delimustafic? Moguca radoznalost gradjana zadovoljena je novinskim izvestajima i elektronskim programima prepunim "informacija" dobijenim iz vrlo razlicitih i interesno ocigledno suprotstavljenih izvora o prilicno opskurnoj biografiji bivseg ministra unutrasnjih poslova BiH, savrsenog primera uspesnog coveka ratnog Balkana 90-ih. Ovaj bivsi ministar (uhapsen u SRJ jos 17. januara) koji se izgleda osnovano moze smatrati odgovornim za zbivanja na pocetku rata u BiH, nedavno se obreo "na suprotnoj strani". Kako je i zasto do toga doslo navodni je predmet spora dva centra moci u srpsko-jugoslovenskoj vlasti. Crnogorce, naravno, to uopste ne zanima. Sve vrvi od optuzbi "ad hominem" i demantija sa slicnim optuzbama. Sudeci po razvoju ove afere, sve je jasnije da je prica o nacionalnim interesima bila samo opijum za mase, dok su politicari u krvavoj jugoslovenskoj drami pre svega mislili kako da sebi osiguraju sto lepsu i udobniju posleratnu buducnost.

Odbrana Milosevica

Na samom pocetku februara Slobodan Milosevic je trazio pred Apelacionim vecem Haskog tribunala da mu se dopusti odbrana sa slobode, uz obecanje da nigde nece pobeci vec da ce, sada komotnije i u boljim uslovima, nastaviti svoju davnasnju borbu protiv terorizma, a u odbranu svog napacenog i nepravedno okrivljenog naroda (a sve preko njega licno). Mozda su sve bucnija nagadjanja da optuzbe protiv Milosevica (isti sud je usvojio zalbu Tuzilastva i objedinio sve tri optuznice protiv Milosevica) nisu najbolje utemeljene i da nece biti krunskih svedoka osokolila i samog Milosevica pa je odlucio (sto njemu nikad nije bilo tesko) da jos jednom zapanji svet. Oni koji su ga pobedili na izborima smisljaju kako da mu pomognu. Bez obzira na Milosevicev stav da ne priznaje Tribunal i odbijanje da imenuje branioca, izgleda da ce mu SRJ poslati u pomoc citavu cetu pravnika.

(Ne)rad institucija sistema

Izgleda da je nemoguce predvideti dokle ce poslanici i u Saveznoj i u Skupstini Srbije ignorisati izbornu volju gradjana i da barem malo strpljivije sede u poslanickim klupama. Jeste da ih predsednica srpskog parlamenta Natasa Micic zdusno brani (jer borave, kaze ona, u zagusljivom prostoru i sede na neudobnim sedistima), ali stalni nedostatak kvoruma u obe ove skupstine osujecuje njihov rad dok zakoni i druge vazne stvari na dnevnom redu cekaju. Tako je taman (i sa amandmanima Vlade Srbije) usvojen omnibus zakona za autonomiju Vojvodine i Zakon o lokalnoj samoupravi u nacelu, pa se sednica na kojoj javnost ocekuje raspravu o stotinak preostalih amandmana na ovaj zakon odlaze. U medjuvremenu, poslanicima ove skupstine smesi se povisica od 11% (a dobili su i svoju "zirafu" da ne pretrcavaju ulicu), dok su poslanicke plate u Saveznom parlamentu vec "nepristojno" (a svakako nezasluzeno) velike.
U Saveznom parlamentu je odlozena rasprava o poverenju guverneru NBJ Mladjanu Dinkicu, takodje zbog nedostatka kvoruma. U toj skupstini kao da jedino radi Seseljev anketni odbor za ispitivanje okolnosti pod kojima se desilo ubistvo nekadasnjeg ministra vojske Pavla Bulatovica. Novine su pune Seseljevih saslusanja nekadasnjih i sadasnjih mocnika koje je on odmah (da li zakonito?) iskoristio za vlastiti marketing i u vec davno poznatom maniru objavio kao knjigu koja se u skupstinskim holovima prodaje za 300 dinara i vec je gotovo rasprodata.


Ipak, kao da je zivnula Savezna vlada. Ona je na svojoj sednici od 7. februara odlucila da ukine odluku o finansiranju oficira Republike Srpske. Oni koji su nepoverljivi prema sastavu ove vlade kazu da je to samo prinudna odluka iz paketa zahteva Americkog kongresa, koje bi trebalo ispuniti do 31. marta.

Kontakti

Predsednik SRJ Vojislav Kostunica i premijer Srbije Zoran Djindjic naizmenicno su boravili u SAD. Djindjic na Svetskom ekonomskom forumu pocetkom februara, a Kostunica na "molitvenom dorucku" nesto kasnije. U vezi sa ovim interesantan je komentar na RTS u kojem je receno da je to, sudeci i po tome sto Kostunica nema zakazane neke znacajne susrete u SAD, znak da americka administracija signalizira jugoslovenskom predsedniku da nije zadovoljna njegovim aktivnostima! No, Kostunica je ipak imao jedan indikativan susret i to sa americkim drzavnim tuziocem sa kojim se, kako je saopsteno, dogovorio oko uzajamne razmene informacija i pruzanja drugih usluga u tekucoj borbi protiv terorizma. Amerikanci, izgleda, do u tancine poznaju strasne preokupacije ovdasnjih politicara.

Racuni

Iako sve izgleda savrseno na nivou poseta i razgovora (Djindjic u Rumuniji, Svilanovic u Holandiji i Makedoniji) ovde gradjanima ne cvetaju ruze. Elektrodistribucija je ispostavila enormne racune i sve dok nisu poceli protesti gradjana davala je neporeciva objasnjenja zbog cega su racuni tako visoki, licitirajuci koje ce kategorije gradjana imati pravo na povlasticu da racune plate na rate. Kad najednom, neko je ustanovio, i to tek nakon duzeg vremena, da je 16 700 gradjana materijalno osteceno netacnim obracunom. Iako su obecane sankcije za odgovorne, do sada njihova imena nisu poznata javnosti. Ali je zato u medije procurela informacija da su od svih clanova odbora najbolje placeni oni u EPS-u! Upravo tih dana (i valjda sasvim slucajno), uhapsen je bivsi direktor JP Elektrodistribucije Beograd Branislav Uskokovic i jos sest direktora i privatnih preduzetnika umesanih, zajedno sa njim, u, kako stoji u krivicnim prijavama, krivicna dela zloupotrebe polozaja i nesavesnog poslovanja. Javnost je tada saznala i da pomenuti Uskokovic, zajedno sa clanovima svoje najblize familije, poseduje 30 kuca, stanova i poslovnih prostora i to na najluksuznijim lokacijama u Beogradu!

Srbija i Crna Gora

U Briselu su se 4. februara sastali eksperti SRJ, Srbije, Crne Gore i Evropske komisije da bi razgovarali o ekonomskim aspektima pridruzivanja SRJ evropskoj asocijaciji. Tako je izracunato da bi Srbiji i Crnoj Gori bilo mnogo skuplje da u Evropu ulaze odvojeno.

Nastasja Radovic

 

Zbivanja: Trka u naoruzanju i medjunarodno pravo «

» Dogadjanja: Kriminalizacija politike, politizacija policije

 

 


© 1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar