Zbivanja

Trka u naoruzanju i medjunarodno pravo

I pored napretka u jacanju sistema medjunarodnog prava ne moze se smatrati da se njegova uloga u borbi protiv trke u naoruzanju sustinski menja. To je jedna od oblasti u kojima jos uvek nije moguce doci do propisivanja opsteprihvatljivih pravila. U njoj su obaveze pre svega rezultat odnosa snaga, tj. kompromisa najjacih svetskih sila ali i ostalih drzava u meri u kojoj one zajedno sa svetskim javnim mnenjem uticu na zakljucivanje medjunarodnih konvencija. Od kraja 19. veka, tokom celog proteklog, do danas, tezilo se istom - ostvarenju razoruzanja.
Postoji jedinstvena linija evolucije ove aktivnosti. Prva haska konferencija mira 1899. bila je sazvana radi zakljucenja sporazuma o razoruzanju ali je dovela, kao i Druga 1907, do prihvatanja pravila ratnog prava. Postavila je osnovu savremenog medjunarodnog humanitarnog prava. Dva, sada obicajna pravila, proizasla iz tada zakljucenih sporazuma, o zabrani neogranicene upotrebe oruzanih sredstava i izazivanja nepotrebnih patnji, mogu se smatrati pravnom osnovom od koje se polazi radeci na sporazumima o razoruzanju. U sistemima Pakta Drustva naroda i Povelje UN prevladala je teznja za ostvarenjem regulisanja ili smanjenja naoruzanja mada nikad nije politicki osporeno da opste razoruzanje predstavlja krajnji cilj. Pred ratnom opasnoscu, razornim dejstvom sve savrsenijeg oruzja za masovno unistavanje i sa usavrsavanjem konvencionalnog oruzja, prihvatane su multilateralne konvencije i druga akta otvorena za sve drzave i zakljucivani su posebni sporazumi izmedju najjacih svetskih sila. Zahvaljujuci aktivnosti Ujedinjenih nacija i nuzdi koja je SAD i Sovjetski Savez naterala, usled straha od izbijanja nuklearnog sukoba, doslo je do stvaranja mreze ugovora koja, zajedno sa onima iz perioda izmedju dva rata, prakticno obuhvata sve vrste naoruzanja: nuklearno, radiolosko, biolosko i hemijsko, za zastitu ljudske okoline i dr. Veoma je znacajno imati u vidu, bez obzira na to koliko su brojne drzave strane ugovornice pojedinih od tih medjunarodnopravnih akata, da se pojavila tendencija preuzimanja obaveza sveobuhvatnog karaktera. Sve manje je rec o uopstenom prihvatanju zabrana upotrebe kao sto je to bilo u proslosti. Govori se i o odricanju od proizvodnje i uspostavljanju odgovarajucih medjunarodnih mehanizama i postupaka nadzora. Zajednica strana ugovornica preuzima kontrolu a desava se da velike sile, u tome prednjace SAD, apstiniraju, nespremne da se odreknu prednosti koje imaju na vojnom i politickom planu.
Pred nasom zemljom koja je, izolovana zaslugom pogubne Miloseviceve ratne politike, izgubila vise od jedne decenije korak sa svetom, stoji urgentan zadatak aktiviranja na polju razoruzanja i prihvatanja obaveza iz novih postojecih konvencija. To joj namece clanstvo u Ujedinjenim nacijama i sopstven interes. Zemlju treba izleciti od posledica ratova u kojima se nasla i prilagoditi njenu vojnu doktrinu danasnjem svetu.

Milan Sahovic

Zbivanja: Duplo dno nase traznzicije «

» Dogadjanja: U medjuvremenu