|
Sta citate
Burzuj*
Fabrikant gleda na postojanje kao na propratnu pojavu moci ili nemoci.
Dok se poseduje novac, caruju nadmenost prema tudjima i besprekorni
odnosi sa svojima; kad ovog nestane, javlja se zlo kao otkrovenje potrebujuceg
pred drugima i uvrede nanete familiji.
U nekoliko navrata Krensler bi, u lokalnim novinama, procitao vest da
je neki njegov skolski drug preminuo ne navrsivsi cetrdeset petu; nije
o tome ni razmisljao niti se o tome izjasnjavao; nestali su bili obicne
birokrate, sluzbenici u Banci, trgovacki putnici. Medjutim, najezio
se kad je saznao za ekonomski krah jednog sebi slicnog. "Ernesto
Vivankos, preduzimac, svakoga je jutra odlazio u luksuznu kafeteriju;
konobari su poznavali njegov ukus. Otkako je Sudu predao zahtev za pokretanje
stecajnog postupka, vise u taj lokal ne zalazi", ispricao je Krensler
svojoj supruzi. Ona mu nije odgovorila, ali joj se u ocima moglo procitati:
"Boze, kako je naporno ziveti!"
Kako vreme prolazi i Krensler stari, sve ga vise uzasava mogucnost da
bankrotira, cak vise no sama smrt, jer prvu, neobjasnjivo, smatra nemilosrdnijom
od druge. Zna da virus stecaja obitava u njegovoj vlastitoj fabrici,
koja je njegov trezor pa, dakle, i njegova stvarnost. U svojim radnicima
vidi njegovu klicu, smatra ih lenstinama i prestupnicima koji bi da
mu dodju glave, oseca ih kao neprijatelje s kojima hteo - ne hteo mora
da opsti; zbog toga ne samo da ih prezire i mrzi kao bednike, vec ih
se i pribojava. Jednom se pred izvesnim inzenjerom zalio kako radnice
za masinama upropastavaju lak neposecenim noktima, zbog cega firma trpi
znatne gubitke. Inzenjer mu odgovori: "Treba prostudirati, gospodine
Krensler, kako da adekvatnim sparivanjem proizvedemo rasu radnica bez
noktiju".
Krensler ne podnosi ako se kakav siromasak iznenada obogati, sto se
cesto ne dogadja; slucaj ga jos vise ozalosti ako je bednik bio zaposlen
u njegovoj fabrici. U takvim prilikama tesi se mislju da ce se taj ionako
sam upropastiti. Jedan od tih uznesenih srete jednom prilikom fabrikanta
na ulici. "Don Huan, ovo su mi sinovi", rece pokazujuci na
dva deckica. "Da sam vam nesto ja otac, bacio bih se u najblizu
reku", uzviknu Krensler. I nestade, obavijen svojim poznatim grohotom.
Medjutim, ako se bogatstvo prostakovo povecava, Krensler na kraju prihvata
cinjenicu ovim recima: "Nema sumnje, Sotomajora je priroda obdarila
pamecu". Time izrazava rezignaciju ugledne porodice pred tvrdjavom
novca.
"Pogresio sam sto sam postao fabrikant, a ne Upravitelj",
pomisljao je Krensler u izvesnim prilikama. Tad bi mrzeo svoga pasenoga
i svastiku, Kajetaninu sestru. Posle je putovao s njima i pozivao ih
na cin gasenja svecica na Huanitovoj rodjendanskoj torti. U drugim prilikama,
priznao bi: "Kad bolje razmislim, Upravitelj moze da ne postane
vlasnik, kao sto to moj pasenog zaista nije; meni je dato da ga nadzivim
novcem".
Kopfmaske aus dem Grasland von Kamerun
(Bekom), Ehem. Staatl. Museum fur Volkerkunde, Berlin
Krensler ne raspolaze tolikim milionima novcanica; naprotiv, ti milioni
raspolazu Krenslerom... Krensler ne uziva u supruzi Kajetani, i sincicu
Huanitu, vec zena i dete uzivaju u Krensleru... Krensler ne koristi
kucu na obliznoj plazi, vec kuca koristi Krenslera... Krensler se ne
sluzi porcelanskim posudjem i srebrnim priborom, vec se posudje i pribor
sluze jednim Krenslerom... Krensler ne drzi u vlasti izvesne radnike,
vec radnici i njemu potcinjeni, sa svojim ruznim odelima i osobenim
mirisima, drze u vlasti jednog Krenslera... Krensler nema frustrirane
prijatelje i siromaske koje bi mogao da prezire, vec prezir ima Krenslera...
Krensler ne cuva oholost i snishodljivost kako bi ih uputio nemocnima,
vec ovi izvlace korist od jednog nadmenog Krenslera... Ukratko: Krensler
nije predmet, vec subjekat jedne predikacije.
*) Iz: Migel Espinosa, Ruzna
burzoazija, prevod sa spanskog Aleksandar Grujicic, Paideia, Beograd
2001, str. 58-59.
Preispitivanja: »Karamazovi«
- »odlaganje« premijere «
» Ponovo
procitati: O
korupciji
|
