Preispitivanja

"Karamazovi" - "odlaganje" premijere

Dok se o zbivanjima oko "Tikava" ipak ponesto zna, to se ne moze reci o predstavi "Karamazovi" koja je pripremana u Narodnom pozoristu 1980. godine. Glumac Petar Banicevic o tome sada govori: "Gradski komitet je zabranio tu predstavu, zbog cega ni danas ne znam. Bilo je to mnogo cudno i gadno... Nocima nisam spavao zbog te zabrane. Dan-danas je to jedna strasna mrlja na pozoriste" (NIN, 20. 12. 2001).
Nadamo se da ce objavljivanje jednog dokumenta iz tog vremena (veci deo je vec objavljen u casopisu Scena 5-6/1995) podstaci na razmisljanje i javno odgonetanje pomenute "mrlje".

Urednistvo

Zapisnik (1)

Sa XI sednice Programskog saveta, odrzane 9. 03. 1980. godine, u Maloj dramskoj sali u 14,00 casova, posle gledanja generalne probe predstave "Karamazovi"

Prisutni: Milos Zutic (clan Drame)*, Predrag Manojlovic (clan Drame), Dragan Ocokoljic (clan Drame), Rastko Tadic (clan Drame), Gordana Jevtovic (clan Opere), Marija Jankovic (clan Baleta), Zoja Begoli (clan Baleta), Milan Boronjek (clan Orkestra), Jurij Ulaga (clan Orkestra), Dusan Sevic (direktor Scensko-tehnicke sluzbe, sef scenske opreme), Mihajlo Spasovic (pomocnik direktora tehnike), Sava Kravljanac (scenograf svetla), Milorad Koljensic (Radna zajednica zajednickih sluzbi), Ivica Vusic (pomocnik direktora Scene u Zemunu), Milanka Radenkovic (sef finansijske sluzbe), Majo Djurovic, Sasa Markovic, Zoran Dimitrijevic, Branko Karakas, Ivan Studen, Djoko Stojcic, Mladen Jagust, Dragica Tomasevic, Aleksandar Coric.
Opravdano nisu prisutni: Radmila Bakocevic (clan Opere), Nevena Petovic (clan Hora), Konstantin Vinaver (clan Direkcije Opere), Vlada Marenic (scenograf), Miroslav Vukovic (STS, Sindikat).
Pored clanova Saveta sednici prisustvovali: upravnik (Velimir Lukic), direktor Drame (Vida Ognjenovic), Sekretarijat partijske organizacije Narodnog pozorista, dramaturg (Zarko Komanin), reditelj (Nikola Jevtic) i protagonisti predstave.

Dnevni red

Razgovor o predstavi "Karamazovi"

Upravnik je otvorio sastanak i naglasio da su clanovi Saveta Drame prihvatili tekst Dusana Jovanovica "Karamazovi" da stave na tekuci repertoar. Predstava je i uradjena ali su se stekle odredjene okolnosti i misljenja o tekstu i predlozeno je Savetu da iznese svoje misljenje o ovom tekstu i predstavi.

Milorad Koljensic: Dogovoreno je i upravnik me je kuci zvao da mi saopsti da generalnoj probi prisustvuju samo clanovi Saveta, ali je upravnik pred pocetak pustio sve koji su hteli da je gledaju tako da se okupilo dosta sveta i van Narodnog pozorista. Izjavljujem da ja nisam obavestio Gradski komitet o predstavi. Posle kontrolne probe stavio sam primedbe tehnicke prirode o bezbednosti izvodjenja predstave na sceni sa publikom. Ovakvo izvodjenje daje mogucnost za razne dileme. I pre i danas kada sam video kompletnu probu ja sam scenu prevaspitavanja u zatvoru dozivljavao kao "ispiranje mozga". Politicka rehabilitacija ne stice se odlezanom kaznom u zatvoru i ne mogu da prihvatim da mu inspektor tada kaze da je on svoje platio i da je sada slobodan covek i moze svakom da pljune u lice ili ubije. Scena vencanja mi je takodje neprihvatljiva zbog neozbiljnosti maticara, a svi znamo da je to jedan ozbiljan cin. U rezijskoj postavci daje se ton koji nije realan. Smatram da u ovom trenutku nije najpogodnija klima za ovakvu predstavu.

Miki Manojlovic: Mislim da je kasno za ovakav skup i razgovor tri dana pred premijeru.

Sasa Markovic: Nismo bili u prilici da se konsultujemo pre nego sto je projekat poceo da se radi. Nismo imali ni tekst na uvid. Na sednici Saveta, kada je usvojen repertoar za 1980. godinu, bilo je reci o domacem savremenom tekstu. Zao mi je sto smo tek sada upoznati kada je ulozen ogroman trud, ali manja je steta taj trud reditelja i glumaca nego politicka steta.

Dragica Tomasevic: U ovoj politickoj situaciji nije momenat da govorimo o dogadjajima iz 1948. godine. Ne vidim da bi ova predstava imala vaspitni uticaj na mlade i zato mislim da nije pogodna za izvodjenje. Mada je steta i za pozoriste i za glumce da se ne odrzi.

Marko Nikolic: Ovom predstavom smo dokazali da smo posle 30 godina popljuvali Rezoluciju Informbiroa. Ako se predstava ne odrzi moze takodje razlicito da se protumaci i da to donese vece stete pozoristu.

Branko Karakas: Mi smo od januara reducirali programe. To se odnosi i na radio i na TV i na priredbe. Tako ne bi bilo cudo da i pozoriste pravi izmenu u svom repertoaru. Zato ne vidim opasnost da ce se pogresno prihvatiti otkazivanje ove premijere. Ovaj tekst u ovom trenutku moze razlicito da se asocira i tumaci, a mi ne smemo da se ponasamo mimo odredjenog momenta u drustvu. Kada smo govorili o repertoaru u septembru nismo znali kakav je tekst pa smo se zalagali za domace savremeno delo. Trebalo je ranije da budemo upoznati sa tekstom. Ja ne bih smeo da stojim iza ovog teksta u ovom politickom trenutku.

Dragan Ocokoljic: Da li je ziri koji je nagradio ovaj tekst u Sloveniji kritikovan? Mislim da nije. Treba da gledamo stvari i iz drugog ugla. Mislim da ovakav trud naseg ansambla zasluzuje dublju analizu. Ja mislim da premijeru ne treba odlagati ali neznatno strihovati neke recenice u drugom delu.
Petar Banicevic: Imam ponizavajuci polozaj kao umetnik. Cenim forume koji biraju dela za izvodjenje. Ne dopada mi se sugestija clanova Saveta da se izvodjenje dela prolongira. To zadire u autonomiju ustanove kakvo je Narodno pozoriste. Ja to delo shvatam kao antistaljinisticko. Mi biramo komad i dobro pazimo sta biramo. Cudi me da neko od clanova partije nije ranije nista rekao. Ako se ova predstava ne odigra mi glumci se tretiramo kao krivci jer smo radili nesto nedozvoljeno. Ako smo prihvatili i pristupili radu na jednom ovakvom delu nikakva situacija ne moze da ga narusi. Ako se slozimo da predstava ne izadje ja cu biti duboko nesrecan jer ce na sve nas pasti neka sumnja.

Branko Karakas: Pred javnoscu svi cemo biti prozvani, i mi van kuce i vi koji ste predstavu radili.
Aleksandar Coric: Hendikepiran sam jer nisam znao tekst. Cini mi se da u njemu nema prave poruke. Da li je poruka da komunisti sve sruse? Da li je poruka da od frizerke koja dobija nagrade postaje kozmeticarka sa finskom saunom? Da li je prica o bratstvu trebala da se desi na groblju? Da li je prevaspitavanje "ispiranje mozga"? U odredjenom smislu ovo je zal zbog stradanja informbirovaca. Mi smo jako socijalisticko drustvo a da li treba da stavljamo neke na iskusenje u ovom trenutku?

Ksenija Jovanovic: Ja ovoj predstavi dajem punu podrsku. Smatram da je dobro da se ovo delo nadje na sceni Narodnog pozorista. To je tragedija ljudi izgubljenih na bespucu. Budi razmisljanja koliko je znacajno ostati dosledan sebi i koje su cene koje placamo za nase zablude. To je poruka predstave. Ako izvlacimo pojedinacne recenice iz teksta onda nijedan tekst nije cist i uvek bi mogao neko da nadje svoju repliku. Smatram da je to uzbudljiva predstava koja nema svog heroja.
Rastko Tadic: Pre 15 dana smo saznali da je ovaj tekst nagradjen u Ljubljani. Svi koji smo citali komad nismo znali kakva je moc glume i scene. Da li smo mi u socijalistickoj Jugoslaviji ljudi koji se bore za jedan sistem? Jesmo. Ljubljana daje nagradu tekstu, a Beograd se misli da li moze da ga izvede na sceni. Zao mi je ako ovo delo ne ugleda svetlost dana. Da li treba mi da zaustavimo put ove predstave gde se govori o nasoj pobedi iz 1948. godine. O ovom je trebalo ranije razgovarati, a nedobronamerni ce u svakom tekstu naci nesto negativno.

Sasa Markovic: Zadovoljan sam naporom koji su nacinili izvodjaci. Ovaj tekst je spoj dve razlicite drame: prva Informbiro, a druga koja tretira savremeni zivot. Tragedija porodice se vezuje za sudbinu informbirovca. Informbiro kao tema nije tabu-tema samo se radi o pristupu toj temi. Ne moze se praviti istorijska drama sa neistinama. Niko nije bio u zabludi i sustina je bila da se staljinizam ostrvio na nezavisnost Jugoslavije. To nije izvuceno u drami nijednom recju. Drama se zavrsava nesrecom porodice, koja je nastala zbog informbirovskog shvatanja glavnog junaka. Nas ne interesuje nagrada koju je dobio Dusan Jovanovic za ovaj tekst. Nisam da se ovo delo izvodi na sceni Narodnog pozorista. Ceo sistem samoupravljanja vezan je dvojako i unutar i van kolektiva. Ja iza toga ne bih mogao da stojim jer verujem da ce i u javnosti taj tekst biti analiziran. Jasne su poruke: vi ste pogresili sto ste raskinuli sa Staljinom i Rusijom.

Vida Ognjenovic: Ja sam sa ovim tekstom od pocetka. Ja sam ga dala na prevodjenje. Zacudjena sam ovakvom analizom teksta. Informbiro sam dozivela kao oni koji su tekst citali i stavili na repertoar, kao upozorenje da ga vise ne dozivimo i mislim da je to poruka. Ja sam dozivela delo kao komentar na odredjene situacije i probleme u proslosti. Mi smo komad mogli da skinemo pre mesec dana na ovakvom sastanku. Cudim se da se sada nama ne veruje. Zar smo mi svi ovde nepismeni i ne znamo kakve su politicke okolnosti u ovom trenutku? U svakom tekstu moze da se nadje nesto sto je opasno ako se pazljivo analizira. Ovaj tekst je napisan u duhu da nas niciji strani uticaj ne interesuje.

Neda Spasojevic i Petar Banicevic u predstavi »Karamazovi«

Djoko Stojcic: Ova drama deli u misljenju one koji je gledaju. Ne bih prihvatio relaciju koja Narodno pozoriste stavlja spram nekoliko ljudi koji nisu na platnom spisku Narodnog pozorista. Trebalo je da se odmah upoznamo sa tekstom kada je stavljen na repertoar. Mislim da ova drama ulazi u najslozenije probleme naseg drustva. Informbiro je predmet mnogih umetnickih dela. Posto je to bilo vreme ostrih deoba onda i dramu mogu tako da prihvatim. Ona je tako krenula do momenta kada se na partijskom sastanku dele misljenja. Tada je napusten sirok plan politickog obracuna. Ne vidim kontekst slozenih zbivanja. Ako je pobeda izvojevana "ispiranjem mozga" onda se otvaraju mnoga pitanja mladim gledaocima. Ja ne pristajem na jednostranu sliku o tom vremenu i mislim da predstavu ne treba izvesti pogotovo u ovoj politickoj situaciji.
Nikola Jevtic: Drug Stojcic nije izanalizirao i drugi deo drame. Ako umetnik ima svoj stav onda dramu treba shvatiti kao apel na pravilno misljenje i opredeljenje u odredjenom istorijskom trenutku. Jedino Olga Mitic uspeva sve da prevazidje i da pokaze da se istrajnoscu moze doci do slobode. Ovaj tekst govori o proslosti za danasnjicu. Ne treba repliku negativnog lika uzeti kao moto drame.

Milos Zutic: Postoji greska u proceduri donosenja ovog komada na repertoar. Neprijatno mi je sto o ovome razgovaramo sada pred premijeru. Od pocetka diskusije provejava da li je nesto tipicno za nasu stvarnost. Smatram da mi sada nemamo nista zajednicko sa socijalistickim realizmom. Stalno se pominje specificna situacija danas, pa se postavlja pitanje da li mi (Narodno pozoriste) mozemo svojom predstavom da pomognemo ili odmognemo ovoj situaciji da ne bi zlonamernim ljudima dali argumente u ruke. Ja mislim ako u ovom trenutku postoje ljudi koji su zlonamerni delo treba igrati. Ako bas sada postavimo jedno provokativno pitanje onda mi pokazujemo nasu cistu savest. Nijedan strani novinar posle toga nece moci da salje provokativne tekstove svome listu.

Mihajlo Viktorovic: Slazem se sa Misom Zuticem. Ova predstava po temi nudi nam mogucnost da budemo hrabri ljudi. Ja u ovom tekstu vidim nasu afirmaciju i nasu pobedu.

Mladen Jagust: Delo me je impresioniralo nazalost u nekim stvarima u koje ne bih hteo da poverujem. Kao obican gledalac s nekim stvarima ne mogu da se slozim. Ja sam bio na strani glavnog junaka koji je stradao kao informbirovac. U ovoj zemlji je svako slobodan ali ta sloboda ukljucuje i odgovornost. Kljucni momenat drame je opredeljenje u pravi momenat. Ja nisam za izvodjenje ovog dela. Ovaj kolektiv moze da odluci da ga izvede ali treba da snosi i konsekvence koje mogu da proizadju posle toga.

Velimir Lukic: Ovim razgovorom dosli smo do estetskih pitanja. Ovo delo je pre svega tragedija u kojoj se ispituje ljudska savest i kao svaka tragedija izaziva u nama katarzu. Pisac nije pravio istorijski prikaz vremena. Informbiro je ovde prikazan kao tragicna okolnost. Ne treba pripisivati neke stvari, kao sto je navijanje za svog junaka, jednom darovitom piscu kakav je Dusan Jovanovic. Delo nije jednostrano. Teza je da je ispravno ono sto je izabrala Komunisticka partija Jugoslavije u jednom prelomnom trenutku. Svako umetnicko delo ima svoje i negativne junake i ne treba njih izvlaciti kao moto. Niko ko pravilno misli nece tako shvatiti ovo delo. Niko ne navija za Svetozara. Raznorodna diskusija govori da je to dobar tekst.

Miki Manojlovic: Cini mi se da ste preoptereceni 1948. godinom. Ta tema je jos uvek tabu iako se stalno suprotno govori. Ovaj tekst mi namece masu asocijacija i mogucnosti misljenja. Ovo drustvo ima veliku sansu ako mozemo otvoreno da govorimo. Prvi deo ne daje mogucnost da neko posumnja na nase opredeljenje u 1948. godini. Ne vidim opasnost ako se ovo delo odigra nego naprotiv bas mislim da treba da se odigra.

Velimir Lukic: Predlazem da se glasanjem izjasnimo.

Sasa Markovic: Treba da usaglasimo svoja misljenja a to je tesko posle predstave koja je napravljena. Svaki tekst izaziva razlicite utiske. Metodologija inspektora pri prevaspitavanju Svetozara je metodologija staljinizma. Nema po meni u ovom delu poruke koja je u saglasnosti sa ovim drustvom.

Zarko Komanin: Zbog ozbiljnosti trenutka molim vas da budemo stalozeni, mudri i jedinstveni. Godina 1948. je najveca godina revolucije i pobede. Mi treba da se ponosimo tom godinom. Molim vas da se ne delimo i ne nadglasavamo. Mi komunisti ovog pozorista cemo to odluciti i snositi moguce konsekvence. Svaka srecna porodica nije interesantna za literaturu vec, sto je rekao Tolstoj, svaka nesrecna porodica je nesrecna na svoj nacin i nas interesuje uzrok te nesrece. Mi moramo da razmisljamo i o sadasnjem trenutku. Treba da budemo toliko slobodni i pustimo da publika vidi predstavu.

Predrag Ejdus: Ovaj komad afirmise pobedu ovog drustva. Mislim da Dusan Jovanovic nije pisao dramu zbog proslosti nego zbog buducnosti. Koga predstavlja islednik je pitanje koje ja sebi postavljam. Svako prevaspitavanje dozivljavaju svi krivci pa bili oni politicki ili ne. Islednik u ovoj drami govori istinu i mogu da kazem da je on anticipacija onog sto je doslo kasnije. Inspektor je deo ovog drustva.

Danilo Lazovic: Pred nama je hrabar i veliki tekst. Ako je 1948. godina, koja je povod za ovu tragediju, herojska zasto bi bili u dilemi. Treba odigrati ovo delo jer tekst nosi nasu hrabrost i velicinu.

Mladen Jagust: Simptomaticno je da su svi clanovi iz Narodnog pozorista za to da se delo odigra, a mi van pozorista smo podozrivi. Mi smo umetnici jako subjektivni.

Dragica Tomasevic: Od pocetka smo se u diskusiji podelili. Mislim da nije prikazano realno stanje u mnogim scenama. Prezentiran nam je tekst koji nije realan. Stojim na stanovistu da nije zgodno da se to izvede. Nisam za preglasavanje nego da se usaglasimo.

Petar Banicevic: Mi imamo svoje misljenje i sutra ga necemo promeniti. Predlazem da se premijera ili odrzi u utorak ili uopste ne. Srednje resenje ne postoji.

Majo Djurovic: Ja mislim da je tekst negativan. Ne bi trebalo da se odrzi premijera, ali niko ne treba od toga da pravi novu dramu. Mnoge kulturne institucije u Jugoslaviji su odlozile izvodjenje komada, koncerata, emisija. Bilo bi dobro da ne bude ove premijere. Ovo je u interesu Narodnog pozorista i Saveta Narodnog pozorista, tj. sviju nas.

Gradimir Mirkovic: Molim clanove saveta van kuce da se ne osecaju uvredjeni. Ne bih ulazio u analizu i vidjenja ovog teksta, ali je deplasirano sada davati sudove. Suoceni smo sa delom koje ako ima poruku upravo racuna sa konfrontacijom stavova. Svako od nas moze da ponudi svoje tumacenje. Ovde se postavlja pitanje o mogucim reperkusijama koje bi ova predstava mogla imati. U tom smislu za nas ljude u pozoristu dobro bi bilo da oslusnemo i ono sto govore ljudi sa strane. Rec je o opreznosti na koju ukazuju delegirani clanovi Saveta koji nisu iz kuce. Ja bih predlozio da se odrzi zatvorena premijera, da se pomeri vreme izvodjenja premijere pa da se posle toga vode razgovori sa gledaocima. Trenutak je da ne treba biti brzoplet ali da treba jednom delu publike dati mogucnost da se cuje njegovo misljenje. Treba naci formulu da se u jednom otvorenom dijalogu predstava razjasni.

Velimir Lukic: Niko od clanova kolektiva Narodnog pozorista nije imao nameru nikog da uvredi i molim delegirane clanove Saveta da to shvate. Razmotrili smo stvar sa svakog aspekta. Nema srednjeg resenja nego da ovde odlucimo ima li premijere ili ne.
Sasa Markovic: Predlazem da se zajednicki dogovorimo da se premijera odlozi pa da se kasnije odrzi kada situacija za to bude pogodnija i da se eventualno nesto skrati ili izbaci sto je u tekstu sporno. U ovom trenutku ne treba je igrati.

Dragan Ocokoljic: Mozemo da se dogovorimo ako ostanu samo clanovi Saveta.

Branko Karakas: Ako devet clanova Saveta koji su predstavnici javnog mnenja misli da premijeru ne treba odrzati onda znaci da ima razloga za to, jer sadasnji politicki trenutak nije pogodan. Tvrdim da se 60% programa reducira iz istog razloga. Premijeru treba odloziti pa da se kasnije dogovorimo da li ikako da je izvedemo.

Velimir Lukic: Razisli smo se u misljenjima kako o vrednosti teksta tako i o vrednosti postavke predstave. Radi se o izuzetno uradjenom komadu i cini mi se da ostaje na meni da donesem sutra odluku i uzmem tu odgovornost na sebe ne zeleci da podeljenim misljenjima dovedem do skandala.

Vida Ognjenovic: Molim da se sporazumemo oko terminologije. Ako se dogovorimo da nema premijere trazim da se jasno definise razlog. Sto se tice odgovornosti koju upravnik hoce da primi na sebe, zelim da i ja imam istu odgovornost jer sam sa ovim delom od pocetka i stojim i danas iza njega.

Zarko Komanin: Molim da se dobro razmisli da li je korisno odlaganje ili to moze da donese vise stete.

Rastko Tadic: Ova predstava je vec odigrana pred vise od 200 ljudi koji su joj aplaudirali. U interesu slobode ove zemlje ova premijera bi trebalo u utorak da bude izvedena. Ova danasnja proba moze da se tretira kao predstava jer je na njoj bilo i kriticara, novinara, glumaca iz drugih pozorista i drugih ljudi van kuce. Ne verujem da komunisticka partija u publici nije ista kao i ova kojoj mi pripadamo.

Velimir Lukic: Predlazem da jos jednom o svemu dobro razmislimo, prenocimo, pa se sutra ponovo sastanemo da donesemo konacnu odluku.

Zapisnik (2)

Sa XII sednice Programskog saveta odrzane 10. 03. 1980. godine u Maloj dramskoj sali u 8,00 casova

Prisutni: Milos Zutic, Predrag Manojlovic, Dragan Ocokoljic, Rastko Tadic, Marija Jankovic, Zoja Begoli, Milan Boronjek, Jurij Ulaga, Dusan Sevic, Mihajlo Spasovic, Sava Kravljanac, Milorad Koljensic, Ivica Vusic, Milanka Radenkovic, Majo Djurovic, Sasa Markovic, Zoran Dimitrijevic, Branko Karakas, Ivan Studen, Djoko Stojcic, Dragica Tomasevic, Aleksandar Coric.
Opravdano nisu prisutni: Radmila Bakocevic, Nevena Petovic, Konstantin Vinaver, Vlada Marenic, Miroslav Vukovic i Mladen Jagust.
Pored clanova Saveta sednici su prisustvovali: upravnik, direktor Drame, direktor RZZS, dramaturg, reditelj predstave Nikola Jevtic, partijski sekretarijat, Savet Drame, ucesnici predstave.

Dnevni red

Nastavak diskusije o predstavi "Karamazovi"

Zoran Dimitrijevic: Ne slazem se sa nekim stavovima Saveta koje sam juce ovde cuo. Predstava je uradjena dobro a ansamblu sve pohvale. Zao mi je sto predstava nije za mlade jer ima nekih stvari koje su neprihvatljive. Ta predstava bi mogla da ide bez skracenja ali u ovom trenutku mislim da treba da se odlozi zbog politicke situacije. Primedbe od juce mogu da se pobiju bar sto se islednika tice jer nijedna policija na svetu nije toliko inventivna kada su u pitanju politicki krivci, pa ni nasa.
Milos Zutic: Odloziti predstavu je nemoguce na neodredjeno vreme. Pauza je jako stetna pogotovo kada je predstava gotova za izvodjenje.

Neda Spasojevic: Koji se trenutak ceka da bude pogodan da bi predstava mogla da se izvede?
Petar Banicevic: Ovaj ansambl stoji iza te predstave a vecina od nas smo komunisti. Predlazem da je u interesu ovog grada da se premijera odigra u utorak pa makar nas kritika potkacila. Ako se ne odigra u utorak ona se smatra skinutom sa repertoara.

Marija Jankovic: Ova predstava je za mirnija vremena. Drama je o nuspojavi 1948. godine. Svetozar je jedan od ljudi koji je svojom dilemom sklonjen i time doprinosi nesreci svoje porodice. Mislim da ce ta predstava da izazove polemiku a da sada nije vreme za to.

Rastko Tadic: Uzeo sam Ustav SFRJ i video da jasno pise da je sloboda stvaralastva zagarantovana ako se ne kosi sa interesima zajednice. Pitam da li je ova predstava takva. Ja licno mislim da nije.

Nikola Jevtic: Mene interesuje da li se zamerke koje sam ovde cuo odnose na tekst ili na predstavu. Taj tekst je dobio nagradu i sprema se u Ljubljani, Zagrebu i Kragujevcu, tj. u tri nase republike.

Sasa Markovic: Nije prvi put da se delo skine sa repertoara ili da se na jednom mestu izvodi a na drugom ne. Tekst nema idejni kvalitet. Ja sam se sinoc konsultovao sa svojom bazom i sada ne govorim samo u svoje ime nego iza mene stoji i drustveno-politicka organizacija koja me je delegirala u vas Savet.

Ivan Studen: U jednom trenutku jedna stvar moze biti normalna a u drugom ta ista stvar moze da bude stetna. Mislim da je to slucaj sa ovim delom. Cinjenica da su nam misljenja podeljena govori da smo svi u nekoj specificnoj odgovornosti i treba misliti na moguce posledice. Ja ne mogu da se slozim sa misljenjem drugova koji izvlace tekst cetnika kao moto. Tekst govori o zivotnoj stvari nase proslosti. Mozda je tankoscu nekih scena pisac ostavio mogucnost razlicitih tumacenja. Nisam za to da se sada izvodi.

Majo Djurovic: Zabluda je ako neko misli da postoji apsolutna sloboda. Nje nikada nije bilo pa ni danas. Svako drustvo daje slobode do one mere koliko ga to ne ugrozava. Ako devet predstavnika drustvenih zajednica nije za izvodjenje ovog dela to mora nesto da znaci, a znaci da bi se ova predstava politicki kosila sa drustvenim prilikama. Predlazem da shvatimo neke okolnosti koje su se stekle u Jugoslaviji i da se predstava odlozi do daljnjeg. To je u interesu Narodnog pozorista.
Ivan Studen: Ovo je najteza okolnost sto je ova diskusija posle zavrsenog cina. Sada govorimo o dvema stvarima koje su obe nepozeljne.

Velimir Lukic: Ovaj Savet je prvo okvirno prihvatio repertoar za 1980. godinu. Kada je prihvatao repertoar nije ni druge tekstove citao. Sada devet clanova delegata drustvenih zajednica smatra da premijeru treba odloziti. Kakve su kompetencije Saveta?

Branko Bekic: Po republickom zakonu koji govori o kulturi stoji da Programski savet utvrdjuje predlog Samoupravnog sporazuma o osnovama plana, utvrdjuje predlog plana i program rada i razvoja, ocenjuje ostvarivanje osnova plana i plana programa rada i razvoja, daje misljenje o predlogu statuta radne organizacije, daje misljenje po predlogu dogovora o osnovama plana drustveno-politicke zajednice, kada radna organizacije zakljucuje takav ugovor. Siri sastav Programskog saveta nije kompetentan da donese odluku o skidanju predstave sa repertoara nego moze samo da dâ preporuku. Ako dodje do glasanja potrebno je da 11 clanova Saveta iz kuce glasa za da bi odluka bila pravovazna.

Branko Karakas: Svaka predstava, pogotovo Narodnog pozorista, je odgovarajuci kulturni dogadjaj u gradu i ne moze da prodje bez javnog mnenja. Nisam spreman da ulazim u detaljnu analizu teksta. Protiv nase zemlje se vodi jedan siri psiholoski rat i nije slucajno sto se tom pitanju daje posebna paznja. Kada se govori o temi koja ozivljava Informbiro cinjenica je da cemo mi taj problem ponovo otvoriti a nije trenutak za to. Zato je bolje odloziti predstavu. Radi se o temi, tj. problemu koji sada nije pogodno otvarati. Zato se prave i druge redukcije programa (radio, TV i sl.). Informbiro nije tabu. Pisalo se o njemu u mnogim listovima ali danas za to nije trenutak jer imamo probleme druge vrste, a verovatno cemo se jednog dana i vratiti na nju ali ne danas. Svi smo politicki zreli da mozemo da donesemo pravilne odluke.

Petar Banicevic: Mnogo govorimo o trenutku danas. Ovde postoji nerazumevanje clanova Saveta i onih koji su to delo izabrali i radili.

Vida Ognjenovic: Ova je predstava stetnija ako je skinemo jer se daje mogucnost za razlicite izmisljotine. Ako je na sceni onda mi za nju i odgovaramo.

Nikola Jevtic: Ta predstava moze da doprinese osvescivanju ljudi i da ima pozitivan efekat.
Sasa Markovic: Ne moze.

Dragica Tomasevic: Niko od clanova Saveta nije predlagao da se predstava zabrani nego odlozi. To govorim posle konsultacije sa svojom organizacijom. Svi se slazemo da nije samo trenutak za njeno izvodjenje. Termin zabrane je zlonameran.

Velimir Lukic: Ako devet predstavnika drustvenih organizacija ima jedinstven predlog da predstava ne ide mora se poneti odgovarajuca odgovornost. Molim nase clanove Saveta da se izjasne.

Miki Manojlovic: Da se neke stvari koje su sporne ublaze i da se premijera odrzi.

Dusan Sevic: Bio sam sklon da prihvatim i da se neke stvari poprave. Pozorisni postupak je da se u toku rada vrse korekcije, skracenja i sl. Ako su takve intervencije sada nemoguce i ako je to tacno onda sam da se premijera odlozi.

Rastko Tadic: Ja sam da se premijera odrzi jer je teze ne odigrati nego odigrati predstavu. Sve sto je bilo odlozeno imalo je veci odjek u javnosti.

Ivica Vusic: Smatram da nije trenutak za ovakvu predstavu iako sam u dilemi sta je gore ali sam ipak da se premijera ne odrzi.

Milanka Radenkovic: Smatram da ako se sada ne odrzi da nikada nece videti svetlost dana. Treba je prikazati u celini. Nisam ni za menjanje teksta.

Jurij Ulaga: Ne znam kakva je posledica ako se premijera odlozi. Odlagali smo premijere i iz tehnickih razloga pa nije bilo problema. Nisam da se sada premijera odrzi. Mozda za 10-15 dana ali ne sada.

Mihajlo Spasovic: Ja sam zbog prirode posla ovu predstavu gledao vise puta. Mislim da smo mi sami stvorili psihozu oko te predstave. Mislim da treba da ide. Odlaganjem bi pomogli mastu zlonamernih ljudi.

Ivan Studen: I meni se isto cini. Ako se slozimo da se odlozi moramo jasno da formulisemo zasto donosimo takvu odluku.

Milan Boronjek: Mi smo predstavu takoreci dali. Mnogo ljudi ju je videlo i mislio sam da premijeru treba odrzati ali posto drugovi delegirani iz drustvenih organizacija misle da sada nije trenutak za to onda sam i ja za to da ne ide.

Sava Kravljanac: Ja sam da se predstava igra.

Miki Manojlovic: Premijera treba da se odrzi. Veca je steta da se odgodi jer ce se izvuci pogresni zakljucci.

Milos Zutic: Informacija u gradu postoji o predstavi. Tekst se ne moze kratiti. Treba da nam je jasno da svaka predstava koja se odlaze mora da ugine. Predstava je vec odigrana i o njoj se vec mnogo prica. Neki gledaoci su povlasceni jer su videli predstavu i mogu da daju svoje informacije za koje ne znamo kakve ce biti. Zalazem se za to da se ova predstava odrzi i da je bas ovo trenutak da se nekim ljudima zapuse usta.

Dragan Ocokoljic: Ova predstava povlaci politicko tumacenje jer tumaci politicki momenat. Ona je tragedija u antickom smislu. Mislim da treba da se igra. Pre nekog vremena imali smo slicne razgovore o "Medji vuka manitoga". Tadasnji partijski sekretarijat je imao jedinstven stav o tome i predstava jos uvek uspesno zivi na nasoj sceni. U ovoj situaciji nas partijski sekretarijat nije jedinstven. Ako neke scene ne mogu da se izuzmu one dobijaju politicki znacaj.

Rastko Tadic: Nasom odlukom o skidanju predstave mi negiramo odluku Saveta Drame. Partija je vodeca snaga u kuci ali nije zandarmerija pa da skida predstave ili ne. Vezan sam svojim bicem za sistem samoupravljanja a pitam se da li predstava moze da poremeti ovo jedinstvo. Predstava treba da se igra a mi nismo politicki nezreli i nema tabu-teme. Treba tacno formulisati, ako se predstava skida, zasto.

Milorad Koljensic: Sve ovo treba da bude nauk za buduci rad. Ja govorim samo u svoje ime i nisam se konsultovao sa RZZS ciji sam ja delegat u ovom Savetu. Ja sam da se predstava odlozi za 15-20 dana i za to vreme treba uraditi neke rezijske prepravke.

Vida Ognjenovic: Predlazem da uvazimo misljenje Saveta Narodnog pozorista u uzem smislu. Mi smo uradili jedan posao i dosli smo u situaciju da se misljenje Saveta Drame ovde obara.
Branko Bekic: Delegati Drame mogu da se ne slazu sa odlukom Saveta. Ko ce onda da odluci? Morate se dogovoriti.

Sasa Markovic: Dosli smo u dilemu ne svojom krivicom i molim da ne dodjemo vise u ovakvu situaciju donosenjem statuta. Trebali smo ranije da budemo upoznati sa tekstom i ne bi dosli u situaciju da ostetimo umetnike. Nasa je duznost da sugeriramo stavove drustvenih sredina koje zastupamo.

Zoja Begoli: Ja sam da se premijera odrzi u utorak.

Milorad Koljensic: Predlazem posto je kolegijum prihvatio repertoar da on donese i odluku o premijeri.

Vida Ognjenovic: Tekst kada dodje cita je Umetnicki savet Drame i Umetnicki kolegijum Drame. Kontrolnu probu gleda Umetnicki savet. Ova drama je prosla kroz sve to. Ja ovde branim delo koje smatram da je odlicno.

Velimir Lukic: Moram ja da preduzmem neke konsultacije i da donesem odluku.

Djoko Stojcic: Odbijam ovakvo resenje jer to mistifikuje stvar. Sistem je da mi ovde zajednicki donesemo odluku o tome. Izjasnjavanje je jedino merodavno. Protiv sam formulacije zasto se predstava ne odrzava. Treba samo reci da izjasnjavanjem clanova Programskog saveta vecinom je doneta odluka da se premijera ne odrzi.

Vida Ognjenovic: Pitam Programski savet ukoliko samoupravni organ Drame, umetnicki, inokosni organ imaju suprotno misljenje, imaju li oni na to pravo. Samoupravne odluke Drame nemaju kompetenciju u odlukama Programskog saveta.

Branko Bekic: Programski savet je najmerodavniji jer je to najvise samoupravno telo u pozoristu.

Vida Ognjenovic: Ovaj Savet je doneo odluku da se delo Dusana Jovanovica izvede. I za nas postoji politicki trenutak i dozvolite nam da imamo nasu odgovornost. Cast delegatima ali ne dozvoljavam da se prozivamo kao da smo cinili nesto necasno. Ovde dva meseca radimo predstavu i trazim da ona ugleda svetlost dana.

Andjelka Ristic: Da li je politicki momenat isti za celu zemlju ili vazi za svaku republiku posebno?
Sasa Markovic: Razlicite su politicke situacije u razlicitim sredinama i stvari mogu razlicito da se tumace.

Velimir Lukic: Odlaganje premijere ne znaci skidanje predstave. Posto se osam nasih clanova Saveta izjasnilo da premijera ne treba da se odlaze, a to nije vecina jer Savet broji 20 clanova, to mozemo da konstatujemo da je samoupravni organ doneo odluku da se premijera ne odrzi.

Petar Banicevic: Nismo shvatili da predstavu treba da zabranimo. Ovakvu odluku ne bi trebalo da danas donesemo. Vi ste nas optuzili za bezidejnost komada a svi forumi Drame to ranije nisu videli.

Branko Karakas: Imao sam konsultacije pre nego sto sam dosao do svog stava a nikog pri tom ne optuzujem. Diskutovati se moze o delu koje je izvedeno. Manja je sansa da se javno mnenje izjasnjava kada delo nije premijerno izvedeno.

Vida Ognjenovic: Kategoricki trazim javno izvodjenje ovog dela i cela drama stoji iza mene i mog misljenja.

Sasa Markovic: Mi smo doneli odluku da se premijera odlozi.

Vida Ognjenovic: Mi iskljucivo komuniciramo sa publikom. Po misljenju izvesnog broja ljudi ono je stetno a moje je pravo da uspostavim tu komunikaciju jer samo tako predstava zivi.

Velimir Lukic: Odluka samoupravnog organa je iznad svega. Svako njegovo krsenje predstavlja krsenje Ustava i zakonodavstva. Ovaj Savet je vecinom glasova doneo odluku o odlaganju premijere. Kada ce premijera biti izvedena bice prodiskutovano opet na Savetu.

Petar Banicevic: Trazim da se naglasi da su ovu predstavu zaustavili spoljasnji clanovi Saveta a ne clanovi Drame.

Zarko Komanin: U ovom trenutku ovaj organ ne zeli nikakvu diskusiju i ne zeli da otvara problem javno.

Velimir Lukic: Formulacija je izasla iz diskusije a zakljucak je da je Programski savet vecinom glasova odlozio premijeru do daljnjeg.

*) U autenticni tekst uneti su samo podaci o ucesnicima sednice (Ur.).

Preispitivanja: Sloboda i kazna «

» Sta citate: Burzuj