Svakidasnjica

Govor novca

Bezlicnost novca u svakom pogledu nas upozorava (a nadam se da gresim) i na ono sto nas ceka - bezlicno drustvo. Drustvo bez jasnoga kursa osim kursa liberalnog kapitalizma, bez identiteta, bez jasnoga cilja

Od samih pocetaka kovanja novca drzave su izborom motiva zelele da pokazu svoje specificnosti, svoju politiku i snagu. Zbog toga su motivi na novcu uvek pazljivo birani, jer eventualna nepaznja mogla je samo da otkrije slabosti onoga ko novac izdaje. Nakon vise od pedeset godina komunizma i socijalizma, nova vlast nasla se na istom, ne malom ispitu drzavnosti. Pogledajmo koliko su ga oni ozbiljno shvatili.

Metalni novac

Kovani novac svih prethodnih drzava na ovome tlu od 1878. godine imao je samo dva obrasca svoga izgleda. U periodu od 1878. do 1941. godine na aversu su se nalazili lik vladara ili kruna, a na reversu nominalna vrednost, jasno ukazujuci na snagu monarhije. Od 1945. godine izgled se jos vise uproscava i, osim u par izuzetaka, na aversu se nalazi grb SFRJ, a na reversu nominalna vrednost, te novac toga perioda neodoljivo podseca na obicne zetone.
Od 2000. godine razbija se ova ustaljena shema i na kovanom novcu se po prvi put u istoriji kovanja u Srbiji javljaju simbolicne predstave vlasti. Nominalna vrednost se nalazi na aversu a vec ustaljeni grb na reversu. U opisivanju novca drzacemo se samo centralnog motiva na aversu kovanica.

50 para - lik devojke sa lovorovim vencem Ovo je verovatno najnejasnija predstava na nasim kovanicama. Kao objasnjenje ovoga motiva NBJ je navela da je to detalj skulpture "Srbija" iz 1900. godine autora Djordja Jovanovica. Medjutim, devojka u sedecem polozaju sa ogrtacem od hermelina i lovorovim vencem kao personifikacija Srbije javlja se na papirnim novcanicama jos od 1905. godine, da bi se ista predstava prenela i na novcanice Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije. Predstava identicna ovoj na danasnjih 50 para javlja se na papirnoj novcanici od 10 dinara Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz 1926. godine.
Zenski lik u funkciji personifikacija zemlje na novcu je veoma star motiv koji datira jos od kovanja anticke Grcke i Rima. Logicno je pretpostaviti da se njegovim ponavljanjem u ovom trenutku zele naglasiti novi pocetak i prekretnica u politici nase zemlje. Ali personifikaciju koje zemlje mi ovde gledamo? Da li detalj "Srbije" moze da reprezentuje i Crnu Goru?

1 dinar - zgrada Narodne banke Jugoslavije Ovaj motiv se nije nikada javljao na nasem novcu. Slikom NBJ drzava zeli da nam jasno pokaze kako ovu instituciju smatra stabilnom. Ali ta zgrada je nekada bila i Narodna banka Srbije (1890 - 1919) i mnogi smatraju da je jedino u tom periodu zaista stabilno poslovala. Uz trenutnu politicku situaciju dobri su izgledi da ova zgrada ponovo dobije svoj prvobitni naziv.

2 dinara - manastir Gracanica Gracanica se kao motiv na papirnim novcanicama pojavljuje i za Kraljevine Jugoslavije (3 puta, za Djordja Vajferta kao guvernera NBJ). Njeno pojavljivanje na novcu krajem 2000. godine je interesantno sa vise aspekata.
Sam guverner Mladjan Dinkic je kao razlog za izbor ovoga motiva naveo da "Gracanica reprezentuje jedinstvenost teritorije Jugoslavije sa aspekta pripadnosti Kosova i Metohije" (Nezavisne novine, 15. 12. 2001). Samo par nedelja kasnije pojavljuje se nacrt Zakona o zastiti kulturnih dobara (Srbije), koji donosi siroku kulturnu autonomiju Vojvodini, a u kojem se Kosovo uopste ne spominje, iako po Ustavu uziva identican status pokrajine. U svesti srpskoga zivlja, pogotovu na Kosovu, Gracanica zaista nosi vise od religijske poruke. U mitu o Kosovskom boju ona je u svesti srpskoga naroda pronasla svoje mesto, mnogima je prva asocijacija pri spomenu Gracanice upravo Kosovski boj. Verovatno zbog blizine Gazimestana i njene graficke prepoznatljivosti.
Ovakav prikaz na novcu iz navedenih razloga izgleda korektno, ali nista ne obecava. S druge strane, cak pokusava i da prikrije pravo stanje u trenutnom (a i dugorocnije gledanom) politickom trenutku. Cak i kada bismo ostavili po strani trenutno pravno stanje Kosova unutar SRJ, koliko nasih gradjana zna da je crkva Samodreza u kojoj je pricescena vojska kneza Lazara do temelja srusena? Stoga je Gracanica za sad, nazalost, samo obecanje i to pre svih samo ziteljima Srbije.

5 dinara - zgrada Savezne skupstine Prikaz Savezne skupstine bi trebalo da nam vrati veru u zakonodavnu vlast. Medjutim, ova zgrada pre simbolizuje raskidanje saveza nego njihovo stvaranje ili makar odrzavanje. Zamisljena i zapoceta kao Narodna skupstina Srbije samo sticajem okolnosti je zavrsena kao Skupstina Jugoslavije. Interesantno je da su svi koji su u nju usli, osim Srbije, pozeleli i da izadju.
Kao druga (nekome mozda i prva) asocijacija na ovo zdanje javlja se petooktobarska "revolucija", koja je opet bila dogadjaj bitan samo za Srbe. Crnogorcima je vec bilo dobro i bez nasih promena.

*

Dakle, na kovanom novcu imamo prikaze tri dominantna atributa vlasti: monetarni, sakralni i zakonodavni. Ipak, dozivljavaju li svi podanici ove drzave vlast bas tako?
Ikonografsko izjednacenje monetarne - sakralne - parlamentarne vlasti na novcu otvara i pitanje trenutne politicke korektnosti. Da li u drzavi gradjana bas svi zele da racunaju i na ovaj, sakralni segment vlasti? Neki od sukoba (barem u medijima) na relaciji republicka-savezna vlada izbijali su upravo na ovome polju, uz javno izrecene osude predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici zbog ucestalih poseta hramovima Srpske pravoslavne crkve.
Moralo bi se postaviti i pitanje ciju drzavnost reprezentuju motivi na nasim kovanicama? Svi ovi simboli ukazuju nam pre na realno stanje drzave u kojoj zivimo no na zeljeno. Mada bismo se mogli zapitati i sta stvarno zeli nasa vlast? Motivi na novcu zaista nesto mogu da znace samo ziteljima Srbije. A samo mi i jesmo njegovi korisnici, jer u Crnoj Gori (vec u dobroj meri susednoj) ova valuta se i ne upotrebljava.
Interesantno je da su motivi na kovanicama po svoj prilici pazljivije birani sa stanovista reprezentovanja vlasti no na papirnom novcu. Uostalom, metalni novac je i trajniji od papirnog, ne samo zbog vece izdrzljivosti materijala. Pri povlacenju novca iz opticaja papirni se zaista zamenjuje, jer vise vredi, dok metalni cesto ostaje po fiokama, kutijama i ostalim zaboravljenim mestima. Isto tako, cesto nehotice, zavrsava i u dzepovima turista. Ipak, mora se priznati da su ikonografski ovi novcici daleko primamljiviji za slucajni suvenir od svojih prethodnika iz predjasnjih Jugoslavija.

Papirni novac

Papirne banknote dozvoljavaju vecu slobodu pri izradi grafickog resenja, izuzimajuci naravno kljucni motiv. Kod nas u opticaju trenutno imamo sest nominala od 10, 20, 50, 100, 200 i 1000 dinara.
Period hiperinflacije (1992-1994) i neposredno nakon nje (do 1996) stvorio je veoma specificne uslove za stampanje banknota najnovije Jugoslavije. Uporedo sa propadanjem dinara desavao se i opsti sunovrat svih vrednosti i autoriteta, sto se i na samom novcu moglo videti. Licnosti i institucije su se bukvalno "izlizale" na sveze stampanim i trenutno obezvredjenim novcanicama.
Zbog toga je i izbor motiva na postpetooktobarskim nominalima bio verovatno nelagodan zadatak. Kako neke likove ponovo stampati a da to ljude ne podseti previse na prethodnu vlast? Nadjeno je solomonsko resenje. Tri lika koja se ponavljaju prikazana su u mladjem zivotnom dobu no u prethodnim izdanjima. Pri tom je na svim nominalima ustanovljen jednoobrazni sistem prikaza:

lice - portret i detalji karakteristicni za prikazanu licnost;
nalicje - figura licnosti sa lica i odredjeni ambijent vezan za istu;
zastita - novcanice su zasticene sa 8 ili 10 razlicitih elemenata.

Izbor osnovnih boja i njihovih tonaliteta omogucava lako raspoznavanje nominala, sto doskora na ovome prostoru nije bio slucaj. Visestruke zastite bi trebalo ne samo da obeshrabre falsifikatore, vec i da nam pokazu koliko je ovoj vlasti stalo do "cvrstog" dinara. Ali za detaljniju analizu trebalo bi da obratimo paznju na svaku pojedinacnu banknotu.

10 dinara - Vuk Karadzic Novcanica deluje kompaktno, cemu doprinose valjano odabrane boje i najmanji raster u odnosu na sve ostale. Poruka je jednostavna, opismenjavanje je u pitanju, a i Vuk se kao motiv pojavio samo jedanput u inflatornom periodu. U svakom slucaju, ljudi su toliko navikli na Vuka da njegova pojava nikoga ne moze da uznemiri.

20 dinara - Petar Petrovic Njegos Lik vladike, pesnika i drzavnika cesto se pojavljivao na inflatornom novcu, cak pet puta. Medjutim, pored izbora slike iz gotovo mladickog doba Njegosevog, ova banknota nam donosi jos jednu novinu. Naime, po prvi put lik Njegosa je dat u odori vladike. Interesantno je da se na ovakav izbor NBJ opredelila u vreme sukoba koje otvara raskolnicka crnogorska crkva. Ovo je ujedno i jedini motiv na novcu koji je vezan za Crnu Goru, kao drugu clanicu federacije. Odnos je znaci 9:1, kao i medjusobni odnos broja stanovnika ove dve republike.

50 dinara - Stevan Stojanovic Mokranjac Po prvi put na nasem novcu javlja se lik kompozitora. Pravo je cudo kako se toga niko nije setio ranije, dok su mnogi nasi velikani samo dobijali sve vise nula ispod sebe. Kada je vec odabrana oblast muzike Mokranjac se nametnuo kao najprepoznatljivije resenje.

100 dinara - Nikola Tesla Nikola Tesla je bio najpopularniji lik hiperinflacije, cak sedam puta se pojavljivao na raznim nominalima i u raznim bojama. U trenutku kada se danas aktuelna novcanica pojavila mnogi ljudi su je neretko vizuelno brkali sa 100 DEM. A na pijacama se najbolje culo javno mnenje. Nekima je to bilo simpaticno, dok su drugi u njoj pronalazili razloga za patriotske nastupe tipa "Sad su nam i pare kao nemacke, sve ce nas rasprodati". Iako smo vec odavno svi radije drzali iste te marke nego dinare. Da li je ovo bila slucajnost ili namera guvernera, diskutabilno je, ali sala je svakako uspela.

200 dinara - Nadezda Petrovic Ovo je prva banknota cijem je sadrzaju bio posvecen i komentar guvernera NBJ Mladjana Dinkica: Na aversu novcanice od 200 dinara je lik velike srpske slikarke Nadezde Petrovic, koja je pripadala realistickom pravcu u slikarstvu, a tome u ekonomiji tezi i centralna banka (Politika, 1. 06. 2001). Mozda zbog odusevljenosti dobrom idejom, i zeleci da je sto vise naglase, dali su nam jedno graficko resenje pretrpano raznim sadrzajima. Mada, ukoliko kurs u ekonomiji bude realistican poput uzora, da li ce nam se desiti da zalutamo u impresionizam?
Ono sto je u ovom slucaju zaista hvale vredno jeste najzad pojava zene na nasem novcu. Do sada je to "uspelo" samo kraljici Mariji pre tacno sedamdeset godina (1000 dinara iz 1931). Nadajmo se da nam to ukazuje i na buduci smer vlasti u odnosu prema zenama. Zastita na ovoj novcanici obogacena je sa jos dva zastitna elementa u odnosu na prethodne. Tako se i kod nas najzad pojavljuju kvalitetan hologram i kip efekat, sto je zaista podsetilo na kvalitet zapadnoevropskog novca i pored nedostataka u stampi.

1000 dinara - Djordje Vajfert Ime Djordja Vajferta je u Srbiji oduvek asociralo na postenje, sigurnost, preduzetnistvo, ekonomsku stabilnost i snagu dinara. Na licu novcanice u pozadini se nalazi slika nekadasnje Vajfertove pivare, podsecajuci nas na snagu privatnog vlasnistva koju sada vlast zeli da obnovi. Podseca nas i na drzavu koja je nekada ocigledno bila bliza gradjanskoj opciji od danasnje, u kojoj je kapital slobodno proticao. Na nalicju je figura Djordja Vajferta ukomponovana u njegov dugogodisnji radni prostor - enterijer NBJ.
S druge strane, postavlja se pitanje u kojoj meri aktuelna vlast ima moralno pravo na ovakav potez? U trenutku pustanja u opticaj ove banknote (20. 09. 2001) jos nista nije ucinjeno po pitanju denacionalizacije kojom bi trebala da bude obuhvacena i zaostavstina Djordja Vajferta, ukljucujuci i pomenutu pivaru. Da li nam u ovom slucaju motivi na novcu obecavaju nesto na tom planu ili je u pitanju samo igranje na kartu nostalgije?
Oprema same novcanice moze pomalo i da zabrine. Portret velikog industrijalca i dugogodisnjeg guvernera NB je odstampan u veoma krupnom rasteru. Zastita novcanice je, kao i na prethodnoj, zadrzala 10 elemenata. Ali umesto holograma sada je postavljena jeftinija zastita "varijabilnom bojom". Da li to NBJ nedostaje novca za kvalitetniju stampu? Ili je samo aljkavost u pitanju? U svakom slucaju to su nedopustivi propusti, pogotovo na najvecem nominalu.

*

Iz izjava guvernera Mladjana Dinkica dâ se ustanoviti da je u jednom trenutku postojala jasna slika o tome ko ce se pojaviti na kojem nominalu. Ako bismo redosled licnosti pokusali da uporedimo sa odnosom vlasti prema njihovim zanimanjima, dobili bismo prilicno podudarnu sliku.

10 dinara - opismenjavanje, obrazovanje; po vrednovanju duboko na dnu drustvene lestvice;
20 dinara - duhovni zivot; vlast ga propagira kada joj to odgovara, kao i u ovom slucaju;
50 dinara - kompozitori, muzika; u kulturnim pregledima najcesce zauzimaju poslednja mesta; u muzickim institucijama materijalno stanje je poprilicno jadno;
100 dinara - nauka; puno o njoj govore, ali nekih iole ozbiljnijih ulaganja nema;
200 dinara - umetnost; u velikoj meri pokazuje sta vlast podrazumeva pod umetnoscu i sta je spremna da vrednuje; u obzir dolazi samo trenutno odgovarajuci trend;
1000 dinara - privreda, ekonomija; svakako prva zelja vlasti, kojoj su svi ostali segmenti zivota podredjeni obrnuto proporcionalno dugorocnim potrebama naroda.

Da li su ovo zaista dobro protumacene poruke sa novca nase drzave? Ukoliko jesu, nasa vlast je dobro iskoristila priliku da na svojim kovanicama i banknotama prikaze realno stanje u zemlji. Pitanje je samo da li su to zaista i zeleli? Jer postoje i srecniji primeri u zemljama iz naseg okruzenja, koji su se vise usredsredili na reprezentaciju svojih osobenosti i kontinuiteta drzavnosti, no na manifestaciju trenutnog politickog kursa.
Znakova identiteta drzave, drzavnosti i naroda koji u njoj zive nema osim drzavnoga grba i Gracanice, koja prakticno vise nije u ovoj zemlji. Ovakav izbor motiva nam mozda pokazuje i okrenutost rukovodecih struktura iskljucivo ka sebi samima, bez pokazivanja puno obzira ka podanicima. Bezlicnost novca u svakom pogledu nas upozorava (a nadam se da gresim) i na ono sto nas ceka - bezlicno drustvo. Drustvo bez jasnoga kursa osim kursa liberalnog kapitalizma, bez identiteta, bez jasnoga cilja. Novac i trenutna politika tako govore.

Adam N. Crnobrnja

Susedi: Grdna bruka na srpskim Delfima «

» Ogledi: Tranzicija u Srbiji - reforme i reformatori