Dogadjanja

Izborna Skupstina NUNS-a

Suprotstaviti se pritiscima vlastodrzaca i sejacima mrznje

Nezavisno udruzenje novinara Srbije, na skupstini koja je odrzana u beogradskom Studentskom kulturnom centru 26. januara, jos jednom je ponovilo svoj protest "zbog govora mrznje koji se zapatio i siri se iz samog parlamenta i javne komunikacije medju politicarima". Lustracija, odgovornost, visi standardi politicke kulture, kontrolna funkcija javnosti, teme su kojima ce se nezavisni novinari posvetiti i u narednom periodu, zakljuceno je na skupstini. Izvestaj o finansijskom poslovanju, osim u pojedinacnim zahtevima, nije bio predmet razgovora, a clanovi su obavesteni da ce im ti podaci biti pristupacni na veb-sajtu organizacije.
Iako je na pocetku sednice registrovano vise od sedam stotina prisutnih, vec do pauze u kojoj je obavljeno glasanje vecina je napustila zasedanje pa je izborna komisija samo mogla da konstatuje kako se za nove izvrsne organe izjasnilo samo 186 clanova, dok bi neophodni minimum podrazumevao 200 glasaca.
Na ponovljenim izborima, 9. februara, glasalo je 206 clanova NUNS-a. Za novog predsednika izabrana je Milica Lucic-Cavic (160 glasova).
Odlasku velikog broja prisutnih novinara svakako su doprinele neke diskusije i istupanja clanova koji su, kao i ranije, skupstinu zeleli da pretvore u poligon za licne obracune, ali i onih koji su, kao Aleksandar Tijanic, sadasnji savetnik za stampu jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice, a nekadasnji ministar za informisanje u Vladi Srbije, u doba Miloseviceve diktature, pokusali NUNS da uvuku u aktuelne politicke obracune.

Teskoce sa novim vlastima

Da NUNS ceka ozbiljan i tezak posao potvrdjeno je i na ovoj skupstini.
Nijedna vlast nije imuna od zelje da vlada javnoscu, pa ni ova. Mada su se najvece i najznacajnije promene u ovom drustvu ipak desile, ostalo je jos mnogo poslova. Pre svih hitno usvajanje novih zakonskih akata u sferi informisanja. Zakon o radio-difuziji bi vec u februaru trebalo da udje u skupstinsku proceduru, dok se Zakon o javnom informisanju jos radi i planirano je da se pred poslanicima nadje do kraja marta ove godine. S tim u vezi NUNS je zatrazio da se u Vladi Srbije formira resorno telo koje bi se bavilo "transformacijom i unapredjenjem medijskog sistema i da se prilikom izbora licnosti u ovo telo uvazi misljenje profesije".
"Godinama se NUNS borio za afirmaciju personalnih i etickih principa, za javnost, dostupnost informacija, ali i za odgovornost novinara. I nadalje nas osnovni zadatak ostaje zastita novinara od pritisaka mocnika bilo kroz vlasnistvo nad medijima bilo od politicara koji, ocito, nisu razumeli sta promene i tranzicija u medijskoj sferi podrazumevaju. Protiv smo svake manipulacije javnoscu i medijima", svakako je jedan od najvaznijih zakljucaka ovog skupa.

Maske, Grasland von Kamerun, Ehem. Staatl. Museum fur Volkerkunde, Berlin

NUNS je jos jednom podsetio vladajuci DOS na predizborno obecanje da javnost obavesti ko su ubice novinara Slavka Curuvije, te da se rasvetli i privede pravdi ubica jagodinskog novinara Milana Pantica, kao i da se ubrza postupak u utvrdjivanju odgovornih za smrt 16 radnika RTS-a. Da je rad u medijima tezak posao ilustruje podatak da je za samo dve godine umrlo 17 clanova NUNS-a. Da bi se uslovi rada popravili skupstina je podrzala stvaranje Asocijacije sindikata medija, koja bi okupljala i sve medijske radnike. Od Vlade Srbije se zahteva da se zakonima regulisu prava slobodnih novinara, te da se pronadju nacini da se prizna radni staz svim novinarima koji su bez posla ostali od 1. januara 1991. do 5. oktobra 2002. godine. Vlast bi morala da izmeni i Zakon o Udruzenju novinara Srbije, koji se "zasniva na ideoloskim principima i priznaje samo jedno novinarsko udruzenje kao deo agitpropa jednopartijske drzave". NUNS zakljucuje da bi se ravnopravnom deobom imovine znatno popravio materijalni polozaj novinarskog udruzenja, te stvorili uslovi za normalniji rad i bolje socijalne programe.
Govoreci o radu udruzenja na razmedji dva sistema i interregnumu, a koji je u trenucima odlazeceg rezima karakterisala strasna represija, predsednica Gordana Susa je naglasila da su nakon promene vlasti zabelezeni novi vidovi pritisaka, te da je NUNS sprecio cak 33 slucaja pretnji novinarima i u najnovijem periodu.
Veran Matic, direktor Radija B-92, je ocenio da se nisu obistinile velike nade kako ce prestati politicki pritisak na medije posle ostvarenih politickih promena. "Nezavisni mediji su dovedeni na rub opstanka, a s druge strane nekadasnji miljenici Milosevicevog rezima su se priblizili novim centrima politicke moci" - zakljucio je, podsecajuci na cinjenicu da se sistemom finansiranja iz republickog budzeta RTS dovodi u potpunu zavisnost od Vlade.
Naglasio je da se nove vlasti nisu dovoljno distancirale od govora mrznje koji se obnavlja a koji mediji sire, te da u profesiji nije ostvaren diskontinuitet, niti da je analizirano ono sto se dogodilo.

Lidija Jovetic

Dogadjanja: Lakoca gubljenja «

» Susedi: (Nad)realno