Dogadjanja

Nulta godina

Istine i odgovornosti

"Treba nam festival otvorenih ociju." Te (neizgovorene) reci Dusana Makavejeva, selektora specijalnog programa Film u drustvenim konfrontacijama, na prvom Festu 1971. godine,1 tacnije su danas nego ikada.
Tek na ovom festivalu pokrenuta je takva serija razgovora na temu Istina i odgovornost, a povodom filma "Srbija, godine nulte" Gorana Markovica. Inicijatori su list Republika, Gradjanski parlament Srbije i Dokumentacioni centar "Ratovi 1991-99", a ukljucio se i list Danas. U Dvorani kulturnog centra Beograda, 3. februara, film su gledaocima komentarisali Dusan Makavejev, Drinka Gojkovic, Hatidza Krnjevic, Sreten Ugricic, Nebojsa Popov i autor - Goran Markovic.
Prepun dokumenata ali, ipak, autorski film, u kojem Goran Markovic igra i sebe-autora i, kroz svoj alter ego, gradjanina nemocnog da svojim angazmanom i stavom druge Srbije zaustavi nasilje, ratove i opsti socijalni i moralni sunovrat, podstakao je vise aspekata razmisljanja na tu temu.
Prema misljenju Drinke Gojkovic, pitanje je koliko nam jos godina predstoji do stvarne nulte, jer nasilje je bilo "simbolicko za ono sto ce doci". Uocivsi, kao posebno upecatljiv, detalj kad u filmu Markovic pita filozofa Bernara Anri-Levija "sta je rat" ("neko iz srca tame postavlja to pitanje nekome iz srca svetlosti"), ona zakljucuje kako je "dobro da se kroz to uoci i mera nase krivice".
Druga Srbija postojala je svih ovih godina, uveren je Nebojsa Popov (uostalom, u jednoj velikoj TV debati u Parizu i sam Goran Markovic je ucestvovao kao predstavnik druge Srbije), a postoji i danas. Sta je ona danas? Popov smatra da "nije moguce suociti se sa onim sto se dogadjalo i tragati za istinom ukoliko i sebe ne dovedemo u sumnju: mozemo li sebe da izuzmemo iz svega toga?"
Hatidza Krnjevic je kroz ovu filmsku, "hrabru ispovest", videla retrospektivu pozorista apsurda i elemenata koji humanizuju cinjenice zivota tokom protekle decenije. Ona se nada da ce Markovicev film povuci i druge reditelje da kriticki obrade taj period.

Tiermaske aus dem Grasland von Kamerun, Slg. Hans Thiemann, Berlin

Sreten Ugricic podseca da je Milosevic "isisavao moralnu supstancu", te "moramo da krenemo ponovo, konstruktivno, aktivno, ne povlaceci se".
A kako je sam autor usao u ovu "filmsku avanturu"? "Hteo sam da budem subverzivan baveci se filmom. A onda je doslo vreme kada je to postalo besmisleno... U nasim zivotima bila je vaznija problematika Slobodana Milosevica, njegove porodice. Svoje porodice nismo imali, zapostavljali smo ih i zamenjivali nizom atrakcija. Vreme je da im se vratimo."
Samo dva dana kasnije film je prikazan clanovima Medjunarodnog foruma Evropskog pokreta za Srbiju. Pitanje i primedbe - uz sve komplimente filmu - odnosili su se na licni stav autora. "Izostavili ste da predstavite podrucje razumevanja, osecanje kolektivne krivice", rekla je jedna gledateljka. "To sto se desilo Srbima moglo je da se desi i Francuzima, Amerikancima... Ali, to su civilizovana drustva, znaju kako da se nose s tim i zato su civilizovana." "Nazalost, desilo se nama", odgovorio joj je Makavejev, koji je sa Zivoradom Kovacevicem i Goranom Markovicem vodio ovaj razgovor.
Neko je ovu storiju o sustizanju nulte pozicije video kao "praznu rupu, koju ce dopuniti sledeci film", neko kao "pobunu protiv ratnog ludila", neko kao "veoma zastrasujucu i veoma pokretacku"...
Ocekuje se da ce tek na "turneji" ovog debatno-filmskog karavana po gradovima Srbije (Sombor, Kikinda, Zrenjanin, Pancevo, Nis, Pirot, Babusnica, Cacak, Arilje, Ivanjica, Uzice, Valjevo, Kragujevac...) moci potpunije da se pokaze kako ljudi danas vide istinu i odgovornost za godine koje su rezultirale nultom.

Slavica Vuckovic

1 Videti: Republika br. 278.

Dogadjanja: Preturanje budjavog vesa «

» Dogadjanja: Lakoca gubljenja