Broj 278

Dogadjanja

Protekli dani

Banke

Nova 2002. godina pocela je za mnoge gradjane jednim u najmanju ruku neprijatnim dogadjajem. Naime, NBJ je 3. januara proglasila stecaj cetiri velike drzavne banke (Beobanke, Investbanke, Jugobanke i Beogradske banke), cime je osam i po hiljada ljudi odjednom izgubilo zaposlenje. Ukupna dubioza ovih banaka je 8,3 milijarde maraka sto, po recima Miroljuba Labusa, predstavlja 41,4 bruto domaceg proizvoda SRJ, a svaki zaposleni u ovim bankama je samo u proteklih godinu dana napravio 510 maraka gubitka. Banke za svoje potrebe vec godinama koriste novac deponenata i predstavljale su glavni oslonac za raznorazne malverzacije bivseg rezima. Same banke su se, bez garancije drzave, zaduzile kod inostranih kreditora za 1,7 milijardi dolara sto je otislo raznim domacim firmama, tako da drzava ne smatra svojom obavezom da taj novac vrati. NBJ je izracunala da para za sanaciju ovih banaka drzava nema, a finansijski sindikat je izasao u javnost sa tvrdnjom da se unistavanjem nelikvidnih banaka spasava na stotine propalih preduzeca. Savezni ministar finansija Jovan Rankovic uzeo je ovo kao dovoljno dobar povod da podnese ostavku, zaleci se na nepostovanje i omalovazavanje kolega, omalovazavajuci otvoreno kompetentnost guvernera koji je nekada bio njegov student.
Radnici koji su izgubili posao pokusali su da na svoj nacin sprece realizaciju odluke NBJ. Zatvaranje u zgrade banaka, izbacivanje stecajnih upravnika i strajk gladju, demonstracije i razgovor sa predsednikom Kostunicom nisu, medjutim, imali gotovo nikakvog efekta. Sindikat finansijskih organizacija sastao se i sa premijerom Djindjicem i nacelan dogovor da se napravi plan za zaposljavanje otpustenih radnika u okviru projekta o nacionalnom bankarstvu ostao je da visi u vazduhu. Drzava im je ipak dala tri mogucnosti od kojih je izgleda najpopularniji isplaceni kes za godine radnog staza, dok su cekanje posla i mala naknada preko biroa ili prekvalifikacija manje atraktivni.

Kosovo

Na Kosovu jos uvek nije poceo parlamentarni zivot zbog neuspeha u pokusaju da se izabere predsednik Kosova. Ibrahim Rugova je u nekoliko navrata pokusavao da, kao jedini kandidat, to postigne, ali su ga njegovi sunarodnici iz drugih partija sprecili. Ni nekoliko sastanaka sa Amerikancima nije rezultiralo medjualbanskim dogovorom. Srpska koalicija Povratak sa svoja 22 poslanika kao da ceka svojih pet minuta, ali je pitanje koliko dugo ce to gradjanima koje ona zastupa odgovarati. Nemogucnost da se krene dalje pa da skupstina resava vitalne probleme gradjana, kojih je na Kosovu toliko mnogo, steti obicnim gradjanima Kosova i njihovim interesima, dok je za politicare manje-vise zanimljiva klackalica na kojoj, kao na berzi, njihove akcije rastu ili padaju.

Crna Gora

Iako izgleda da je sudbina Crne Gore i dalje cvrsto u rukama Mila Djukanovica, neka najnovija istrazivanja, koja su sproveli podgoricki Damar i Cedem, pokazuju da je danas tek 46,7% gradjana CG za nezavisnost, nasuprot 41,9% koji su za SRJ. Dok je broj pristalica federacije manje-vise stabilan u odnosu na poslednje izbore, smanjio se broj onih koji su na tim izborima bili za politicke opcije koje zagovaraju samostalnost. Ovi podaci, medjutim, ne zaustavljaju crnogorsku vlast koja uveliko najavljuje referendum o nezavisnosti za april ili maj iako se razgovori, koji traju vec mesec dana, nastavljaju. Crna Gora je od 1. januara kao sredstvo placanja uvela evro, ponasajuci se kao da je clanica monetarne unije u okviru EU. Mladjan Dinkic tvrdi da je crnogorska drzava do evra dosla preko jedne nemacke poslovne banke koja joj je novu evropsku valutu prodala po trzisnoj ceni.

Vojvodina

Pocelo je prvo vanredno zasedanje Skupstine Srbije (22. januara) na cijem dnevnom redu je, pored ostalog, omnibus zakona za Vojvodinu koji je, u nacelu, usvojen sa jednim glasom razlike. Prilicno zategnuta situacija oko usvajanja omnibusa zakona, kojima se prosiruju nadleznosti Vojvodine u 24 oblasti, preti da stvori jos jednu drzavnu krizu.
Jedna odluka srpske Vlade uzburkala je duhove. Formiranje Saveta za drzavnu bezbednost, na cijem celu je premijer licno, nije isprovociralo samo one dezurne Djindjiceve kriticare vec je zabrinulo i tolerantne simpatizere reformi srpske Vlade.

Hag

Slobodan Milosevic se sastao sa svojim advokatima koji ce ga zastupati pred Evropskim sudom za ljudska prava, a njegova supruga je u intervjuu Njujork tajmsu zatrazila od Dzordza Busa da opet okupi njenu srecnu porodicu. Na predstatusnoj konferenciji u vezi sa optuzbom za zlocine pocinjene na Kosovu 9. januara, Milosevic je dalje razvio svoju koncepciju zavere i vlastite borbe protiv terorizma. Jedna od najaktuelnijih tema odnedavno je ko ce svedociti na Milosevicevom sudjenju koje pocinje 12. februara. Iako se Hag ponasa prilicno tajanstveno kada je rec o ovoj temi, nisu manje tajanstveni ni potencijalni kandidati za svedoke. Vecina pitanih kaze da nece svedociti, a neki cak i da nece svedociti "lazno" kao bivsi crnogorski predsednik Momir Bulatovic. Ima i onih koji izgleda vrebaju priliku da pokusaju da se nagode ili da samo izadju iz zaborava. S obzirom na politicku situaciju ovde i garancije bezbednosti, oni koji najvise znaju pokusace da izbegnu ponovni susret sa Milosevicem.

Nastasja Radovic

Zbivanja: Spor oko Prevlake i medjunarodno pravo «

» Dogadjanja: Strancarenje