|
Zbivanja
Spor oko Prevlake i medjunarodno pravo
Dobro je poznato da teritorijalni i granicni sporovi predstavljaju
za medjunarodno pravo jedno od najosetljivijih pitanja. Njihova sustina
obicno se vezuje za vitalne, drzavne interese strana u sporu. To je
slucaj i sa sporom SRJ i Hrvatske oko suvereniteta nad poluostrvom Prevlaka,
koje kontrolise ulaz u zaliv Boke Kotorske. Nastao sa raspadom SFRJ
kao jedna od posledica ratnih operacija JNA na podrucju Konavlja i Dubrovnika,
ovaj spor predstavlja nasledje koje veoma ozbiljno otezava normalizaciju
odnosa izmedju dve zemlje. Narocito su ugrozeni interesi Crne Gore.
Samim tim i federacije koja, kao formalni nosilac njenog medjunarodnog
suvereniteta, treba u uskoj saradnji sa Crnom Gorom da radi na resenju
spora sa Hrvatskom.
Septembra 1992. sporazumom Cosic-Tudjman Prevlaka je demilitarizovana.
Na osnovu odluke Saveta bezbednosti po gl. VII Povelje stavljena je
pod nadzor UN. Demilitarizovana teritorija na granici obe zemlje sastoji
se od dve zone: Zute, u koju vojne snage nemaju pristupa a vrse
kontrolu policije Crne Gore i Hrvatske, i Plave, nenaseljene,
u kojoj borave samo posmatraci UN. Njihov mandat produzen je 15. januara
do 15. jula ove godine uz ocekivanje da ce najzad doci do sporazuma
sto nagovestava Sporazum o formiranju Medjudrzavne komisije za razgranicenje.
Desetak godina je proslo u cekanju, diplomatskim sondazama, nezvanicnim
i zvanicnim razgovorima i pregovorima, politickim svadjama kao i rutinskom
izglasavanju rezolucija Saveta bezbednosti o produzenju mandata posmatraca
UN. Posle promene rezima u obe zemlje kao da se situacija postepeno
menja. Ipak, i pored svega, ne moze se reci da nije bilo i objektivnih
razloga za odugovlacenje. I politickih (unutrasnje i medjunarodne prirode)
i medjunarodnopravnih.
Priroda spora je veoma slozena. Pored aktuelnih politickih, vojno-bezbednosnih
i tekucih granicnih pitanja, spor ima i istorijske, pravno-imovinske
aspekte, tehnicka pitanja razgranicenja i demarkacije, cije razjasnjavanje
moze bitno da utice na tempo postizanja i sadrzinu politickih kompromisa
koji bi mogli dovesti do konsenzusa o nacrtu sporazuma. Postoji medjunarodnopravna
situacija prakticno bez presedana. Granica izmedju strana u sporu nije
konacno utvrdjena te polaznu tacku na kopnu radi razgranicenja na moru
nije lako odrediti. Prostor Prevlake u SFRJ je bio pod upravom JNA koja
je nadzirala ulaz u Boku. Stavise, ni Crna Gora ni Hrvatska nisu povukle
svoju administrativnu granicu na ovoj teritoriji prilikom stvaranja
federativne Jugoslavije. U poslednje vreme dolazilo je i do resenja
koja je zivot nametnuo. Sporazumom Crne Gore i Hrvatske otvoreni su
granicni prelazi na Debelom Brijegu i Konfinu koje federacija nije formalno
prihvatila. Najvaznije je, medjutim, podvuci da je usvojena opsta pravna
osnova na kojoj je moguce graditi sporazum ukoliko se konstruktivno
pridje pregovorima. Postavljena je jos 1996. u Sporazumu o normalizaciji
odnosa izmedju SRJ i Hrvatske u cijem su se cl. 4 obe obavezale da pristupe
regulisanju spora oko Prevlake vodeci medjusobne pregovore "u duhu
Povelje UN i dobrosusedstva". Ukoliko bi se poslo tim putem, ostavljajuci
proslosti ono sto joj pripada, i u sklopu savremenih tendencija razvijanja
saradnje medju drzavama trazila resenja, do sporazuma o Prevlaci bi
moralo doci.
Milan Sahovic
Zbivanja: Nagodbenjacka
demokratija «
» Dogadjanja:
Protekli dani
|
