Svet i mi

Artisti i modeli

Bojan al Pinto-Brkic

Ovde, izgleda, niko nije razumeo sta se dogodilo u Argentini. Rec je o komplikovanoj problematici medjunarodnih dugova i njihovom jos komplikovanijem vracanju. Postoji stanovita razlika izmedju napora srbijanskih vlasti da, pod tutorstvom medjunarodnih organizacija, normalizuju finansijski sistem i, u tom smislu, likvidacije nebankarskog dela bankarskog korpusa - na stranu kako su to izveli - i sustinske krize novca kao osnovne jedinice trzisne vrednosti koja je pogodila Argentinu usled nagomilanosti dugova, to jest prevelikog poverenja u iracionalni sistem koji vise nije mogla kontrolisati.
Svedoci smo tendencije da se sve sto se vidi na televiziji sagledava iz lokalne (uglavnom zablje) perspektive, bez potrebe za poimanjem socijalnih ili nacionalnih specificnosti dogadjaja i procesa u svetu. Pronalaze se uslovne slicnosti, a onda ce vec neko u tome prepoznati neki scenario. Scenario je simbioza primitivnog fatalizma i idiotizacije drustvenih aktera po (pra)autoritarnom modelu, jer, implicira se, svi oni igraju neke uloge u kojima mogu donekle improvizovati, ali iz kojih ne mogu izaci. Jedina falinka te "teorije" je sto bi se njenim doslednim primenjivanjem kroz istoriju doslo do toga da je svet pun istovetnosti.
Istovetni su, nazalost, samo neozbiljnost bizarnih strajkaca u bundama koji prete argentinskim scenarijem i nerazumevanje modernog sveta. To scenariolatrijsko nerazumevanje, koje nije srbijanska specificnost, bilo je koren legitimne politike izolacije. Danas time operisu protivnici reformi, sa i bez demokratskog legitimiteta, dok reformisti polako usvajaju govor modela.
Model, za razliku od scenarija, nema fatalisticki prizvuk, niti je njegov ishod fatalan. Modeli sluze kako bi se njima mogli iskazati pravci pozitivistickog misljenja ili traganja za demokratskim raspletom. Oni pretpostavljaju slobodu izbora uloga drustvenih aktera. U mesecima koji dolaze, sa konacnim raspletom krize u odnosima Srbije i Crne Gore, uspostavljanjem kakve-takve drzavnosti i zaokruzivanjem zakonskog okvira za tranziciju, modeli ce se naci suprotstavljeni scenarijima. Medjunarodna zajednica, cini se, namerava da obilato pomaze taj proces. Njenu ce podrsku, kao i podrsku demokratski opredeljenih gradjana Srbije imati samo oni drustveni i politicki akteri koji ne budu dozivali razne scenarije, lececi vlastite frustracije.

Svastalice «

» Zbivanja: Nagodbenjacka demokratija