Dogadjanja

O drzavi bozjoj u Srba

Kada se pogleda sta se sve pise o drzavi i Crkvi - cak i u ozbiljnijim glasilima - stice se utisak da su pripreme za uvodjenje monarhije poodmakle. Dvorski pravnici i teolozi iz Milosevicevog doba nisu, kako se cini, bez posla i skoro nece ni biti. Neka razmisljanja na tu temu bi nagnala i samog blazenog Avgustina da slegne ramenima, jer u njegovom glasovitom delu je precizno objasnjeno sta je sta i u drzavi i u Crkvi. Za izvesnu monarhisticku nostalgiju u nasoj Crkvi treba imati malo razumevanja - iako se ni ona ne moze s dovoljnim razlozima biblijsko-teoloski utemeljiti - jer je to jedna tradicija koja ne uzmice lako. Poznati pravnik dr P. Nikolic - Danas, 14. 12. 2001. - potrudio se da unese malo reda u tu zbrku, ali su se i s njegovim Nacrtom ustava kraljevine Srbije otvorili novi krugovi mogucih nesporazuma. To sto je neko monarhista po uverenju normalna je stvar i razumnom coveku ne moze smetati, tim pre sto i autor ovog dokumenta precizira da nije bitan oblik vladavine nego njegov "sadrzaj".
Buduci da pripreme za monarhiju izgleda napreduju, valja pogledati neke konkretne momente iz tog dokumenta.
Uglavnom su - kaze autor - "iskustva Srbije s republikom negativna", a ni reci se ne kaze da i iskustva s monarhijom nisu blistava sasvim. Srbija bi dakle bila kraljevina, u njoj bi Crkva i drzava bile odvojene buduci da je to "tekovina moderne civilizacije", ali bi Srbi i Crnogorci ostali jedan narod jer se polazi od takvog "stanovista", kako se naglasava. Jesu li ta dva naroda jedan narod ili nisu, ovde necemo raspravljati - na tim je narodima da se izjasne - ali jedan deo barem u Crnoj Gori razmislja slicno ali s princem Petrovicem kao faktorom - no to je vec nesto o cemu srpski i crnogorski monarhisti treba da se nekako dogovore. U dokumentu se za njih predvidja "realna unija" koja bi obuhvatila "druge srpske zemlje" - u toj monarhiji bi bila i Republika Srpska - pa i zemlje koje nisu srpske u slucaju "promene granica". Vec ovde sve pocinje da lici na famozni Memorandum SANU s kojim nismo dobro prosli. Nije jasno ni to kako ce se buduca monarhija prostirati na teritorijama drugih suverenih drzava sa kojima sadasnja SRJ ili uspostavlja odnose ili zeli da to ucini - ranije su svi srpski vladari i njihovi pisci Ustava znali tu cinjenicu, bolje nego sto njome barata princ Karadjordjevic koji se vec obraca "svojim narodima".
Ali kada republikanci uvode monarhiju - jer sadasnji mocnici DOS-a su ustavno-pravno republikanci - ovakve su nevolje neminovne.

Mnogima se cini da se duboka politicka kriza moze resiti tako sto ce se uvesti monarhija, ali dao bi Bog da to bude moguce. Dvor sa princem je sve popularniji - beogradske novine se utrkuju sa vestima - a posebno dvorska kuhinja koja je - kazu znalci - vec na glasu. No ni krsna slava doma Karadjordjevica sv. Andrija Prvozvani nije protekla bez neugodnosti. Bilo je tuzno oko slavskog kolaca uprkos prisustvu patrijarha i brojnih vladika jer nije bilo princeze Jelisavete - o njenom je slucaju Republika vec pisala - koja je u tom domu rodjena, i koja se danas nalazi kod gazdarice na Vozdovcu. Beogradske novine - Vecernje novosti, 12. 12. 2001. - pisu o tome opsirno. "Nisam dobrodosla", kaze princeza jer joj je necak rekao da se "skloni". "Meni je sada" - kaze dalje ona - "zabranjeno da dolazim u Dvor kao sto mi je Tito bio to zabranio zakonom iz 1946. godine". Bili mi republikanci ili monarhisti, ovaj slucaj ne bi smeo da nas ostavi ravnodusnim - u pitanju je temeljno ljudsko pravo, pravo na stan, jer je imovina valjda vracena svima i to podjednako. Da nevolja bude veca, u samom Krunskom savetu o tome nece da govore, niko ni reci da zucne, o svemu odlucuje princ Aleksandar koji nije jedini naslednik imovine pocivsih roditelja. Ugrozena princeza - inace tetka princa Aleksandra - obratila se za pomoc predsedniku SRJ Kostunici i ceka sta ce joj se odgovoriti. Ali i tu se srece sa novim nevoljama, a zima je sve ostrija. Naime, predsednik SRJ jednostavno nije nadlezan u stvarima krunskog naslednog prava buduci da je prvi cinovnik Republike. On bi mogao da koristi nesto od onih "diskrecionih prava", ali ni tu se princezi beskucnici ne smesi dobra sreca - nije ona jedini gradjanin koji se sa slicnim zahtevima obraca najvisoj instanci. To je pitanje ozbiljnije od pikanterija iz dvorske kuhinje i tice se ljudskih i gradjanskih prava koja su ugrozena i obicnim gradjanima i clanovima vladalackog doma. Ta su prava nedeljiva.
Mozda je i pitanje oblika vladavine vazno pitanje - verovatno jeste - ali je vaznije stanje ljudskih prava i demokratski princip i oni su na prvom mestu.

Mirko Djordjevic