Dogadjanja

Javna potrosnja u 2002. godini

Preraspodela siromastva

Posto u Srbiji ima samo milion stvarno zaposlenih, u planirani savezni i republicki budzet bi ove godine svako od njih trebalo da uplati 285 600 dinara ili oko 9500 maraka

Prva godina dosovske vlasti mogla bi se nazvati godinom neizvesnosti u kojoj su uzdrmani stari poredak i sva ranije stecena prava. Zbog stalnih konflikata u DOS-u jedini do sada doneti reformski zakoni (o poreskom sistemu, o privatizaciji i o radu) imaju male sanse da daju dobre rezultate jer nema radikalnih promena u pravosudju, drzavnoj upravi, policiji, finansijskom sektoru...
Na prilicno tankim ovogodisnjim rezultatima koji pokazuju da ce inflacija biti 39 procenata, bez rasta industrijske proizvodnje, s izuzetkom poljoprivrede sa rastom od 28 odsto, Savezna vlada je predstavila plan ekonomske politike za 2002. godinu. Po njemu, drustveni proizvod bi trebalo da poraste za cetiri odsto, industrijska proizvodnja za tri, neto devizne rezerve za 250 miliona dolara, a inflacija da se smanji na 20 odsto. Uz to, bice obezbedjena sredstva da socijalni troskovi tranzicije budu podnosljiviji i da socijalna situacija zaposlenih bude bolja.
Na osnovu tih pretpostavki, Savezna i Republicka skupstina usvojile su - po hitnom postupku - budzete za ovu godinu, po kojima bi federalni trebalo da iznosi 65,8 milijardi dinara, a republicki 219,8 milijardi, sto ukupno iznosi 285,6 milijardi ili oko 9,5 milijardi maraka.
Nase vlade se ocigledno nisu opredelile za skrtu javnu potrosnju u 2002, mada su obecale da ce moci da se trosi samo ono sto je zaradjeno. "U ovoj godini privreda moze da racuna na vrhunac finansijske podrske, jer ce posle morati da stane na vlastite noge i zato je u republickom budzetu za prestrukturiranje preduzeca obezbedjeno 18 milijardi dinara, za agrar 6,3 milijarde, a za prestrukturiranje banaka 4,7 milijardi", kaze potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus.
Savezna kasa ce ove godine iznositi 7,25 procenta drustvenog proizvoda procenjenog na 909,5 milijardi dinara i bice popunjena iz realnih sredstava bez zaduzivanja kod NBJ. Najveci prihod se ocekuje od dela poreza na promet i akciza (35,2 milijarde dinara), zatim od carina i uvoznih dazbina (21,7 milijardi), od prihoda saveznih organa (7,3 milijarde), od saveznih administrativnih taksi (7,3 milijarde) itd. Kao i uvek, najveci korisnik savezne blagajne je Vojska Jugoslavije sa 66 odsto, odnosno 43,5 milijardi dinara. Ta sredstva su za 30 odsto veca od proslogodisnjih. Inace, VJ je isporucila Saveznoj vladi zahtev za 139 milijardi dinara! Razliku od 95,3 milijarde, prema racunici Generalstaba, VJ treba da obezbedi "transformacijom postojece imovine SRJ u VJ u novcana sredstva i iz drugih budzetskih izvora".

Druga najveca stavka u saveznoj kasi su bruto licna primanja zaposlenih u saveznim organima, koja su planirana na 22,4 milijarde dinara. Tu je uracunato povecanje osnovice zaposlenih za 20 procenata, ali ne i plate za predvidjeno povecanje broja zaposlenih u ovoj godini. Saveznim institucijama, pored desetak hiljada sluzbenika, nedostaju novi ljudi! Poredjenja radi treba reci da je za diplomatsko-konzularna predstavnistva predvidjeno 2,8 milijardi dinara, za invalidsko-boracku zastitu 5,7 milijardi, a za isplatu stare devizne stednje 3,1 milijarda.
Budzet Srbije tezak oko sedam milijardi maraka je prica za sebe. Pored zamerki da je preveliki i da ce predstavljati veliko opterecenje za privredu i gradjane, ekonomski strucnjaci mu priznaju i jednu dobru stranu: da je spakovan na jednom mestu i da ne skriva izvore. Republicka kasa teska 219,5 milijardi dinara gotovo je dvostruko veca od one iz 2001. godine. Velikim delom ona ce biti usmerena na prestrukturiranje privrede i bankarskog sektora, na socijalna davanja, otplatu stranog duga i veca izdvajanja za penzije. Zato srpski premijer Zoran Djindjic kaze da ce to biti "budzet stednje i prezivljavanja, a ne razvoja", jer ce se iz njega finansirati samo zakonske obaveze drzave i troskovi tranzicije.
Gotovo trecina republicke blagajne ce ici na finansiranje socijalnog sektora u koji spadaju obrazovanje, zdravstvo, socijalna zastita i penzioni sistem. Po recima ministra finansija Bozidara Djelica, prioriteti Vlade ce biti prosveta, zdravstvo i sudstvo. U ukupnom fondu plata predvidjeno je da 41 odsto budu plate prosvetara, da se od povecanja akciza na cigarete osnuje Fond za zdravstvo sa planiranih 800 miliona dinara i Fond za infrastrukturu skola sa 300 miliona dinara. Sudije i tuzioci ce u ovoj godini moci da racunaju da ce im plate dostici 1000 maraka, a svi gradjani da ce im standard porasti za tri procenta, dok bi plate i penzije trebalo da porastu za 18,7 odsto.
Pored socijalnih davanja, u republickoj blagajni su predvidjena i sredstva za vracanje inostranih dugova (15,6 milijardi dinara), vracanje dela stare devizne stednje i zajma za preporod Srbije. Za prekvalifikaciju 60 000 do 80 000 radnika planirano je 4,5 milijardi dinara, za subvencije u energetici 3,9 milijardi, za potrebe preduzeca i banaka jos 5,5 milijardi itd.
Uz opasku da je predvidjena javna potrosnja prevelika, prof. Jurij Bajec ocenjuje da je u tranziciji neizbezna jaka uloga drzave. "Bolje je sto je budzetom predvidjeno da se novac izdvaja za restrukturiranje i tranzicioni fond nego da se finansira zivotarenje onih preduzeca koja nemaju sansu da opstanu."
Prilicno veliki republicki budzet ima i deficit od 4,3 odsto koji ce, po recima ljudi iz Vlade Srbije, biti pokriven iz realnih izvora. Naime, od privatizacije se ocekuje 150 miliona dolara, od donacija 126 miliona dolara, od kredita Svetske banke 186 miliona dolara i od kredita NBJ i poslovnih banaka jos 77 miliona dolara.
Sve je to lepo smisljeno, ali nevolja lezi u statistici. A ona kaze da je trenutno u Srbiji oko 850 000 ljudi bez posla, a da milion i po radi u preduzecima koja su u stecaju. Po istoj statistici samo milion ljudi u Srbiji prakticno stvara nove vrednosti i puni budzet, dok tri do cetiri miliona (ukljucujuci penzionere) ocekuje bolju buducnost od drzave ciju kasu treba da napuni onih milion. Ako savezna i republicka kasa ukupno iznose 285,6 milijardi dinara, onda svaki stvarno zaposleni treba ove godine u nju da izdvoji po 285 600 dinara ili oko 9500 maraka. Videcemo koliko je to realno.

Jasna Kesic