Dogadjanja

Dogadjalo se proteklih dana

"Corave bake"

Posle mesec dana nedoumica oko toga da li je Ratko Mladic na teritoriji SRJ (odnosno u Beogradu), dilemu je razresio Dzordz Robertson, predsednik Parlamentarne skupstine Saveta Evrope, izjavom da je, prema informacijama kojima on raspolaze, jedan od "visokokaratnih" haskih optuzenika (kako ih zove premijer Djindjic) vec odavno tek "jedan od nas". Nakon upozorenja Karle del Ponte, krajem novembra, da je Mladic u SRJ, oglasili su se gotovo svi relevantni zvanicnici. Neki su tvrdili da je to potpuno netacno, a neki da "ne mogu da tvrde" da Mladic nije u ovoj zemlji.
Cak je i premijer RS Mladen Ivanic pozvao Radovana Karadzica i Ratka Mladica da se predaju Tribunalu, ali ni posle Robertsonove veoma jasne izjave i opomene Beogradu, niko, ni Kostunica ni Djindjic, nije smatrao da mora da se obrati javnosti.

S druge strane, DOS pokusava da stvori utisak da mu je ponovo veoma stalo da se saradnja sa Tribunalom u Hagu formalizuje pa cak i da se ostvari potpuna saradnja koja kupstine Srbije na kojoj se glasalo o usvajanju Predloga Zakona o radu doslo je do incidenata pri glasanju. Marsicanin je prekinuo sednicu jer je bilo tvrdnji da se nije glasalo po propisima tj. da su glasali i oni koji nemaju to pravo. Pojavila se odnekud i video-kaseta sa snimkom inkriminisanog glasanja, a onda i druga na kojoj je glasanje izgledalo sasvim drugacije. Sve je izgledalo kao da se ne radi o nasoj trivijalnoj stvarnosti vec o scenama iz nekakvog politickog trilera. Dokazi i protivdokazi su izazvali nove dokaze pa je tako ustanovljeno da je jedan poslanik DS glasao, navodno, izmedju dva putovanja do Soluna sto je bilo nemoguce smestiti u realan vremenski okvir. Kako-tako, po kratkom postupku stavljen je na dnevni red predlog o smenjivanju Marsicanina (koji je ipak podneo ostavku), Zakon je prosao (za njega je glasao i DSS), a nova predsednica Parlamenta je postala Natasa Micic iz GSS. No, tu su tek pocele vec uhodane seme za sukobe u DOS-u. Kostunica je kao lider DSS uputio pismo ostalima iz DOS-a (Djindjica je podrzao cak i Velja Ilic, a ovaj mu ponovo nudi mesto potpredsednika i dozvolu da ostvari svoje planove). Od toga nije bilo nista, pa su Svilanovic i Labus napravili predlog novog koalicionog dogovora koji je bio susretljiv prema zahtevima obe strane. DSS nije zbog toga pokazala neki entuzijazam i ostala je pri svom "pismu". Djindjic je, medjutim, pripretio i oduzimanjem mandata poslanicima DOS-a iz redova DSS, tvrdeci da nikakve parlamentarne krize nema jer je formirana nova skupstinska vecina, a DSS je prakticno postala nesto kao "prava opozicija". Kostunica nije dosao na sednicu DOS-a (10. 12) i sve je ostalo da visi u vazduhu.

Javnost se opet uzbudila, analiticari su naostrili pera i procistili glasove, bilo je mnogo buke i besa, pa je sve nastavljeno po starom. DSS je shvatila da nema dovoljno pristalica van svoje stranke da bi srusila Djindjicevu vladu i isprovocirala prevremene izbore, a i da drustvo bivse vlasti nije dobro za reputaciju, a drugi deo DOS-a je zadovoljan sto DSS nije uspela da spreci usvajanje za reformatore tako vaznog zakona o radu i sto je u Srbiji, za sada, minimalizovao uticaj Kostunicinih ljudi.

Otvaranje prema svetu

U Beogradu su boravili francuski predsednik Zak Sirak (7. i 8. decembra) i poljski premijer Lesek Miler (12. decembra), a ministar Svilanovic je bio u nekoliko znacajnih poseta. Posebno su vazne bile posete Zagrebu i Sarajevu (gde je delegaciju SRJ predvodio predsednik Kostunica). Svilanovic je u Zagrebu, pored svog kolege Tonina Picule, sreo i citav drzavni vrh i ucinio jedan gest koji je uzburkao i hrvatsku i ovdasnju javnost. Naime, ministar je izgleda shvatio da osvrt na nedavnu proslost u odnosima dve zemlje nije samo stvar diplomatskih manira i novoustanovljenih obicaja na ovim prostorima vec da nije moguce ne biti u izvesnoj meri lican, odnosno ne pokazati da nije tako lako ovestalim formulacijama izraziti slozenost uslova u kojima je doslo do sukoba izmedju dva naroda u Hrvatskoj. Izgleda da su svi od Svilanovica ocekivali vise ravnodusnosti i diplomatske suvoparnosti. Jedni su bili nezadovoljni sto se nije "sasvim izvinio" i sto je pominjao Jasenovac, dok su drugi spocitavali ministru "deljenje emocija" sa Hrvatima i, opet, pominjanje Jasenovca jer je, po njima, nasa patnja veca od njihove. Svilanovic je, kasnije, pokusao da objasni zasto se tako ponasao ali je jasno i to da je pokusao da istupi iz manira kopiranja gesta Vilija Branta, po mnogo cemu neponovljivog.

U Sarajevu je 18. decembra odrzana konstitutivna sednica Medjudrzavnog saveta za saradnju izmedju BiH i SRJ, na kojoj su razmatrana pitanja borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala kao i aktuelna bilateralna saradnja, a zatim su ministri spoljnih poslova potpisali Sporazum o unapredjenju i zastiti investicija i Ugovor o carinskoj saradnji i uzajamnoj pomoci SRJ i BiH.
Za razliku od naglasavanja posebnih odnosa sa RS i ignorisanja drzave BiH, sto je Kostunica preferirao na pocetku svog mandata, diplomatski i drzavni poslovi sa ovim nama vaznim susedom kao da dolaze na svoje mesto. Po prvi put se jasno vidi da SMIP pocinje da vodi jasniju i ambiciozniju spoljnu politiku sto sigurno nije lako u atmosferi cestih politickih afera i skandala ali i ozbiljnih razlika izmedju najvecih partija u DOS-u koje se, s jedne strane, ponasaju po ideoloskoj inerciji, a s druge, u skladu sa povrsnim razumevanjem politickog pragmatizma.

Skupstina ipak funkcionise

Skupstina Srbije je usvojila budzet za 2002. godinu (219 milijardi dinara), a guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic je, pored familije Karic, poceo da se "zamera" i obicnim, drzavnim bankarima. Naime, neizvesna je sudbina banaka iz druge grupe banaka koje su, prema ranijim najavama NBJ, bile predvidjene za sanaciju. Sada se tvrdi da drzava za taj posao nema para pa ce neke od najvecih domacih banaka biti, najverovatnije, likvidirane pocetkom 2002. godine. Za razliku od uverljivosti koju je guverner pokazao prilikom sredjivanja poslova sa Bogoljubom Karicem (bio je i TV duel na RTS u kojem je Dinkic izneo i neke frapantne cinjenice o stepenu povlascenosti ove porodice u bivsem rezimu), u slucaju sudbine velikih drzavnih banaka, javnost, zaposleni i vlasnici racuna u ovim bankama (preko kojih mnogi dobijaju svoja osnovna sredstva za zivot), nisu blagovremeno i adekvatno obavesteni o namerama NBJ. Ili ni sam guverner jos uvek ne zna sta u stvari da radi? Dok mnogi zaposleni i penzioneri strahuju sta ce biti sa novcem koji imaju na racunima i kako uopste da se ponasaju, donedavni finansijski mocnici su osnovali Sindikat finansijskih organizacija i tako pokusavaju da se organizovano, uz podrsku zaposlenih kojima preti gubitak posla, suprotstave odlukama guvernera.

SRJ, Kosovo, Crna Gora, Srbija

Privremena Skupstina Kosova je konstituisana 10. decembra ali Rugova nije (zbog odsustva Tacijeve podrske), uspeo da i pred ocima sveta dobije ono sto je vec jednom dobio u paralelnom svetu koji je pod Milosevicem stvoren na Kosovu.
Posle novembarskih razgovora Havijera Solane sa Beogradom i Podgoricom, poceli su razgovori o buducnosti SRJ, koje je zahtevala EU. Posle sastanaka u Beogradu i Podgorici, sa kojih nije bilo konkretnijih informacija za javnost, razgovori ce se nastaviti...
Predsednik SRJ je, posle dugo vremena, sazvao Vrhovni savet odbrane (27. decembra). Iako je general Nebojsa Pavkovic krenuo u nekakvu reformu (smanjio je generalski sastav VJ za trecinu i sam ponudio Kostunici ostavku), ali je predsednik Kostunica nije prihvatio.

Pavkovic je, izgleda, postao nezamenljiv. Crnogorci otvoreno govore da ih ova tema vise ozbiljno ne zanima (jer kod Solane ozbiljno rade na svojoj nezavisnosti), a za Kostunicu je Pavkovic izgleda ostao jedini dokaz da, kako se tvrdi u njegovoj stranci, 5. oktobra ne bi bilo bez njega i DSS.

Nastasja Radovic