Dogadjanja

Upotreba informacija

Zasto je izbio zestok sukob izmedju Vlade Srbije i nekih medija

Do sada najzesci sukob izmedju Vlade Srbije i novinara izbio je ovih dana kada su, najpre nedeljnik Reporter, a zatim i dnevni list Blic, objavili spisak od oko 360 policajaca koji se, navodno, nalaze na spisku Haskog tribunala. Nezadovoljna srpska Vlada digla je veliku galamu povodom ovog slucaja, istrazni organi su usli u ove redakcije, ispitujuci poreklo ove informacije. Napetosti izmedju vlasti i medija nisu retke (tako je uostalom i u svetu sa demokratskom tradicijom), ali ovoga puta rec je o sukobu sa znatno vecim politickim ulogom nego u onim rutinskim nesporazumima. Ako bi informacija Reportera bila tacna, onda bi se srpska Vlada nasla u ozbiljnoj neprilici, izlozena optuzbama da pred javnoscu zataskava i krije potencijalne osumnjicene za ratne zlocine. Vlada, medjutim, porice tacnost ove informacije i, prelazeci i sama u ofanzivu, sumnjici novinare Reportera i Blica da su objavljivanjem ovog laznog spiska u stvari hteli da podstaknu policajce da se pobune protiv premijera i ministara.
Odjeci ove afere, koja je tako snazno eksplodirala, dospeli su i do Haskog tribunala ciji je predstavnik pohitao da izjavi kako se niko od ovih policajaca ne nalazi na njihovim spiskovima optuzenih ili osumnjicenih. Ali, zamah probudjenih politickih strasti bio je toliki da se na ovo upozorenje iz Haga malo ko osvrtao, a na konferenciji za stampu doslo je do razmene jos ostrijih optuzbi izmedju ministra Mihajlovica i novinara.
Uprkos tome sto su se sve strane cule u opsirnim izvodima, javnost se, vise zbunjena nego valjano obavestena, nasla pred pitanjima na koja sama tesko nalazi odgovore. Jedno od tih pitanja glasi ovako: ako mediji treba da budu odgovorni pred zakonom za informacije koje donose, nije li onda Vlada poslednja koja bi trebalo da sudi o odgovornosti novinara? A predstavnici Vlade su u ovom slucaju bas to uradili - oni su vise puta energicno i naglaseno insistirali u javnosti bas na odgovornosti. Ministri i novinari su, doduse, jednaki pred zakonom, ali je Vladina moc kudikamo veca od ove puke zakonske proklamacije. U zemlji jos nestabilnog sudstva ovakva vladina neumerena eksponiranost moze da baci ozbiljnu senku na svaku buducu presudu, cak i kada bi sudija nastojao da bude maksimalno objektivan. Otuda i podozriva pitanja koja se cuju sa raznih strana - nije li presuda o slucaju objavljenih policijskih spiskova vec poznata i bez zvanicne sudske presude?
S druge strane u javnosti se roje i pitanja koja se upucuju i novinarskoj strani. Upravo istoga dana kada je ministar unutrasnjih poslova Mihajlovic odrzavao konferenciju za stampu, haska tuziteljica Karla del Ponte je pred Savetom bezbednosti UN optuzila saveznu Vladu za opstrukciju, a srpsku je Vladu pohvalila za dobru saradnju sa Haskim tribunalom. Otkuda sada u medijskim interpretacijama ispada obrnuto? Na tragu trazenja ovakvih odgovora secanje se vraca na avgust kada je izbila afera povodom ubistva Gavrilovica, bivseg sluzbenika Drzavne bezbednosti. I tada su neki mediji bili favorizovani kada je rec o objavljivanju saopstenja iz kabineta predsednika savezne republike. Sto se tice ovog poslednjeg slucaja - policijskih spiskova - donekle je karakteristicno i oglasavanje Nezavisnog udruzenja novinara Srbije. U prvom je saopstenju receno da je objavljivanje ovakvih spiskova jos jedan dokaz "da stranke u sukobu koriste medije za medjusobne obracune", a u drugom, kasnijem, osudjuje se vladin zahtev da Reporter otkrije izvore svoje informacije (ovo je sasvim u redu jer bez tajnosti izvora informacija nema ni valjanog obavljanja novinarskog zanata). Medjutim, u javnosti nije propusteno da se uoce i razlicito intonirani naglasci u ova dva saopstenja.
Uopste, svih ovih godina vecina medija je ratne zlocine tretirala sporadicno i senzacionalisticki, izbegavajuci da ozbiljno analiziraju zasto je i kako do tih zlocina doslo, gde leze osnovni uzroci i odgovornosti za sve ono sto se dogodilo. Mnogo je medija - a to pokazuje i ovaj poslednji dogadjaj sa policijskim spiskovima, koji su vise skloni da vode istragu, nego da profesionalno zurnalisticki istrazuju. I to je valjda jedan od razloga sto nam je politicka scena stalno neuroticna.

Dragos Ivanovic