Pravosudje
»Sudska
vlast nije poklon«
Razmisljanje sudije Opstinskog suda u Leskovcu Nikole Pesica, objavljeno
u listu Republika br. 272 pod citiranim naslovom, te aktuelna desavanja
povodom inicijative ministra pravde i lokalne samouprave za razresenje
jednog broja sudija, povod su da pokusam da javnosti, a pre svega kolegama,
predocim sopstveni stav o tome.
Vreme je velikih promena, tektonskih poremecaja i previranja u svim
institucijama sistema. Iz korena su uzdrmani temelji (i dobrog i loseg)
na kojima se zasniva citav jedan poredak. U svemu tome, pravosudje nije
moglo i nije smelo da ostane po strani. Pre svega, i najvise zbog toga,
sto je ono stub svake drzave koja pretenduje da se zove ozbiljnom.
Eroziji vrednosti morala i mi smo dali svoj udeo. Ponajpre - cutanjem
i nedostatkom tako potrebne hrabrosti da se sami izborimo za nezavisnost
i samostalnost koje niko ne treba da nam poklanja. Oni su u nama samima
i zavise samo od personaliteta pojedinca, nikako od nekog sa strane.
Ako smo, kao struka, ostali nemi kada su kolege, razresene tokom 2000.
godine, stajale uspravno i casno trazeci nasu podrsku, i to ne samo
zbog sebe, vec u ime svih nas (podsetimo se pisma sudije Jelisavete
Vasilic objavljenog u dnevnom listu Blic pod naslovom "Sudije cute
na svoju stetu"), smemo li i imamo li prava da i dalje cutimo i
treba li ministar (koga inace dozivljavam kao lice koje pravosudju treba
samo da obezbedi neophodne uslove za nesmetan rad) ili bilo ko drugi
da nas ocenjuje ili, kako rece uvazeni kolega, sudija Ustavnog suda
Srbije Slobodan Vucetic, da nam sudi.
Sigurno je da medju nama ima onih koji, ni po kakvim kriterijumima,
ne zasluzuju da se zovu ovim casnim i uzvisenim imenom. Zasto i danas
dozvoljavamo da spiskovi "podobnih" i "nepodobnih",
"postenih" i "nepostenih", budu posao ministra i
stampe, umesto da mi, koji smo najpozvaniji i najodgovorniji da ocenimo
sopstveni i rad svojih kolega, smognemo snage, savladamo laznu solidarnost,
skupimo i moralnu i strucnu hrabrost i otvoreno, licem u lice, kazemo
onima koji su obescastili ovaj poziv da treba da idu. I onima koji su
udvoricki i bez ikakvog pogovora sprovodili necije naloge i onima koji
su, naocigled svih nas, dobijali stanove i kredite i koristili svaku
vrstu privilegija dok je vecina postenih sve dublje tonula u materijalno
beznadje, i onima koji svojim kvalitetom u radu nisu ispunjavali ni
najosnovnije zahteve posla. To je obaveza kolegijuma sudija svakog suda,
a onda ce Opsta sednica Vrhovnog suda, kao jedini legalni organ, prema
jos vazecem Zakonu o sudovima, na osnovu cinjenica, doneti valjanu odluku
i ponuditi je na usvajanje Narodnoj skupstini. Tako se nece dogoditi
da se liste prepricavaju po kuloarima, objavljuju u dnevnim listovima
i mnogi od nas proglasavaju bez krivice krivim.
Govorim ovo zbog vecine kolega koje su tokom svog radnog veka dostojanstveno
nosile teret svih nedaca koje su pratile ovaj tezak i iscrpljujuci posao.
Zbog mnogih koji su, sa svojim porodicama, izuzetno tesko ziveli, ostavljajuci
u sudnici nadljudsku energiju koja, ni na koji nacin, nije valjano vrednovana.
Sudije su odlucivale o ljudskoj slobodi, novcu od kojeg se moglo zavrteti
u glavi, stecajevima zbog kojih su mnoge porodice ostajale bez minimuma
egzistencije, a pri tom su prebrojavali svaki dinar da bi opstali.
Govorim u ime i zbog njih. Zbog svih tih koji, visoko uzdignute glave,
krase nasu profesiju. Zbog casti, postenja, strpljenja i nade u boljitak,
nisu zasluzili da se bilo ko njima poigrava.
To nije samo vreme proslo. Sve dotle dok sami ne podignemo glas, pokusavace
da nas "disciplinuju" u skladu sa potrebama dnevne politike.
U svemu tome, pozdravljam donosenje zakona iz oblasti pravosudja, kao
osnovu za korenite promene.
Do njihovog stupanja na pravnu snagu, za buducnost drzave, pravde i
struke, moramo da se izborimo sopstvenim snagama. Ako i ovu priliku
propustimo, sutra ce mozda vec biti kasno, a tada necemo imati pravo
da se ljutimo na aktuelnog ministra i novinare, koji samo rade svoj
posao, sto to cine umesto nas.
Verica Smiljanic
Sudija Privrednog suda u Pozarevcu
|