Pravosudje

Razgovor u Drustvu sudija o reformi pravosudja

Prava reforma pravosudja jos nije pocela

Ovo je opsti zakljucak razgovora koji su o osnovnim preduslovima za ozbiljnu reformu pravosudja 28. novembra 2001. godine u prostorijama Drustva sudija vodili Nebojsa Popov, glavni i odgovorni urednik, i Zlatoje Martinov, saradnik Republike, sa Gordanom Mihajlovic, predsednicom Drugog opstinskog suda i Omerom Hadziomerovicem, predsednikom Drustva sudija Srbije

Pitanje nezavisnosti pravosudja i samostalnosti u vrsenju sudske vlasti aktuelno je i danas nakon pobede izborne volje gradjana 24. septembra i demokratskog preokreta od 5. oktobra. Razgovore na tu temu Republika je vodila sa sudijama u dva navrata: prvi, 29. februara 2000. godine, jos u vreme Milosevicevog rezima, dakle u doba najvece represije vlasti ne samo na sudstvo vec na sva podrucja zivota. Tada je nezavisnost sudstva bila puka apstrakcija jer je vladala gola sila pa je mnostvo sudija bilo razreseno zato sto nije pristajalo da sudi po diktatu izvrsne vlasti. Tom prilikom je zajednicki konstatovano da je problem nezavisnog sudstva izuzetno kompleksan, da on nije samo pravni, nego i politicki, socioloski, psiholoski i eticki fenomen i da je put ka nezavisnom sudstvu i samostalnom sudiji koji vrsi ustavom garantovanu sudsku vlast neobicno mukotrpan, a cilj tog puta se cinio vrlo dalekim. Zakljuceno je da su razorene sve vrednosti i drustvene institucije, da je unistena privreda, a da pauperizacija stanovnistva dostize nevidjen stepen, te da se jedino izbornom smenom rezima mogu stvoriti preduslovi da se o nezavisnom sudstvu uopste razgovara. Izborna smena vlasti nametala se kao conditio sine qua non ukupnih drustvenih promena.

A onda 24. septembra i tri meseca docnije, 23. decembra 2000. godine, pobedjuje izborna volja gradjana, totalitarni Milosevicev rezim odlazi sa politicke i - sva je prilika - istorijske scene. Nekoliko meseci nakon toga (8. februara 2001) ponovo razgovaramo, ovoga puta u znatno drugacijim okolnostima. Provejava, naime, nada da ce do bazicnih promena svakako doci, ali istovremeno i opreznost u pogledu tempa tih promena. Konstatovan je izvestan kontinuitet samovolje nove vlasti, odnosno da sudovi i tuzilastva nisu oslobodjeni pritisaka i politickih interesa pojedinih stranaka. Ipak, izrazavalo se uverenje da ce do ozbiljnijih promena doci donosenjem novih zakona, pre svega onih iz oblasti pravosudja, ali i da puke kadrovske promene nece oznaciti reprodukciju shvatanja da je politicka moc najvisa vrednost, visa od sudske vlasti i sudijskog postenja i licnog i profesionalnog integriteta.
Ovaj razgovor, treci po redu, odrzan je nesto vise od godinu dana nakon demokratskih promena u zemlji. U medjuvremenu donet je i paket pravosudnih zakona, oseca se izvesni dinamizam u procesu promena u pravosudju, i glavna pitanja koja se danas namecu jesu pre svega dokle se stiglo u procesu promena, odnosno da li su definisani pojmovi i ciljevi reforme, odnosno sta je to reforma i kakvi se rezultati od nje ocekuju. Takodje je znacajno utvrditi da li je ucinjeno dovoljno, a ako nije trebalo bi pokusati da damo dogovor zbog cega nije. Da li je definisana uloga samih sudija u procesu reforme i da li i oni snose deo odgovornosti sto nije ucinjeno vise i sto su zaobilazeni prilikom nedavnog usvajanja paketa pravosudnih zakona i sta je u svemu tome ucinilo Drustvo sudija.

Republika: Prva tema je sta je to reforma pravosudja, druga tema su zakoni, da li je to samo tekst ili napredak u prakticnom sistemu, treca - aktuelna najava smenjivanja sudija bez jasnih kriterijuma ali i bez dovodjenja u pitanje presuda koje su takve sudije donele, pre svega kad je rec o jednoj velikoj temi a to su montirana sudjenja kojih je bilo u nasoj novijoj proslosti. Potrebno je odgovoriti na pitanje sta biva sa presudama na tim montiranim procesima i da li ce one biti revidirane. U svemu tome bitna je uloga Drustva sudija koje stvara neko strucno javno mnenje koje ce pokretati inicijative o ovim pitanjima.
Cak i kad bi nase pravosudje bilo idealno mora da postoji neko mesto kao sto je ovo, na kojem bi se raspravljalo na temu sta se dogadja u pravosudju. Nema pravne drzave bez sudske vlasti, a sve ove improvizacije, nazalost, vrlo cesto odvracaju paznju od te glavne stvari. A ako se odvraca paznja od te glavne stvari mi onda i dalje imamo golu vlast, a ne drzavu. A ako sama vlast, politicka vlast improvizuje, nema strategiju, vuce pogresne poteze, onda ona ne vodi ka stvaranju drzave, nego imamo jedan provizorijum, jedno haoticno stanje. To bi bile glavne teme razgovora sa vama, mi bismo zeleli da cujemo sta Drustvo sudija, sta grupa ambicioznih i visoko profesionalnih sudija misli o svemu ovome. Jer samo oni mogu nesto vise da ucine u pravcu uspostavljanja sudske vlasti i procesu formiranja pravog poretka kao temelja pravne i stabilne drzave.

Niko ne pita sudije

Gordana Mihajlovic: Tokom proteklih deset godina razorene su drustvene institucije i nakon 5. oktobra malo je sta ucinjeno da se one obnove. Takvo je stanje u svim oblastima pa i u pravosudju. Ministar pravosudja nije imao jasnu viziju i strategiju sta uraditi sa pravosudjem. Odnosno, tacnije, nije imao listu prioriteta: da li cemo da donesemo zakone o sudovima i sudijama, zakon o lustraciji, da li cemo da izvrsimo kadrovske promene, da poboljsamo materijalni polozaj sudija, da poboljsamo uslove rada sudija i sudova jer su oni danas ocajni pa su i ucinci katastrofalni. Nije bilo reda i sistematicnosti pa se krenulo, narodski receno, "djuture", pokusalo se da se strpne od svega pomalo. Zato nije uradjeno nista ili gotovo nista. Doduse, nedavno su usvojeni tzv. pravosudni zakoni ali bez konsultacije nas sudija. Dakle, ti zakoni su doneti od strane jedne politicke stranke i premda su neki pravni strucnjaci pre vise godina - dakle jos za vreme Milosevica - radili na tim projektima - sudije nisu bile konsultovane. To je strasno pogresno, uzasno cinovnicki. Molim vas lepo, zar je dovoljno to sto ja znam ponesto o zdravstvu, a znam, naime, sta mi nedostaje kao gradjaninu kad, na primer, odem kod lekara, ali zamislite da sad na osnovu tog znanja ja odlucim da napravim nacrt zakona o zdravstvu! A upravo to je uradjeno sa grupom pravosudnih zakona.
Ili, uzmimo kao primer zakon o sudovima. Samo ljudi koji nikada nisu profesionalno radili u sudu mogu za taj zakon da kazu da je dobar. On je u teorijskom smislu mozda dobar, ali tvrdim da ce taj zakon, odnosno promena nadleznosti sudova, sto je njegova osnovna sadrzina, jos vise iskomplikovati efikasnost sudova, a nesumnjivo ce doneti nove probleme kako tehnicke tako i finansijske. Tako ce opstinske sudije tzv. teske predmete jos vise odlagati u iscekivanju da ce oni uskoro biti prebaceni u okruzni sud cime ce se predmeti gomilati i smanjiti efikasnost sudova. Nimalo nisu zanemarljivi ni tehnicki problemi jer treba te predmete popisati, treba ih odneti u drugi sud, tamo mora neko da ih primi, da ih popise, da zakaze sudjenje, itd., a sve to kosta. Pa onda okruzni sud nije u istom gradu gde je i opstinski. Tako ce npr. iz opstinskog suda u nekom malom gradicu predmeti morati da se "transportuju" stotinak kilometara dalje, do sedista okruznog suda. S obzirom na nasu poslovicnu neorganizovanost i stihijnost mogu vec da zamislim taj opsti metez i haos koji ce nastati.

Republika: Da, to je stanje i to je moguca procena buduce situacije, ali sta je sa reformom? Mi znamo sta misli izvrsna vlast, ali ne znamo sta o reformi misle sudije, odnosno kako je oni shvataju. Kakvu reformu pravosudja zagovara Drustvo sudija?
Gordana Mihajlovic: Problem je u tome sto stvarna reforma pravosudja jos, zapravo, nije ni zapocela. A i kada zapocne, taj ce proces dugo trajati.

Bilten

Br. 1, Godina 1, Beograd, oktobar 2001, izd. Drustvo sudija Srbije

U okviru svoje aktivnosti Drustvo sudija Srbije nedavno je pokrenulo informativni bilten za svoje sve brojnije clanstvo. Kako je u uvodu naglaseno, bilten bi trebalo da rad Drustva ucini javnim i sto vise ga priblizi clanstvu.
Prvi broj sadrzi osnovne cinjenice o Drustvu sudija, informacije o radu Upravnog odbora i o aktivnostima vise komisija Drustva osnovanih s ciljem angazovanja sto veceg broja sudija. Tako Bilten izvestava o formiranju pravosudnog centra za obuku i strucno usavrsavanje sudija, o izbornim kursevima iz pojedinih grana prava, daje pregled formiranih odeljenja Drustva sudija Srbije po gradovima Republike, kao i tekstove o svim dosad odrzanim tribinama i raspravama o reformi pravosudja i njegovom materijalnom polozaju.
Bilten bi trebalo da postane informativni organ Drustva sudija.
Glavni i odgovorni urednik je Gordana Mihajlovic, predsednica Drugog opstinskog suda u Beogradu.

Republika: Ako kazete dugo, ne mislite li da treba definisati sta ce dugo trajati? Trebalo bi, znaci, definisati sta je to reforma, koji su to reformski zahtevi, sta Drustvo sudija kao pokretac strucne javnosti, kao inicijator promena u pravosudju u cilju uspostavljanja sudske vlasti stvarno cini u tom pravcu.
Gordana Mihajlovic: Drustvo sudija se, u okviru predstojece reforme sudstva, zalaze pre svega za to da se istinski uspostavi sudska vlast. Kada se sustinski uspostavi, ona treba da bude samostalna, odnosno nezavisna u odnosu na druga dva oblika vlasti. Jer najveci problem je dosad bio u stepenu zavisnosti sudske vlasti od izvrsne vlasti. Usvojenim zakonom o sudovima formiran je pravosudni savet, odnosno Visoki pravosudni savet koji predlaze sudije, a u kojem su najvise zastupljeni upravo ljudi iz pravosudja. Na taj nacin ce se ta zavisnost u znacajnoj meri smanjiti. Pored mana ovog zakona, koje sam vec istakla, treba reci da je ovo izvanredno resenje koje vodi stvarnoj nezavisnosti pravosudja.

Drustvo sudija i reforma pravosudja

Kako mi, kao Drustvo sudija, vidimo reformu pravosudja? Moje misljenje je da je prvo trebalo doneti one zakone koji su bitni za funkcionisanje pravne drzave, odnosno koji su bitni za funkcionisanje sudova. To su pre svega procesni zakoni i to zakon o krivicnom postupku i zakon o parnicnom postupku. Zakon o krivicnom postupku donet je posle godinu dana od uspostavljanja nove vlasti, zakon o parnicnom postupku nije se promenio niti ima najava da ce biti promenjen. Takodje nije donet nov pravilnik o radu sudova, koji je takodje vrlo vazan jer bi trebalo ograniciti ovlascenja predsednika suda, koja su u bivsem rezimu bila velika. Tako se danas apeluje na predsednike sudova da se ponasaju u skladu sa demokratskim preobrazajem od 5. oktobra sto mnogi i cine, ali ih pravilnik na to ne obavezuje. To se moralo regulisati, ali do toga jos uvek nije doslo. Drustvo sudija se, po mom misljenju, u okviru reformskih zahteva zalaze za dve stvari, za ostvarivanje nezavisnosti sudova, odnosno samostalnosti sudija i za vecu efikasnost u resavanju predmeta.

Republika: Da li po vasem misljenju ovaj set pravosudnih zakona ipak ispunjava osnovne zahteve strucne sudijske javnosti u pogledu ozbiljne i temeljne reforme pravosudja?
Gordana Mihajlovic: Treba istaci da ispunjava, narocito u onom delu koji regulise nacin izbora sudija. Formiranjem Visokog pravosudnog saveta na izbor sudija ne moze da utice izvrsna ni zakonodavna vlast jer vecinu u tom Savetu cine sudije i tuzioci, dakle ljudi iz pravosudja. Dalje, uvodi se pravo na prirodnog sudiju sto ranije nije bio slucaj, ogranicava pravo predsednika suda da direktno utice na rad sudija i slicno. S druge strane, neka resenja iz ovih zakona su, to sam vec istakla, naizgled dobra ali su u praksi tesko sprovodiva ili zato sto su skupa ili, pak, tehnicki tesko ostvarljiva. Tako, recimo, zakonom o sudovima uvodi se Apelacioni sud, ali cujemo da u budzetu nema para za njegovo finansiranje. A taj zakon je usvojen i treba da startuje od 1. januara 2002. godine!

Drugo, finansijski momenat je i te kako znacajan jer ako nema povoljnih materijalno-tehnickih uslova za rad sudija i sudova onda nema ni efikasnosti, a kad nema efikasnosti onda nema ni radikalno promenjenog sudstva. I dalje se sudjenja zakazuju na cetiri meseca i to u najboljem slucaju. To nije primer dobre efikasnosti. Po meni, reforma pravosudja znaci to da se sudska vlast dovede na takav nivo da ispunjava one zadatke koji se od nje ocekuju a to je da pruza efikasnu pravnu zastitu poremecenim odnosima izmedju subjekata u sporu.

Republika: Ministar Batic je u okviru velikog preuredjenja u pravosudju najavio Zakon o lustraciji. Sta sudije o tome misle?

"Carski rez" kao politicki marketing

Gordana Mihajlovic: Ja sam veliki pristalica lustracije, ali samo ako je u funkciji unosenja reda u nas pravni sistem i u pravosudje. Dakle samo zbog toga da bi se poboljsala efikasnost, kvalitet sudjenja i donosenje isto tako kvalitetnih i nepristrasnih presuda. Ali ako se radi o tome da politicka vlast pricama o lustraciji u pravosudju zadobija politicke ili stranacke poene, onda to ne bih mogla da prihvatim, a verujem da to ne prihvataju ni druge sudije.
Baticev najavljeni "carski rez", cini mi se, sluzi upravo tome i zato sam mozda i preostro reagovala u javnosti. I dalje smatram da je lustracija potrebna, ali ona se ne moze sprovoditi dekretima ministra i njegovom voljom, vec jasno odredjenim postupkom u okviru same sudske vlasti. Ponajmanje njen nagovestaj treba da bude medijski toliko eksponiran. Razresenje sudija je stvar samog pravosudja, a stavljanje sudija na stub srama nije prihvatljivo, kao sto nije prihvatljivo da se sudijama sudi na ulici i preko novina i da politicari sami presudjuju koliko godina robije ce dobiti ovaj ili onaj sudija jer je krsio izbornu volju gradjana ili pak neki sumnjivi biznismen koji nije platio ekstraprofit i slicno. Sto se odgovornosti sudija tice, dovoljno je da se utvrdi odgovornost i da ih Opsta sednica razresi. Sve drugo je politicki marketing ministra kome ne odricem pravo podnosenja inicijative. Ali inicijative i nista vise od toga. Zasto ministar uostalom ne formira jedno strucno telo sastavljeno od sudija i ljudi iz pravosudja pa neka se napravi analiza rada sudija za koje se trazi razresenje, neka odgovaraju za svoje presude ako su one donete pod sumnjivim okolnostima, a to se zaista utvrdi. Onda ce sa takvim dokazima njihovo razresenje postati obicna, normalna stvar. Ovako je ministar svojim nastupom i samom sintagmom "carski rez" doprineo izvesnom osecanju vanrednih mera oko smene sudija umesto da ona bude izvrsena u skladu sa zakonom. Time je izazvan strah i kod drugih sudija, a to je najmanje pozeljno u procesu reforme sudstva za koju se i sam ministar toliko zalaze. To je, zapravo, suprotno svim intencijama jedne neophodne i radikalne ali na demokratski nacin sprovedene reforme pravosudja.
Ovih dana smo dobili drugi spisak sudija za koje se zahteva razresenje, a kao argument se navodi losa efikasnost. Verujte da je to izazvalo pravi haos u sudovima, strah i uzbunu medju sudijama. Niko se vise ne oseca sigurnim jer, ruku na srce, tokom desetogodisnje Miloseviceve diktature retko ko je ostao nezaprljan, ne radi se tu naravno o nekim velikim zloupotrebama, ali ipak cak i sitni najmanji ustupci koji ako su cinjeni sada opterecuju savest sudija i izazivaju strah. Mnogi od tih sudija nisu u osnovi neposteni i sigurno je da ne zasluzuju razresenje. Zato smatram da bi neko strucno telo, mnogo strucnije nego sto je to Ministarstvo pravde koje je upravni organ, trebalo da donese kriterijume o razresenju, a da Opsta sednica na osnovu redovnog postupka odluci o daljoj sudbini tih sudija.

Republika: Svi govore potrebi donosenja novih zakona. Naravno da je to vrlo vazno, ali sta se desava sa kvalitetom vodjenja sudskog procesa, sa kvalitetom donetih presuda. I sada i ranije. Mi smo u proteklom periodu imali seriju montiranih sudskih procesa, a o tome niko, pa ni sudije ne govore.
Gordana Mihajlovic: Sto se tice tih procesa odmah da kazem da su oni vodjeni preko predsednika sudova. Vlast je imala u predsedniku suda "svog coveka" koji je zavrsavao te prljave poslove oko politickih procesa.

Problem montiranih procesa

Republika: To nije sporno, ali da li je bilo u proteklih godinu dana nekih revizija presuda po osnovu montiranih procesa? Da li vi znate za takve slucajeve. Vi kao sudije i kao clanovi Drustva sudija? Da li sudijska javnost, odnosno Drustvo sudija razmislja o reviziji takvih izmisljenih "krivicnih dela" i presuda na osnovu njih izrecenih? Takve presude su izazvale odredjene posledice po osudjenog, ali su imale i sire drustvene implikacije. Da li one mogu da se zaobidju u procesu lustracije i reforme pravosudja?
Gordana Mihajlovic: Za takvu vrstu presuda postoji vanredni pravni lek u zahtevu za obnavljanje sudskog procesa. Ministar pravde je pomenuo montirana sudjenja ali je trebalo da nesto tim povodom i konkretno ucini. Na primer, trebalo je da formira jedno telo, odbor ili komisiju koja bi se bavila tim pitanjima, koja bi pokrenula inicijativu na osnovu rezultata svojih traganja za istinom i predala predmet Vrhovnom sudu. Onda bi Vrhovni sud na Opstoj sednici odlucivao o reviziji presuda takvih montiranih procesa. Ali prvo treba utvrditi koji su to procesi, koje su sudije vodile takve procese, kakva je bila presuda i slicno. Postoji jasan postupak i smatram da je Ministarstvo moglo da se pozabavi tim problemom jer po zakonu pravna mogucnost da se revidira ili ponisti takva presuda nije iskljucena.

Republika: Da, ali to je samo "tekst"; tekst zakona koji upucuje na vanredni pravni lek. Uostalom i kod Staljina ste mogli naci takav ili slican pravni lek.
Ali da li je iko od sudija u proteklih godinu dana pokrenuo postupak za reviziju presuda u montiranim procesima? Jer ako se lustracijom smenjuju korumpirane sudije, da li je moguce zaobici njihove presude koje su doneli, ne sve naravno, vec samo one u montiranim procesima? Nije li to, izmedju ostalog, i posao sudija ne samo u sudnici, vec sudija uclanjenih u Drustvo sudija koje sve vise postaje znacajan faktor formiranja strucne javnosti.
Omer Hadziomerovic: Zeleo bih prvo da kazem nesto o tzv. lustraciji. Smena sudija moze se izvrsiti samo za ono sto je sudija ucinio dok je u funkciji sudije, a to znaci da je zloupotrebio svoj polozaj, da je primao mito, da je donosio presude koje su u suprotnosti sa zakonom ili na stetu optuzenog jer su nesrazmerne ucinjenom krivicnom delu i slicno. Ne moze sudija odgovarati i biti razresen zato sto je bio u izbornoj komisiji i tamo krao glasove! Ako je krao glasove ili jabuke na pijaci, svejedno, on je ucinio krivicno delo kao gradjanin, ne dakle kao sudija, i odgovarace pred zakonom za ucinjeno krivicno delo. Pri tom ce trpeti sve posledice i na svom radnom mestu koje proizlaze iz krivicnog zakona opet kao i svaki gradjanin koji krivicno delo ucini i to one i na onaj nacin kako to zahteva vodjenje krivicnog postupka. To valjda nije sporno. Sudija moze i mora da odgovara samo za svoj nesavesni sudijski rad, odnosno za nesavesno vrsenje sudske vlasti koja mu je poverena, bas kao sto i ministar moze biti smenjen zbog nesavesnog rada u vladi, a posebno moze biti gonjen kao i svaki drugi gradjanin zbog nekog ucinjenog krivicnog dela.
Ako smo to razjasnili mozemo preci na vase pitanje o odgovornosti onih sudija koji su sudili i presudjivali u montiranim sudskim procesima poput npr. sudjenja poznatim piscima zbog napisanog romana ili price, pesnicima zbog objavljene pesme, filmskom reziseru zbog snimljenog filma koji je tamo neka CK-komisija oglasila "protivnim drzavnim i partijskim interesima". Za reviziju takvih presuda postoji procedura. Posle upucivanja inicijative predsednik Vrhovnog suda utvrdjuje da li je zahtev osnovan i onda se donosi odluka o pokretanju postupka i Opsta sednica daje svoje misljenje. Dakle, tu ne bi trebalo da bude nejasnoca, ali znajuci sastav Vrhovnog suda cak i danas ostaje veliko pitanje da li bi takva inicijativa stvarno prosla.
I u tom smislu vase pitanje ima puno opravdanje. Jer zaista se ne moze krociti u reformu, a zaobici i tako vazna pitanja kao sto su pitanja nepravednih i neosnovanih presuda koje zahtevaju reviziju. Drugim recima, da smo stvarno pravna drzava postojeci postupak bi bio sasvim dovoljan da se dâ pravna satisfakcija nepravicno osudjenim licima.
Ali opet se, nazalost, vracamo na osnovno pitanje, odnosno vise na tuznu konstataciju da mi zapravo nemamo koncepciju i da izgleda bas i ne znamo sta je to reforma pravosudja i kakvu mi to zapravo reformu hocemo. Prvo moramo da definisemo sta hocemo da bude, kako sada jeste i kako da ostvarimo ono sto hocemo da bude. Dakle postoje tri aspekta: prvi je da pravosudje bude nezavisno, drugi da bude efikasno i treci da pravosudje bude nepristrasno. Nezavisno, to znaci da bude ravnopravno sa druga dva oblika vlasti, sa zakonodavnom i sa izvrsnom vlasti. Efikasno - podrazumeva da bude azurno, da brzo i kvalitetno radi. Nepristrasno podrazumeva da sudija nema razlicit odnos prema strankama u postupku. Ta nepristrasnost prema strankama ogleda se u tome da sudija sudi na osnovu zakona a ne na osnovu rodjacke ili druge veze, ili zato sto je podmicen ili sto je, pak, vrsen politicki i drugi pritisak na njega.

To je nacelan stav, a sada cu reci sta mi kao Drustvo sudija konkretno radimo na tom planu, dakle na planu uspostavljanja sudske vlasti i ozbiljne reforme pravosudja. Po prvom osnovu - nezavisnost sudske vlasti - mi smo se zalagali, a zalazemo se i dalje, za donosenje sistemskih zakona kojima bi se mogla definitivno regulisati ta nezavisnost. Nase zalaganje je ipak makar i delimice urodilo plodom donosenjem zakona o sudovima koji umnogome omogucuje sudijama da tokom primene tog zakona od januara naredne godine pocnu sa uspostavljanjem sudske vlasti. Kako taj zakon ne bi bio, kako je neko rekao, samo obican "tekst", mrtvo slovo na papiru, sudije zaista moraju da ga ozbiljno primenjuju. Iako nismo konsultovani prilikom izrade tog zakona mnoga njegova resenja doprinose nasem osnovnom zalaganju za nezavisnost sudstva. Formiran je Visoki pravosudni savet, Gordana Mihajlovic je o tome vec govorila, i sada imamo situaciju da same sudije biraju sudije, parlament ih samo aminuje. Parlament, odnosno zakonodavna vlast, doduse, moze da ne izabere sudiju sa liste Pravosudnog saveta, ali ne moze da izabere nijednog sudiju ako ga ne predlozi Savet. To znaci da je izvestan ekvivalent postignut u neprestanoj borbi za jednakost ova tri oblika vlasti. Drugo pitanje koje se takodje tice nezavisnosti sudstva jeste pitanje nezavisnog i samostalnog sudije. Jer nema nezavisnog sudstva bez isto takvog sudije. Tu je vazan materijalni polozaj sudije, koji podrazumeva i odredjen status koji strankama ali i siroj javnosti uliva poverenje. To je vrlo vazna odrednica jer materijalna sigurnost sudije smanjuje mogucnost korupcije.
Ne treba smetnuti s uma da polozaj naseg sudije nije ni blizu takvog nivoa. Osim niskih plata i neresenog stambenog pitanja, sudije ovde tretiraju kao cinovnike a ne kao vlast. Moj kolega u Engleskoj i Nemackoj nosi togu kao simbol vlasti i respekta od strane drustva, ne respekta prema licnosti, razume se, nego prema njegovoj funkciji. A kod nas? Molim vas, pa mene ujutru kad dolazim na posao portiri u Palati pravde zapisuju kao poslednjeg catu i vrebaju na svaki moj izlazak u toku radnog vremena kako bi mi se odbilo od plate. U Nemackoj sudije nemaju radno vreme. Kad ovo govorim to nisu puke zalopojke poput onih kojima smo sa TV ekrana obasuti od strane prosvetara, rudara i ne znam kojih drugih zanimanja; ne, a to je opsti slucaj sa svim sudijama, to je zalosno stanje naseg pravosudja. Time hocu da ukazem koliko se kod nas, zapravo, ne uvidja znacaj sudijskog posla i sudijske odgovornosti. A za sudije svuda vaze posebni zahtevi ponasanja i oni zbog toga moraju imati neku materijalnu podlogu. Tek onda ce sudije moci da prate domacu i stranu literaturu, da se strucno obrazuju, da putuju i sticu iskustva. To su neophodni elementi za formiranje profesionalnog i savesnog, potpuno nezavisnog sudije. Suprotno, ukoliko takvi materijalni uslovi ne postoje, odmah se javlja mogucnost da se na sudije utice.

Republika: Materijalna strana jeste vazna, ali ona valjda nije najbitnija za nezavisnost pravosudja. U javnosti se, nazalost, stvara utisak da sudije poput radnika u fabrikama traze povecanje plata. Valjda postoji neka intelektualna strana njegove licnosti, njegova strucnost, profesionalnost, ambicija da se izbori za vrsenje sudske vlasti?

Obezbediti socijalni status sudija

Omer Hadziomerovic: Naravno da postoji, to niko ne negira, stavise, upravo da bi to ostvario on mora poboljsati svoj materijalni polozaj! Stoga sam i akcentirao materijalni polozaj sudije, jer sudija je i olicenje vlasti, ili bi barem to trebalo da bude, i on ne moze biti tretiran kao npr. rudar, lekar ili nastavnik. Ovo govorim, naravno, bez namere da potcenim ova zanimanja. Biti sudija jeste zanimanje ali istovremeno znaci i vrsenje sudske vlasti. U skladu sa tim, sudija mora imati solidan materijalni polozaj koji ce mu obezbediti status i profesionalno izvrsavanje odgovornih obaveza u presudjivanju u sudskim procesima. Primera radi, materijalni polozaj sudija u Republici Srpskoj je znatno bolji nego kod nas. Ali kod njih je u zakonu o sudijama regulisana ne samo visina sudijske plate, nego i to zbog cega on ima toliku platu. Sudijska plata se kod njih odredjuje tako sto se uzima prosecna neto plata prethodnog meseca, pa se zatim ta osnovica uvecava i to za sudiju prvog stepena 1,5, za sudiju drugog stepena 1,8, za sudiju Vrhovnog suda 2,1. A onda se ukupna suma uvecava za 35 odsto po osnovu cinjenice da je sudija funkcioner i sto po zakonu ne moze da radi nijedan drugi posao osim sudijskog. Zato cemo se zalagati da se i kod nas nesto slicno uradi. To smo nedavno i saopstili ministru finansija Djelicu. Ali, moram to da kazem, njegov odgovor je bio: nemamo novca. Kad god pomenemo materijalni polozaj sudija oni u vladi, tj. izvrsnoj vlasti, kazu: nemamo para. Kao da se ne shvata da sve na ovom svetu ima svoju cenu, pa i nezavisno pravosudje. Treba ulagati u sudstvo i u sudije. Drugacije ne ide, ma sta ljudi mislili. Ali sve to nas opet vraca na pocetak: sta je to reforma i kako se ona shvata. Uzmite kao primer samog ministra Batica: on mesa lustracijske elemente sa razresenjem sudija. Lustracija znaci prociscenje, suocavanje sa proslocu, sa negativnostima i zloupotrebama u sudstvu, a razresenje podrazumeva tacno utvrdjen postupak i tu nema mesta nikakvim "carskim rezovima". Uostalom, nije ni donet zakon o lustraciji pa eto ni zbog toga takav hirurski rez nije moguc, ako se zeli postovati postojeci pravni poredak. Ono sto se, pak, moze uciniti, jeste pokretanje krivicnog postupka protiv onih sudija koje su ucinile krivicno delo zloupotrebe polozaja, primanja mita, kradje glasova, neovlascenog datog ili primljenog kredita, dodele stana bez pravnog osnova i slicno. Zasto se, dakle, ne pokrenu postupci protiv takvih sudija umesto sto se iskljucivo trazi njihovo razresenje? To je glavno pitanje. Zar ministar ne zna da se sudija moze razresiti samo zbog loseg vrsenja svoje sudijske funkcije? To su elementi koje mi u Drustvu sudija smatramo kljucnim za reformu naseg pravosudja.

Republika: Ministar pravde je pominjao montirana sudjenja, ali nije jasan odnos prema njima. Naime, sta uraditi sa sudijama koje su presudjivale u takvim procesima i sta ciniti sa presudama takvih sudija kao i posledicama koje su iz njih proistekle. To je vrlo vazno pitanje.
Omer Hadziomerovic: Slazem se. Ministar je morao da kaze i ko je taj koji ce odluciti o tome sta je montirano sudjenje. Da li ce to prepustiti predsedniku suda, Vrhovnom sudu ili sam uzima pravo da to utvrdi. To mora da se jasno definise. Isto tako i kod famozne lustracije bojim se da ce nas ona uvesti u politicke vode. Odnosno da ce usled nepostojanja pravnih kriterijuma iz ove oblasti to u javnosti biti shvaceno kao politizacija sudstva, a to je upravo ono sto mi u Drustvu sudija zelimo da izbegnemo jer se, bas suprotno, borimo za nezavisnost sudstva.
Zanimljiv je i ilustrativan primer lustracije u pravosudju u Nemackoj, na teritoriji bivse Istocne Nemacke. Naime 1990. godine, kada se Nemacka ujedinila, ministarstvo pravde je produzilo sve sudijske mandate, a onda je sudijama saopsteno: ako zelite da i dalje budete sudije vas rad ce biti ocenjivan i vi morate da ispunite te i te uslove. Tad je i donet zakon o lustraciji. Zatim su bez mnogo pompe i medijske eksponaze posebne strucne komisije ministarstva ocenjivale ucinak sudija i donosile procenu ko ostaje a ko mora da napusti sudijsku funkciju. To je bio elegantan nacin lustracije. Kod nas kao da sve mora na silu, bez reda. To stvara haos i to nije dobro. Ne pocinje pravosudje ni od Batica ni od ne znam koga. Kazu nam: javnost trazi da se smene neke sudije. Pa ako javnost trazi najlakse je umiriti javnost: smenite jedno pet-sest sudija, zrtvujete ih ako treba, dovedete nove sudije i resili ste problem. Samo da li je to put, da li je to reforma? Naravno da nije. Ja volim da to ilustrujem ovako: ako nase pravosudje dozivimo kao barustinu u kojoj zive ribe time sto cemo ubaciti nove ribe necemo postici ni da barustina nestane ni da nove ribe postanu zdravije od onih koje se vec nalaze u bari. To, dakle, nije nacin. Moramo uciniti mnogo vise, a to je promena uslova. Sama promena vlasti je tek otvorila mogucnost za promenu uslova u kojima je dosad bitisalo pravosudje i nista vise.
Neka mi neko objasni zbog cega bi pravosudje danas bilo bolje nego juce, ako radi pod istim, nepromenjenim uslovima? Zasto bi jedna slaba fudbalska ekipa bila jaca ako umesto crvenih obuce plave dresove? Ako su sudije korumpirane, treba reci zasto je to tako, sta ih je napravilo takvima? Pa svakako uslovi u kojima su ziveli i radili. A znamo kakvi su ti uslovi bili. Oni ni u kadrovskom ni u materijalno-tehnickom pogledu nisu bitno promenjeni. Politickih pritisaka doduse nema kao ranije i to je dobar znak, ali sve ostalo se nije znacajnije promenilo. Stvari treba promeniti, ali pravosudje ne moze samo sebe da ocisti. Njemu treba pomoc drzavnih organa.

Republika: Niko vam nece darovati nezavisnost i samostalnost ako se vi sudije ne izborite za ono sto vam po ustavu i zakonu pripada a to je jednakost u vrsenju sudske vlasti sa funkcionerima zakonodavne i izvrsne vlasti. Cini se da morate da vrsite konstantan pritisak na izvrsnu vlast, tim pre sto je ona, za razliku od bivse vlasti, barem u pocetku pokazala izvesnu spremnost na ustavom definisanu deobu vlasti.

I sudije su gresile

Omer Hadziomerovic: Zaista ne mislim da branim sudije i pravosudje od gresaka. I necu da kazem da mi ne mozemo da se bolje organizujemo, borimo i stvorimo neki konsenzus sa izvrsnom vlasti. Ali pravosudje ne moze samo sebe da izmeni. Mi ne mozemo raditi ako nemamo efikasne zakone. Tu postoje dve grupe problema. Prvo je da sudska vlast postane ravnopravna sa ostala dva oblika vlasti, a drugo je pitanje efikasnosti. Mi ne mozemo efikasno da radimo ako nemamo adekvatne zakone. Mi mozemo da se lazemo ako tvrdimo da mi imamo dobar pravni sistem. Mi ga nemamo. Mi imamo skup pravnih normi koje su totalno neuskladjene jedna sa drugom.
A pravni sistem mora neko drugi da vaspostavi, to sigurno ne moze sudstvo. Sudije sude na osnovu propisa i zakona, a zakone donosi neko drugi, zakonodavna vlast. Dakle, mi cemo efikasnije i bolje raditi tek onda kad dobijemo nove alate. A ne proizvodimo ih mi, nego cekamo da ih drugi proizvedu. Kad je rec o efikasnosti, u Svajcarskoj, na primer, 90 odsto predmeta se zavrsi pre nego sto dodje do glavnog pretresa. Zato je novi zakon o krivicnom postupku dobar jer uvodi jedan interesantan novum a to je da istrazni sudija moze da izrekne kaznu okrivljenom maksimalno do jedne godine zatvora, pod uslovom da okrivljeni prizna delo i slozi se da mu istrazni sudija odredi kaznu. Na taj nacin se rasterecuju druge sudije i to doprinosi brzem resavanju predmeta i povecanoj efikasnosti. Ali sve ostalo je sporo, neefikasno i haoticno.

Republika: Pa dobro, ali koliko se po vasoj oceni odmaklo od 5. oktobra naovamo u preobrazaju sudstva?
Omer Hadziomerovic: Malo, vrlo malo. Meni cesto kolege zameraju da sam nestrpljiv. Potpuno razumem da se stvari ne mogu promeniti preko noci. Ali problem je u tome sto nikako ne vidim taj odlucni prvi korak. Zelim ipak da istaknem da je veliki napredak napravljen sa zakonom o sudijama. Bolja su, naime, resenja...

Republika: Tekstualna?
Omer Hadziomerovic: ... Pa ne... mislim na moguca resenja. Zakon se jos ne primenjuje, ali ce od 1. januara naredne godine stupiti na snagu. Napredak se ogleda u tome sto je uopste donet. On zaista ima evropska resenja u mnogim clanovima. Na stranu nacin na koji je donet, ko ga je predlozio kao i to sto nije bio na javnoj raspravi pa cak ni na strucnoj. Ja sam ga procitao tek nedavno, a to samo po sebi govori koliko predlagaci vrednuju sudije. Ipak cinjenica je da je ucinjen izvestan napredak u pogledu osamostaljivanja sudijske funkcije i stvaranja daljih uslova za nezavisnost sudstva.
Ali i dalje smatram da se bez sadejstva izvrsne vlasti u pravosudju ne moze naciniti onaj odlucan korak. A znate zasto? Zato sto druga dva oblika vlasti imaju novac i po tom osnovu moc, a mi novac nemamo. Ni za plate ni za poboljsanje materijalno-tehnickih uslova. I drugo, cini mi se da uvek kada vodimo ovakve razgovore da to cini ista grupa ljudi i da se mi istomisljenici medjusobno ubedjujemo u nesto sto nam je svima poznato.
Na skupovima o npr. nezavisnosti i reformi pravosudja nema ministra pravde, cak ni njegovog zamenika, nema nikog iz izvrsne vlasti. To dosta govori o "jednakosti" vlasti.
Ali opet ponavljam krivica je u izvesnoj meri i do nas sudija i mi u Drustvu sudija cemo se truditi da strucnu javnost pripremimo na to da ubuduce prihvati istinu da izgleda moramo sami da se izborimo za sopstvene pozicije.

Republika: Na kraju ovog razgovora mogli bismo da zakljucimo da cemo ovaj razgovor u sirem sastavu svakako uskoro nastaviti; da smo danas tek naceli kljucne teme za reformu pravosudja. Slozili smo se da prvo treba definisati pojam reforme i kako se ona moze sprovesti, onda sledi donosenje reformskih zakona, pa tu je i znacajno pitanje lustracije, odnosno revizije nepravednih presuda na montiranim sudskim procesima i naravno problem materijalne i tehnicke opremljenosti pravosudja. Ono sto nam se u ovom trenutku cini neobicno vaznim jeste uloga Drustva sudija Srbije koje mora da deluje kao promoter neophodnih promena u pravosudju u cilju uspostavljanja sudske vlasti, stabilnog pravnog poretka a samim tim i ustanovljenja jedne normalne drzave koju mi u ovom trenutku nemamo. Tako shvacen zadatak sudija okupljenih oko Drustva sudija nije mali, nije ni lak, ali nije neizvodljiv.

Pripremio Zlatoje Martinov