Dogadjanja

Rat u Avganistanu i medjunarodno pravo

Posle rezolucije Saveta bezbednosti o vodjenju akcije protiv medjunarodnog terorizma na osnovu prava na individualnu ili kolektivnu samoodbranu doslo je do oruzane intervencije SAD i ostalih clanova antiteroristicke koalicije u Avganistanu. Ova intervencija, legitimna kao direktna posledica akata teroristicke mreze Bin Ladena, potvrdjena tom rezolucijom postala je legalna po medjunarodnom pravu.
Nacelno je ocevidno da je sa pozivom na individualnu ili kolektivnu samoodbranu u vezi sa medjunarodnim terorizmom doslo do jos jednog prosirenja nadleznosti Saveta bezbednosti. Obogacena je pravna sadrzina "odrzanja medjunarodnog mira i bezbednosti" kao glavnog cilja UN. Proglasenjem teroristickog napada na Njujork i Vasington za pretnju svetskom miru, sistem kolektivne bezbednosti UN ovlascen je da deluje radi suzbijanja i ove kategorije protivpravnog cina. Borba protiv terorizma presla je granice drzava te je tako moglo doci do vojne intervencije u Avganistanu, zemlji u gradjanskom ratu, u kojoj frakcija na vlasti pruza podrsku Bin Ladenu i njegovoj organizaciji. Za puteve primene Povelje to nije nista novo. Vremenom se nadleznost Saveta bezbednosti po Glavi VII Povelje sirila obuhvativsi i obezbedjenje primene prava na samoopredeljenje, zastitu ljudskih prava i kaznjavanje za krsenje medjunarodnog humanitarnog prava (MHP). Simbioza unutrasnjih potreba drzava i interesa medjunarodne zajednice kao celine sve vise dolazi do izrazaja u danasnjem svetu. U vezi sa borbom protiv terorizma - postoji clan 51 Povelje koji utvrdjuje pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu kao urodjeno pravo drzava, sastavni deo Glave VII - drugim putem se nije moglo poci. Medjutim, konkretno, pravnotehnicki, gledajuci sadrzinu clana 51, zasad ostaje otvoreno pitanje hoce li i na koji nacin Savet bezbednosti ispuniti svoju duznost do kraja. Ovo se pitanje moze postaviti nezavisno od preovladjujuceg uticaja koji ce imati SAD u toku borbe protiv medjunarodnog terorizma. Iz jednostavnog razloga sto Povelja objektivno relativizira njegovu ulogu u slucaju akcija vodjenih na osnovu prava na individualnu ili kolektivnu samoodbranu. Pruza mogucnost Savetu bezbednosti da deluje "ako smatra da je nuzno radi odrzanja ili vaspostavljanja medjunarodnog mira i bezbednosti". Kako se vec sada govori o mogucnosti upucivanja mirovnih snaga i stvaranju koalicione multietnicke vlade u Avganistanu posle prekida gradjanskog rata, poceo je Savet tako da postupa. Ubrzo ce se pokazati da li ce imati uspeha.
I gradjanski rat i vojna intervencija ma koliko pravno nesporni nisu nista manje predmet brige sa gledista MHP. Specijalno zbog modernih metoda ratovanja i ugrozenosti civilnog stanovnistva. Osim toga, na teritoriji Avganistana odvija se tipican mesoviti oruzani sukob koji pretpostavlja istovremenu primenu normi predvidjenih za medjunarodne i unutrasnje sukobe. Dolazi u praksi do situacija kojima se stvara konfuzija, brise pravna granica medju njima, sto samo vodi povecanju patnji i zrtava civilnog stanovnistva. Da li se zaista moze obezbediti "humanizacija" oruzanih sukoba paralelnim vrsenjem vazdusnih bombardovanja i bacanjem humanitarne pomoci?!

Milan Sahovic