Dogadjanja

Odlicja i nalicja

Zgoda o kojoj pisu beogradske novine - Danas, 22. 11. 2001 - je bizarna, ali i znakovita. Predsednik SRJ g. Kostunica dodelio je visoko odlicje - Orden jugoslovenske zastave drugog reda - Janku Susovicu, stogodisnjaku iz bitke na Mojkovcu. Oglasili su se i drugi, i to nasiroko, koji kazu da je u vreme poslednjeg rata laureat bio "izdajnik koji je propagirao pobjedu sila Osovine" i saradjivao sa okupatorom. Jos ranije - u crnogorskim novinama - sam je stari Susovic kazao da uopste nije bio ucesnik ratova. Mozda je - i verovatno je - greska u "protokolu" i ne bi trebalo zuriti sa sumnjama u g. Kostunicu koji tek treba da odgovori na pismo koje mu je upuceno. Osim toga, plemenita je ideja pomirenja, iako nigde u svetu - recimo u Francuskoj - zvanicnici ne hitaju da ukrase grudi nekog visijevca ordenom Legije casti. Kod nas se to sa odlicjima nastavlja i posle Milosevica, pri cemu se ne vodi racuna o nalicju, o onoj drugoj strani medalje.
Nista veselije ne stoje stvari ni sa poslom oko himne, grba i zastave Srbije ili - ni to nije jasno - Jugoslavije.
Komisija koja se time bavi poziva na "javnu raspravu" i zaista je vreme da se tome i pristupi, ali ni tu nije mnogo toga jasno. Istoricari i zvanicni partijski heraldicari nude nesto sto apsolutno nije jasno. Muce se sa tradicijom, iako nije sporno da drzavna obelezja ne mogu bez znakova tradicije. U grbu ostaje "dvoglavi orao" koji svoja krila siri nad Republikom, jer je drzava tako definisana po vazecem Ustavu. Himna bi bila Boze pravde, ali "samo prva i cetvrta strofa sa refrenom", iako je dobro poznato da se pesma ne menja i da je njena intonacija u celini jasna - to je monarhisticka himna i u pristupu se zagovara ideja da smo imali samo tu tradiciju, a ne i republikansku. Zbunjeni novinari uputili su pitanje ministru Baticu - "Je li Srbija kraljevina?" Ministar je - sledeci ideju dosovskih partijskih heraldicara - odgovorio da "simboli nemaju veze sa oblikom vladavine", sto se ne moze nikako dokazati. U grbu francuske Republike ipak nema burbonskih belih ljiljana i jasno je da su simboli ono sto prati promene sistema, pa prema tome oni nisu "vanvremeni, vanideoloski i vanpoliticki", kako to kaze jedan clan Komisije.
Zbrka koja je nastala nije nista slucajno - ona opominje da nesto nije reseno, sto je vise od simbola.
Nije nejasno da prilikom intoniranja buduce himne gradjani Crne Gore, a o Kosovu i da ne govorimo, nece drzati desnicu na srcu niti ce u grbu i zastavi hteti da prepoznaju i sebe i svoju tradiciju. O samim pak republikancima ne treba ni govoriti, jer za vazeci Ustav malo ko mari i malo ga ko ozbiljno uzima. U prvom redu ne uzimaju ga ozbiljno ni drzavni poglavari jer se - tu je odgonetka ove zbrke oko simbola - pripremaju za nesto novo. Nevolja je u tome sto je na Balkanu novo uvek lose, gore i od onog sto je bilo. Da nije tako ne bi se upustali u zbrku u kojoj ima toliko smesnog i toliko onog sto je malo kome nejasno. Ovde zbrke slicne vrste najavljuju novi haos. Nada je da bas tako nece biti!

Mirko Djordjevic