Dogadjanja

Ko su nasi bogatasi

U Srbiji zvanicno najvise para ima stanovnistvo

U zemlji u kojoj banke imaju isto para kao i privreda tesko je razluciti koji deo poslovnog sveta zaradjuje, a koji je izdrzavan. U prvih deset meseci ove godine 544 filijale banaka i drugih finansijskih organizacija ostvarilo je ukupna primanja u vrednosti 1052 milijarde dinara, a 72 000 privrednih firmi tek nesto vise, 1249 milijardi dinara. Privredi je posle namirenja svih troskova ostalo 3,5 milijardi dinara, dok su banke i druge finansijske kuce uknjizile minus od 108,3 milijarde dinara. Banke koje treba da kreditiraju privredu ocito za to nemaju para, a najsveziji poslovni manjak (za tih deset meseci) samo je kap u moru dugova koji ih opterecuju iz minulih godina. Deo starog duga po osnovu devizne stednje gradjana od banaka je preuzela drzava i osim sto ga isplacuje gradjanima u malim porcijama ponudila im je za uzvrat stednih knjizica obveznice. Trgovina ovim obveznicama pocela je na Beogradskoj berzi a. d. 19. novembra i u prvih osam dana prodato ih je za 261 010 DEM. Potraznja za obveznicama bila je daleko veca, jednog dana je dostigla cak 5,16 miliona DEM, pa ukoliko skepticni i vlasnici starih deviznih uloga odluce da svoje zamrznute pare zamene za obveznice i prodaju ih na berzi odahnuce i drzava i bankari. Dinarski dug banaka pokazao se, medjutim, pretezak i NBJ je od pocetka ove godine zatvorila 19 od 52 banke u Srbiji, a u jos nekoliko pokrenula sanacioni postupak koji treba da ih podigne iznad finansijske nule. Banke, u svakom slucaju, nisu nasi bogatasi.
Sto se privrede tice, onaj mali desetomesecni poslovni plus samo je blagajnicka varka, jer su dugovanja preduzeca svima sa kojima rade tolika da je savezni ministar finansija Jovan Rankovic procenio da ce do kraja godine dostici 900 milijardi dinara. Te pare privreda nema sansi da vrati jer je, prema podacima ZOP-a, u prvih deset meseci bilo povremeno ili stalno nelikvidno 60 128 firmi u Srbiji, a za stecaj ih je bilo zrelo 28 666 sa 430 479 radnika i dugom od 69,6 milijardi dinara. Sa iskoriscenoscu kapaciteta od 50,8 odsto i samo sto miliona dolara direktnih stranih investicija u ovoj godini privreda ne uspeva da stane na noge. Uz to, privreda je i ciljno mesto za potraznju spoljnog duga, koji je doduse posle sporazuma SRJ sa Pariskim klubom poverilaca smanjen sa oko 12 na oko devet milijardi dolara, pa se za ovaj poslovni deo zemlje nikako ne moze reci da je bogatas.
Sudeci prema podacima ZOP-a, najveci bogatas u Srbiji (bez Kosova) je stanovnistvo koje je za deset meseci ostvarilo prihod od 502 milijarde dinara, dakle kao pola prihoda bankarskog sistema ili 40 odsto zarade cele privrede. U legalne tokove novca, putem kupovine robe u prodavnicama, placanjem usluga, poreza itd., stanovnistvo je vratilo nesto vise od polovine zaradjenih para, 257 milijardi dinara. To znaci da je 245 milijardi dinara ostalo u slamaricama ili je potroseno na sivom trzistu i zelenim pijacama. Da je stanovnistvo zaista najveci bogatas u Srbiji svedoci i podatak da je od svoje zarade sklonilo ili potrosilo na sivoj berzi gotovo istu kolicinu novca koju su drzavni fondovi uknjizili kao javni prihod.
Za deset meseci javni prihod po svim osnovama u Srbiji je iznosio 246 milijardi dinara, od toga je federalnoj kasi pripalo 40 milijardi dinara, republickom budzetu 91,7 milijardi dinara, budzetima opstina i gradova 23,5 milijardi dinara, a organizacijama socijalnog osiguranja 87,3 milijarde dinara. Drzava (na svim nivoima) potrosila je gotovo sve, odnosno nijedan korisnik ovih prihoda od poreza, taksi i carina nije se pohvalio da ima previse para. Savezna vlada je cak rebalansom budzeta trazila dodatnih 2,15 milijardi dinara za potrebe federacije tako da se za drzavu na ovom nivou ne moze reci da je bogatas. Mozda bi se u izvesnom smislu federalna drzava mogla pohvaliti jer nju izdrzavaju samo gradjani Srbije posto Crna Gora uporno odbija da joj prilozi ijedan jedini dinar. Na blagu najavu iz srpskog ministarstva finansija da isti gradjani ne mogu da placaju dve drzave, pride sa razlicitim zakonima i delimicno oprecnim politikama, vlast za sada gleda kao na gundjanje.
Medjutim, ceh politickih carki i ostalog sto je ove godine prikocilo zeljene tokove ekonomije neko mora da plati. Strucnjaci Instituta G 17 izracunali su da je dosadasnja cena sporosti u sprovodjenju reformi 30,4 milijarde dolara. Do ove sume dosli su procenom da ce drustveni proizvod (DP) ove godine iznositi 12,5 milijardi dolara, dok je uz kvalitetne reforme trebalo da bude 42,9 milijardi dolara. Razliku od 30,4 milijarde dolara strucnjaci Instituta bi teska srca pristali da pripisu uticaju Milosevicevih sledbenika na tromi hod u tranziciju, pa su skloniji oceni da je to ceh nove vlasti. On je doduse mali u odnosu na stetu koju je prethodni rezim naneo ekonomiji, a koja prema procenama Instituta iznosi 700 milijardi dolara. Ukoliko srpski reformisti u vlasti i privredi nastave da vode poslovni svet sa sporih pet odsto rasta DP, gubitak po tom osnovu bi do 2016. godine dostigao 489 milijardi dolara. Potonja brojka zajedno sa cehom prethodnog rezima donela bi ukupnu stetu zbog lose vlasti od 1189 milijardi dolara. Strucnjaci Instituta G 17 ponudili su i optimisticku varijantu: ukoliko bi se reforme ubrzale, sto znaci DP rastao za po 12 odsto godisnje, Srbija bi u svetskim razmerama 2016. dostigla ekonomski polozaj iz 1989. Sa pet odsto rasta DP, kao ove godine, na nivou iz 1989. nasla bi se tek 2066. godine.

Posle ovih prognoza bledo i nesuvislo deluju prepucavanja politickih aktera, cak i sukobi drzave i sindikata, jer kolac za podelu tek treba umesiti. Poslednja tri meseca, a prema analizama Ekonomskog instituta, industrijska proizvodnja raste tako da bi krajem godine mogla da bude na nivou prethodne. Deficit u robnoj razmeni sa svetom opada, ali ce krajem decembra ipak postici godisnji rekord od 2,8 do 2,9 milijardi dolara. Cene se smiruju, a zarade rastu i u oktobru je za potrosacku korpu namirnica trebalo manje od dve prosecne plate. Dakle, nesto kao plovidba po mirnim vodama na relaciji reforme-socijala moglo bi da potraje do Nove godine. Mada podatak o samo 1 541 317 nezaposlenih u Srbiji i oko 850 hiljada zvanicno nezaposlenih ne lici bas na zdravu ravnotezu.
Posle Nove godine verovatno ce se uozbiljiti pitanje - dokle ce zemlja da se priprema za pravu tranziciju, konkretnije za dotok stranog kapitala. Pomenuli smo vec da je stiglo direktnih stranih investicija u vrednosti 100 miliona dolara, dok je od obecanih briselskih donatorskih para za ovu godinu (1,3 milijarde dolara) ugovorena tek trecina, a ukupne pristigle investicije vrede 700 miliona dolara. Od obecanih milijardi dolara stranih investicija, pre i neposredno posle pada Milosevica, za sada nema ni takozvanih pisama o namerama, pa izgleda da preostaje da drzimo palceve za prodaju sve tri srpske cementare (u decembru) i jos 67 preduzeca, koliko ih je do sada uslo u proces privatizacije. Jedno se ipak ne moze prenebreci, a to je da je stari sistem izbusen kao svajcarski sir, da se novi utemeljuje i daje prve rezultate i samo je pitanje politickog, ali i gradjanskog konsenzusa hoce li poslovni svet krenuti napred ili cekati da mu neko plati da misli na svoju buducnost.

Zoja Jovanov