Oni koji znaju prilike u nasoj Crkvi »iznutra« nisu bili mnogo iznenadjeni onim sto je patrijarh Pavle porucio Srbima i svima na Kosovu – u vezi sa izborima sedamnaestog novembra – i vest se s pravom nasla na prvim stranama novina. Oni pak koji su iznenadjeni nece dobro docekati izjavu jer su cekali nesto drugo. I jedni i drugi – svako iz svojih razloga – drze do onoga sto Crkva kaze. Stari patrijarh je Srbe ohrabrio na nacin koji se nije sretao godinama, bez retorike i pateticnih fraza koje su godinama bile prisutne – »Postujuci slobodu svake ljudske licnosti shvatamo demokratski princip zajednickog zivota u svetu«. Prosto receno, ljudi su pozvani da umesto metaka uzmu u ruke glasacke listice. 
Glas je dobar i nov, a opomena sadrzana u patrijarhovim recima ne odnosi se samo na trenutak uoci izbora.
Najmanje jedna decenija je za nama sa tiradama o »svetoj zemlji kosovskoj«, o »kolevci« i slicnom, kao da svaka zemlja kojom ljudi hodaju nije sveta, kao da svaki ljudski zivot ne vredi jednako. Oni koji su godinama ponavljali kako je nama »demokratija donela ropstvo« ove ce patrijarhove reci docekati skrgutom zuba, posebno rec demokratija koja se u nasoj Crkvi nije precesto cula. Mozda stoga sto su i u Crkvi i oko Crkve rec vodili palanacki umovi, zarobljenici uske parohijalne svesti koja sa hriscanskim horizontima nema mnogo veze – posebno nekakvi »intelektualci« koji i danas – cak i uoci izbora na Kosovu – prave svoje kombinacije o daljem inacenju i ratovanju sa svetom. Kao da te ratove nismo izgubili, kao da je malo nevolja tom istom srpskom narodu kojeg su varali mitomani, koji se i danas – zbog nasilja Miloseviceve soldateske – i nalazi na udaru osvete i nasilja albanskih nacionalista. Bilo i ne povratilo se. Ovako jasna poruka je ohrabrenje svima jer od Drenice do Batajnice je previse masovnih grobnica i stari patrijarh to zna sasvim dobro. Ovo je opomena da se okrene jedna stranica i da se otvori nova, opomena i za sve ono sto je cinjeno kako je cinjeno i kako se nije smelo ciniti i sto je godinama skupo placano.
Mozda ce ove reci – i molimo se da to tako bude – oznaciti onu dugo ocekivanu prekretnicu u dugom nesnalazenju jednog dela episkopata u politickim zbivanjima.