Nalazimo se u 2001. godini. Kultnoj godini Klark–Kjubrikove 2001: »Odiseje u svemiru«. Ali i u godini pred otvaranje Krlezinog testamenta u decembru 2001.
Jos jedno veliko profetsko ime, Marsal Makluan, koji je umro koju godinu-dve pre Krleze, svoj najveci domet predvidjanja postavio je u pretposlednju predmilenijumsku godinu. Njegova Klasa 1999. inaugurisala je elektro-kibernetsku eru sveopsteg koriscenja kompjutera kao granicne linije prema racionalitetu mehanickog tipa, smatrajuci da ce taj instrument (sredstvo, medij) svojim sondaznim karakteristikama ponistiti XIX-vekovni naucni metod klasifikacije i zameniti ga novim – tragalackim i istrazivackim.
Nece li se to per analogiam dogoditi i sa nasim velikanom Miroslavom Krlezom? Jer 20 godina od njegove smrti (decembra 1981) desile su se stvari koje je on jednim delom predvidjao (...»da mi je umrijeti kad i Tito ili prije, da ne gledam ono sto ce biti poslije«), ali pad Berlinskog zida malo je verovatno da je mogao i naslutiti. 
Reprizu i varijacije zbirke njegovih politickih eseja 10 krvavih godina – jezgro i premise? Lament, zubor kantilene ili furiozni krlezijanski Dies ire?! I u kakvom ce to sazvucju biti sa navedenim ogranicavajucim faktorom.
Proslost je prepuna predskazivaca i konstruktora buducnosti, a i onih koji su izlazili na »popravne ispite« (klasican slucaj Hegela i Betovena prema Napoleonu): palinodista, utopista, vizionara (Zil Vern), SF-ovaca, futurista, futurologa. Justinijanov Prokopije, M. Obrenovicev Vuk Karadzic, Titov biograf Dedijer, poznati su na primer kao osobe po svojim »dvostrukim izdanjima«. T. Mor, Kampanela (Grad sunca), francuski socijalisti–utopisti Sen-Simon, Furije (jedni su od »tri izvora i tri sastavna dela marksizma«), oznacice drugu liniju itd., medjutim, ovde cemo izdvojiti tri najmarkantnija predstavnika koji u proslom stolecu svojim delima upotpunjuju literarni bilans navedenog temata.
H. Dz. Vels, naucnik–polihistor i umetnik, svojom »cistom fantazijom« Rat svetova (Boj z Marsovci u slovenackom prevodu 1935), Princeps, ostaje najblistavija zvezda na nebu naucne fantastike, a narocito preko radiofonske verzije Orsona Velsa koji je verodostojno odglumljenom invazijom uspanicio Ameriku toga vremena. (Slicno ovome danas koje je stvarno.)
Futurist Vladimir Majakovski je u pozorisnom delu Stenica (1929) svoju viziju potpuno ostvarenog (sic!), preciscenog, sterilisanog i destilisanog komunizma smestio u sedamdesete godine (1979-tu!) XX veka.
Dz. Orvel za svoju viziju totalitarizma 1984. imao je predlozak u Musolinijevom fasizmu, Hitlerovom nacizmu, Kaudilju Franku, staljinizmu, ali tek neznatan podbacaj prema pocetku naseg posrnuca.
Onaj ko je prisustvovao ovogodisnjem »Milenijumskom sajmu knjiga« lako je mogao steci utisak da je hala Beogradskog sajma knjiga podsecala na kapsulu ogromnog vasionskog broda koji bez obzira na pozamasni sloj bele garde plovi u susret »megalita/monolita« Krlezinog testamenta sa nekoliko mogucih ishoda: ili ce ga ignorantski i indolentno zaobici, proci pored njega i otploviti svojim putem u vreme i prostor, ili ce u sudaru sa njim odbaciti misaoni balast hardvera, koji ga opterecuje, na otpad istorije, ili u laganom stapanju softvera pomoci da se rodi novo Klarkovo Dete–zvezda (humani entitet, Ecce homo)?
Ostaje pitanje kakav ce se valcer uz zvuke »Na (nasem) lepom plavom Dunavu« (lajt motiv Klark–Kjubrikove »Odiseje 2001«) otplesati u ovoj kultnoj i sledecim godinama XXI veka na prostoru Podunavlja i Balkana, koje Krleza smatra »podrucjem resavanja krize grckog, latinskog i muslimanskog konglomerata«...
Otvaranje tog testamenta pobudjuje interesovanje ne samo poredjenja radi sa pretpostavkama ovde ad hoc iznetim, nego i zbog uverenja u inspirativnost njegovog sadrzaja nadamo se prevashodno oslobodilackog, bez obzira na barijere kada je Krlezin genij u pitanju, jer tuzan je (koliko i sraman) osecaj kojeg svi mi imamo da i posle dvomilenijumskih religijskih marazama, filozofskih bespuca, ogromnih naucnih dostignuca i neiscrpnih bogatstava umetnickih ostvarenja, jos uvek se kleci pred silama jacim od coveka. Diogen ante portas!